Интелектуална својина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Интелектуална својина је предмет (творевина људског духа и ума) заштите интелектуалних права. Она обухватају: ауторска права и права сродна ауторском праву и право индустријске својине.

Битно обележије интелектуалних права, баш као и осталих апсолутних права, да она делују према свима (ерга омнес). Ауторска права штите неко ауторско дело, као што су: књиге, брошуре, музичка дела, драмска дела; као и дела сродна ауторском праву попут: права интерпретатора, право издавача слободног дела, право произвођача фонограма, видео емисије, базе податакаправо индустријске својине спадају: патенат (проналазак), индустријски дизајн, жиг, знака географског порекла производа, know-how итд.)

Ауторско право[уреди]

Ауторско дело — сматра се индивидуална духовна творевина на пољу науке, књижевности и уметности: писана дела (књижевни текстови, студије, натписи, чланци као и рачунарски програми).Говорна дела: предавања, говори, проповеди и сл. Музичка дела са речима или без речи. Аудиовизуелна дела: филмска дела и дела створена на начин сличан филмском. Дела архитектуре: скице, планови, нацрти и изграђени објекти. Фотографска дела и дела произведена на сличан начин фотографском. Затим, као заштићена дела посматрају се: научне, образовне или техничке презентације — техничке скице, планови, графикони, формулари, експертизе, налази вештака, презентације у пластичном облику и друга дјела исте природе.[1][2][3]

Као ауторско дело које је заштићено ауторским правом сматрају се: почетак дела, незавршено дело, наслов и други састојци дела — ако представљају индивидуалне духовне творевине. Преводи, прилагођавања, музички аранжмани, музучке прераде и друге обраде изворних музички дела које испуњавају услове индивидуалност — уживају ауторско-правну заштиту.[4]

Ауторским делим се не сматрају и нису заштићена: идеје, концепти, поступци, радне методе, математичке операције, начела и открића. Службени текстови из области судства, управе и законодавства. Затим, политички говори и говори који су одржани током судских расправа. Дневне вести, разне друге вести и информације изражене у прилагођеној форми за штампу. Народне књижевне и уметничке творевине.[5]

Права сродна ауторском праву[уреди]

Права интерпретатора — интерпретатори су извођачи дела: глумци, певачи, музичари, плесачи и друга лица која својим вештинама (певањем, свирањем, и сл.) или на други начин изводе уметничка или фолклорна дела. Као извођачи посматрају се и режисери позоришних представа, диригенти оркестара, вође певачких хорова, варијетски и циркуски уметници.[6][7][8]

Права произвођача фонограма — произвођач фонограма је физичко или правно лице које подузима инцијативу и сноси одговорност за прво фиксирање звукова једног извођења или онога што представља звук.[9][10][11] Права произвођача фонограма трају 50 година од дана првог фиксирања, односно 50 година од дана законитог издавања, или 50 година од дана законитог саопштавања јавности, ако претходно није фонограм законито издан. Рок од 50 година рачуна се од 1. јанура прве године после оне у којој се релевантна чињеница догодила.[12][13][14]

Права филмског продуцентафилмски продуцент је физичко или правно лице које обезбеђује новчана средства, организује и руководи фиксирањем помичних слика праћених аудио-записом или без аудио-записа (видеограм).[15][16][17] Права филмског продуцента трају 50 година од првог фиксирања, односно 50 година од законског саопштавања јавности или законитог издавања дела. Рок од 50 година рачуна се од 1. јанура прве године после оне у којој се релевантна чињеница догодила.[18][19][20]

Право организације за радиодифузију — организација за радиодифузију је правно лице које предузима инцијативу и сноси терет одговорности за снимање емисије. Емисија је звучно-визуелни садржај који се претвара у електромагнетне таласе и саопштава јавности путем телевизијских и радио пријемника.

Референце[уреди]

  1. ^ „Zakon o autorskim i srodnim pravima, Službeni glasnik BiH — (ZASP BiH), br. 63, Član 4.” (PDF). Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  2. ^ „Zakon o autorskim i srodnim pravima, Službeni glasnik Republike Srbije — (ZASP RS), br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 2.”. Narodna skupština. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  3. ^ „Zakon o autorskim i srodnim pravima, Službeni list Republike Crne Gore — (ZASP CG), br. 07-1/11-1/15, Član 4.” (PDF). Skupština Crne Gore. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  4. ^ Проф. др Илија Бабић, Увод у Грађанско право, Универзитет у Бањој Луци, Правни факултет, стр. 116, Бања Лука, 2010. ISBN 978-99938-50-56-4
  5. ^ „ZASP BiH, Službeni glasnik BiH, br. 63, Član 8.” (PDF). Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  6. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br. 63, Član 166.” (PDF). Parlamentarna skupština BiH. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  7. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik, br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 113.”. Narodna skupština Republike Srbije. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  8. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15, Član 117.” (PDF). Skupština Crne Gore. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  9. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br.68, Član 126.” (PDF). Parlamentarna skupština BiH. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  10. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 125.”. Narodna skupština Republike Srbije. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  11. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15 Član 126.” (PDF). Skupština Crne Gore. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  12. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br.68, Član 130.” (PDF). Parlamentarna skupština. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  13. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik br. 147/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 4.”. Narodna skupština. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  14. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15 Član 130.” (PDF). Skupština Crne Gore. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  15. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br.131, Član 4.” (PDF). Parlamentarna skupština. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  16. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 130.”. Narodna skupština. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  17. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15 Član 130.” (PDF). Skupština Crne Gore. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  18. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br.68, Član 134.” (PDF). Parlamentarna skupština. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  19. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 147.”. Narodna skupština. Pristupljeno 23. 12. 2013. 
  20. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15 Član 134.” (PDF). Skupština Crne Gore. Pristupljeno 23. 12. 2013.