Катаболизам
Катаболизам (грч. kata — „наниже“ + ballein — „бацити“) је скуп метаболичких путева који разлажу молекуле у мање јединице и ослобађају енергију.[1] У катаболизму, велики молекули попут полисахарида, липида, нуклеинских киселина и протеина се разлажу у мање јединице попут моносахарида, масних киселина, нуклеотида и аминокиселина, респективно.[2]
Ћелије користе мономере ослобођене разлагањем полимера да би формирали нове полимере, или да разграде мономере до једноставних отпадних производа и енергије. У ћелијски отпад се убрајају млечна киселина, сирћетна киселина, угљен-диоксид, амонијак, и уреја. Формирање тог отпада се обично одвија оксидационим процесима у којима се ослобађа хемијска слободна енергија. Део те енергије се губи као топлота, док се остали део енергије користи за извођење синтезе аденозин трифосфата (АТП). Тај молекул делује као ћелијско средство преноса енергије ослобођене катаболизмом до реакције којима је неоходна енергија. Катаболизам стога производи хемијску енергију неопходну за одржавање и раст ћелија. Примери катаболичких процеса су гликолиза, Кребсов циклус, разлагање мишићних протеина да би се користиле аминокиселине као супстрати за глуконеогенезу и разлагање масти у масном ткиву до масних киселина.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ де Болстер, M.W.Г. (1997). „Глоссарy оф Термс Усед ин Биоинорганиц Цхемистрy: Цатаболисм”. Интернатионал Унион оф Пуре анд Апплиед Цхемистрy. Архивирано из оригинала 21. 01. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2007.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
