Ивица Станчић
| Ивица Станчић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. децембар 1967. |
| Место рођења | Смедерево, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | Вокални солиста |
| Утицаји од | Милица Калановић Милован Панчић Радојка Живковић |
Др сци Ивица Станчић (Смедерево, 1967) српски је вокални солиста Радио Телевизије Србије, Радио Београда и чувар нематеријалне културне баштине Србије, старе градске песме и романси. Редовни је професор на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду, специјалиста стоматолошке протетике и доктор стоматолошких наука.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Смедереву, 6. децембра 1967. године, где је завршио основну и средњу школу. Његов пут ка музици се одвијао од раног детињства, похађао је нижу музичку школу у Смедереву, на одсеку за виолину. Као дечак постаје члан дугогодишњег градског хора „Абрашевић”. Захваљујући диригенту Милици Калановић, постаје један од истакнутих хорских певача у Смедереву и подунавском округу.
Доласком на студије у Београд, прикључује се једном од најзначајнијих хорских академских ансамбла у Србији „Иво Лола Рибар” и са њима учествује на многим културним манифестацијама. О техници певања учио је код великана уметничке сцене и признатих диригената Милована Панчића, Станка Шепића и Александра Спасића. Ивица Станчић своју каријеру наставља и у београдском певачко — хорском, културно уметничком друштву „Абрашевић”.
Наредних година са пријатељима из других академских кругова, оснива вокално—инструментални састав „Корак” са којим наступа на јавним догађајима и промовише традиционалну изворну музику. Са њима стиче препознатљивост и публику. Упознаје и познату хармоникашицу и солисткињу Радио Београда Радојку Живковић, која га својим конструктивним саветима и посебним педагошким обраћањем упознаје са техником певања традиционалне изворне музике.
Почетком 2000. године прикључује се школи традиционалне изворне музике АКУД-а „Иво Лола Рибар” у којој проводи три године. Усавршава своје певање традиционалне, изворне музике и потврђује музички правац ком припада и дан данас. Сарадња са виолинистом и педагогом Жарком Милановићем отвара Ивици нова врата на пољу музике и доприноси новом, музичком изражавању и представљању у различитим државама некадашње Југославије.
У сарадњи са београдским новинаром и промотером у култури Николом Радановићем [2] крајем 2018. године промовише српску традиционалну музику и чува је од заборава на солистичким концертима и наступима. Тако су 3. октобра 2019. године уз подршку Медија центра "Одбрана"[3] Дома Војске Србије и њиховог културног програма, приредили спектакл народних и градских песама Балкана под називом "Путујемо према срећи" [4], којим је проф. др Станчић обележио 15 година професионалне уметничке каријере.
Сарадња са РТС[уреди | уреди извор]
Уследила су многа појављивања на градским познатим и мање познатим манифестацијама, фестивалима, догађајима, али његова каријера се потпуно мења када га музичка уредница Радио Телевизије Србије и ауторка емисије „Лети, лети песмо моја мила” Нена Кунијевић позива да снима за потребе истог телевизијског пројекта. Тада је начинио прве радио снимке за Радио и Телевизију са оркестром Љубише Павковића. Временом постаје активан вокални солиста националне београдске Радио станице и редован учесник серијала осталих ауторских емисија Нене Кунијевић „Концерт на води”, „Твоје песме моји снови”, „Играле се делије”.[5] Честим појављивањима у емисијама Радио Телевизије Србије настоји да отргне од заборава нематеријално културно наслеђе Србије, старе градске нумере и романсе.[6]
Сарађивао је и снимао радијске снимке за потребе емисија РТС-а са оркестрима Љубише Павковића, Слободана Ристића, Бранимира Ђокића, Боре Дугића и других. Неке од забележених песама су: Лихнида, Тамо далеко, Ово је Србија, Говори се да ме вараш, Када падне први снег, Сачувај тајну и многе друге.
Учешће на фестивалима[уреди | уреди извор]
Године 2001. на фестивалу вокалних солиста Србија пева и игра добија специјалну награду. На фестивалу културе младих Србије са најдужом традицијом одржавања у источној Србији, добија такође похвале од стране жирија и публике. Као редовни учесник манифестација и бројних музичких концерата Радио Телевизије Србије, учествује на музичком фестивалу Царевчеви дани одржавајући традицију неколико година заредом (2003—2015). Своје вокално - извођачке способности представља и на фестивалу Војвођанске жице 2005. на коме такође добија добар пласман. Каријеру наставља радом на концертном подијуму, те наступа више пута на сцени Коларчеве задужбине, Дома војске Србије, Дома Синдиката (Комбанк Дворане), Народног музеја, Народног позоришта и центара за културу и образовање Србије.
