Урацил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Урацил
Ball-and-stick model of uracil
Space-filling model of uracil
IUPAC име
Други називи 2-окси-4-окси пиримидин,
2,4(1H,3H)-пиримидиндион,
2,4-дихидроксипиримидин,
2,4-пиримидиндиол
Идентификација
ChemSpider
RTECS YQ8650000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C4H4N2O2
Моларна маса 112,08676 g/mol
Агрегатно стање чврста материја
Густина 1,32 g/cm³
Тачка топљења

335 °C[1]

Тачка кључања
Растворљивост у води растворан је
Опасност
Опасност у току рада карциноген & тератоген при хроничном излагању
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Сродна једињења Тимин
Цитозин

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Урацил је једна од четири нуклеобаза РНК, која замењује тимин који се налази у ДНК. Као и тимин, урацил може да формира базни пар са аденином помоћу две водоничне везе, али му недостаје метил група која постоји у тимину. Урацил ће, за разлику од тимина, лакше да се дегенерише у цитозин. Урацил се врло ретко може наћи у ДНК.

Референце[уреди]

  1. Myers, Richard Leroy (2007). The 100 Most Important Chemical Compounds: A Reference Guide. ABC-CLIO. стр. 92—93. ISBN 978-0-313-33758-1. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]