Inozinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Inozinska kiselina
Inosinic acid structure.svg
Nazivi
IUPAC naziv
5'-inozinska kiselina
Drugi nazivi
IMP
hipoksantinski ribotid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.588
E-brojevi E630 (pojačivač ukusa)
MeSH Inosine+monophosphate
Svojstva
C10H13N4O8P
Molarna masa 348,206 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Inozinska kiselina (inozin monofosfat, IMP) je nukleotidni monofosfat. Inozinska kiselina je važna u metabolizmu. Ona je ribonukleotid hipoksantina i prvi nukleotid koji se formira tokom sinteze purina. Ona se formira putem deaminacije adenozin monofosfata, i hidrolize iz inozina. IMP je ribonukleozidni monofosfatni intermedijar u purinskom metabolizmu.

Važni derivati inozinske kiseline su purinski nukleotidi nađeni u nukleinskim kiselinama i adenozin trifosfat, koji se koristi za čuvanje hemijske energije u mišićima i drugim tkivima.

U prehrambenoj industriji, inozinska kiselina i njene soli, poput dinatrijum inozinata se često koriste kao pojačavači ukusa.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Literatura[уреди]

  • Berg, Jeremy M.; Bioquímica; Editorial Reverté; 6ena edició; Barcelona 2007.
  • Nelson, David L.; Principles of biochemistry; Editorial W.H Freeman and Company; 4th edition; New York 2005.

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]