Човек који је дао велики допринос естрадној делатности Југославије виолиниста Жарко Милановић је једном приликом изјавио: ,,Др Станчић је изузетан музикални млади певач, префињеног сентимента и великих вокалних способности, препознатљиви интерпретатор градских песама и романси. Наследник Славка Перовића.
Професионалне награде и признања[уреди | уреди извор]
- Награда из Фонда Проф. др Гојка Сокића, 1989.
- Награда за најбољег студента на петој години студија, 1991.
- Прва награда Универзитета за израђен научно-истраживачки рад, 1992.
- Октобарска награда града Београда за стваралаштво младих, 1992.
- Златна медаља са ликом Николе Тесле - „Проналазаштво - Београд 2004”.
- Златна плакета Тесла - Пупин за проналазача године, 2004.[7]
- Сребрна медаља на 24. Интернационалној изложби проналазака, Скопље, Макинова 2004.
- Годишња награда Привредне коморе Београда за најбољи проналазак, 2004.
- Годишња награда Привредне коморе Београда за најбољу докторску дисертацију, 2004.
- Златна плакета са ликом Николе Тесле - „Проналазаштво - Београд 2006”.
- Златна медаља на 26. Интернационалној изложби проналазака, Скопље, Макинова 2006.
- Награда града Београда за науку и проналазаштво, 2006.[8]
- Најомиљенији доктор из области стоматологије за 2007. годину (ВИТА)
- Специјална плакета и медаља са ликом Николе Тесле, Интернационална изложба проналазака, БГ 2007.
- Сребрна плакета Савеза иноватора Републике Српске, 2008.
- Сребрна медаља са ликом Николе Тесле „Проналазаштво-Београд 2009”.
- Специјално признање са ликом Николе Тесле „Проналазаштво-Београд 2009”.
- Сребрна медаља са ликом Николе Тесле „Проналазаштво-Београд 2010”.
- Бронзана медаља, II Интернационална изложба иноватора, Словенија, 2010.
- Плакета Удружења приватних доктора стоматологије Републике Српске, 2013.
- Захвалница за посебне заслуге у развоју и унапређењу Македонског стоматолошког друштва, 2014.
Објављене књиге[уреди | уреди извор]
- Станчић I.: Телескоп протезе - веза круне и скелета, Задужбина Андрејевић, Београд 2005.[9]
- Тихачек-Шојић Љ., Станчић I.: Стоматолошка геронтопротетика, Кораци, Крагујевац 2009.
- Група аутора: Стоматолошки лексикон, Београд 2009
- Станчић I., Јеленковић А.: Dentures: Types, Benefits and Potential Complications, Chapter V: Removable Partial Dentures with Double Crowns - Biological and Prophylactic Value and Potential Complication, Dental Science, Materials and Technology; Nova Science Publishers, Inc. New York, 2012.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „КАД ДР ЗАПЕВА: Истакнути извођач Ивица Станчић припрема нове песме!”. На длану. Приступљено 16. 12. 2018.
- ^ Wоман, Јоллy (2020-06-26). „Познати солисти Радио Телевизије Србије на Видовданском концерту | ЈоллyWоман | ЈоллyWоман магазине”. ЈоллyWоман | Лифестyле магазине. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 2020-10-06.
- ^ „МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А ::”. www.одбрана.мод.гов.рс. Приступљено 2020-10-06.
- ^ „Национални уметник Ивица Станчић припрема спектакл музике Балкана у срцу Београда!”. ПРесс Сербиа | ПР ПРесс теам (на језику: енглески). 2019-03-08. Приступљено 2020-10-06.
- ^ „ПОВРАТАК ВЕЛИКОГ УМЕТНИКА: Доктор стоматологије ПОНОВО запевао!”. Свет познатих. Приступљено 16. 12. 2018.[мртва веза]
- ^ „Твоје песме, моји снови: Бранислав Тапушковић”. РТС. Приступљено 16. 12. 2018.
- ^ „Дуг нашој памети”. Новости. Приступљено 16. 12. 2018.
- ^ „Добитници Награде града Београда за 2006. годину”. Град Београд. Приступљено 16. 12. 2018.
- ^ „Телескоп протезе Ивица Станчић”. Књижара. Приступљено 16. 12. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Ивица Станчић” (ПДФ). Кратки CV. Приступљено 16. 12. 2018.
