Radojka Živković

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Radojka Živković
Radojka Zivkovic.jpg
Radojka Živković
Основне информације
Пуно име Radojka Tomić
Датум рођења (1923-08-24)24. август 1923.
Место рођења Globoder,  Kraljevina SHS
Датум смрти 14. август 2002.(2002-08-14) (78 год.)
Место смрти Beograd,  SR Jugoslavija
Инструмент(и) harmonika

Radojka Živković (Globoder, 24. avgust 1923Beograd, 14. avgust 2002) je bila poznata srpska harmonikašica, kompozitor mnogobrojnih kola i solista Radio Beograda.

Biografija[уреди]

Radojka, ćerka Tihomira Tomića, rodila se 1923. godine u selu Globoderu blizu Kruševca. Njen otac Tika „Globoderac“, poznati svirač i učitelj harmonike, nije želeo da mu dete svira - „bavi se muškim poslovima“ - kako je govorio, mada je devojčica pokazivala izuzetnu sklonost prema muzici. Njena želja da svira harmoniku je bila toliko velika da je otac popustio, i počeo da pomaže svojoj ćerci u savladavanju harmonike. Marta meseca 1932. godine Politika je na sedmoj strani donela tekst: „Juče posle podne u dupke punoj dvorani hotela Union... priređena je utakmica na kojoj je ucestvovalo dvadeset šest harmonikaša, uglavnom, iz Srbije i Vojvodine... Glavni aplauz je požnjela Radojka Tomić.“

Početkom avgusta 1935. godine u Kragujevcu se održavalo prvo jugoslovensko takmičenje harmonikaša. Te večeri, dvanaestogodišnja devojčica Radojka Tomić, osvojila je sve simpatije publike i za interpretaciju, Prvu nagradu stručnog žirija. Do početka Drugog svetskog rata imala je brojne nastupe širom Srbije na kojima je dobro dočekivana.

Radojka i muž Tine Živković

Od 1941. Radojki se pridružio njen budući suprug Milutin Tine Živković. On nije bio samo druga harmonika u duetu i ansamblu „Živković“ već je organizovao i osmišljavao snimanja, koncerte, turneje i aktivno učestvovao u estradnom životu Beograda. Njihova kuća u Lamartinovoj ulici broj 20 bila je poznato stecište pevača i svirača. To je bila neka vrsta „narodne akademije“, u kojoj su mnogi harmonikaši i pevači dobili prve lekcije iz narodne i estradne muzike. Iz ove kuće su potekle i neke ideje o organizovanju i osnivanju muzičkih festivala, kao što su „Ilidža“ i „Beogradski sabor“.

Radojka i Tine Živković su pored svog duetskog nastupanja bili opredeljeni i specijalizovani za praćenje pevača na estradi. Formirali su i svoj manji sastav sa ritamskom sekcijom i povremenim učešćem čelista, ali sa dominantnom ulogom dueta harmonika.

U svojoj bogatoj karijeri sama, sa suprugom ili svojim renomiranim ansamblom, Radojka je održala preko 11500 koncerata od kojih 700 u inostranstvu, počev od Bugarske, Francuske, Švedske, Engleske, Švajcarske i Austrije do SAD. Nastupala je i u mnogim radio i tv-centrima. Njena interpretacija donela joj je veliku popularnost kod ljubitelja narodne muzike i priznanja muzičkih stručnjaka.

Za interpretaciju je dobila nekoliko nagrada, od kojih su pored pomenute iz Kragujevca, značajne: Nagrada van konkurencije sa međunarodnog festivala u Langolenu (Velika Britanija, 1954. godine) za izuzetnu muzikalnost i virtuozitet i Nagrada „Vlastimir Pavlović Carevac“, 1966. godine. Sa Radojkom je 1956. godine snimljen muzički dokumentarni film za UNESCO.

Radojka Živković je bila i kompozitor igara — kola i pesama u narodnom duhu. Posebno se svojom originalnošću i neposrednošću ističu njena kola, koja, u srpskom savremenom narodnom stvaralaštvu, predstavljaju muzičke bisere. Neka od tih kola su: Radojkino kolo, Traktorsko kolo, Tinetovo kolo, Vrbničko kolo, Ćuprijsko kolo, Meraklijsko kolo, itd. Za svoje kompozicije je dobila brojne prve i druge nagrade.

Aktivna do svoje starosti, poslednji snimak za Radio Beograd realizovala je 1997. godine u studiju 6. Umrla je 14. avgusta 2002. godine u Beogradu u osamdesetoj godini života. Sahranjena je u subotu, 17. avgusta 2002. godine u 12.30 na Novom groblju.

Festivali[уреди]

  • 1965. Ilidža - Raletovo kolo (sa Tinetom Živkovićem)
  • 1966. Beogradski sabor - Mirijevsko kolo (sa Tinetom Živkovićem)
  • 1969. Beogradski sabor - Ljubičićevo kolo (sa Tinetom Živkovićem)

Najpoznatije pesme[уреди]

  • Beograde, ljubavi moja (Lola Novaković)
  • Voljeni grade moj (Nedžad Salković)
  • Da zna nana što sam rasplakana (Merima Njegomir)
  • Dođi mojim ružama (Dušica Bilkić)
  • Đul Halima (Safet Isović)
  • Zapevajte svati (Gordana Goca Stojićević)
  • Jedno drugom ljubav dajmo (Aleksandar Trandafilović)
  • Lepa Mara (Merima Njegomir)
  • Nazdravimo prijatelji (Gordana Goca Stojićević)
  • Ne vjeruj joj jarane (Safet Isović)
  • Odakle si sele (Snežana Đurišić)
  • Odmori se majko (Vera Ivković)
  • Ostaje još jedan dug (Beba Selimović)
  • Zavičaju, ah, mili kraju (Nedeljko Bilkić)
  • Pjesmom tuđa srca grijem (Nedeljko Bilkić)
  • Pogled ima mio (Vukašin Vule Jeftić)
  • Radujem se svjetlu dana (safet Isović)
  • Rastanak (Nedeljko Bilkić)
  • Sa mnom zapevajte (Lepa Lukić)
  • Sine, sine moj (Lepa Lukić)
  • Svaka majka koja ćerku ima (Nada Mamula)
  • Sve zbog ljubavi (Dušica Bilkić)
  • Stari bunar (Gordana Goca Stijićević)
  • Harmoniko moja mila (Radojka Živković)

Spoljašnje veze[уреди]