Урацил
Изглед
|
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Пиримидин-2,4(1H,3H)-дион
| |||
| Други називи
2-окси-4-окси пиримидин,
2,4(1H,3H)-пиримидиндион, 2,4-дихидроксипиримидин, 2,4-пиримидиндиол | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.565 | ||
| RTECS | YQ8650000 | ||
| UNII | |||
| |||
| |||
| Својства | |||
| C4H4N2O2 | |||
| Моларна маса | 112,08676 g/mol | ||
| Агрегатно стање | чврста материја | ||
| Густина | 1,32 g/cm³ | ||
| Тачка топљења | 335 °C[1] | ||
| Тачка кључања | разлаже се | ||
| растворан је | |||
| Опасности | |||
| Главне опасности | карциноген & тератоген при хроничном излагању | ||
| NFPA 704 | |||
| Тачка паљења | није запаљив | ||
| Сродна једињења | |||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
| Референце инфокутије | |||
Урацил је једна од четири нуклеобаза РНК, која замењује тимин који се налази у ДНК. Као и тимин, урацил може да формира базни пар са аденином помоћу две водоничне везе, али му недостаје метил група која постоји у тимину. Урацил ће, за разлику од тимина, лакше да се дегенерише у цитозин. Урацил се врло ретко може наћи у ДНК.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Myers, Richard Leroy (2007). The 100 Most Important Chemical Compounds: A Reference Guide. ABC-CLIO. стр. 92—93. ISBN 978-0-313-33758-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Myers, Richard Leroy (2007). The 100 Most Important Chemical Compounds: A Reference Guide. ABC-CLIO. стр. 92—93. ISBN 978-0-313-33758-1.


