Миа Хам

С Википедије, слободне енциклопедије

Миа Хам
Миа Хамм такес а цорнер кицк, 1995
Миа Хам шутира лопту у угао, 1995
Пуно имеМариел Маргарет Хам-Гарциапара
Име по рођењуМариел Маргарет Хамм-Гарциапарра
Датум рођења(1972-03-17)17. март 1972.[1]
Место рођењаСелма (Алабама)
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ЗанимањеИграч средине терена (фудбал), Нападач (фудбал)

Мариел Маргарет Хам-Гарциапара (рођена 17. марта 1972) је америчка пензионисана професионална фудбалска играчица, двоструки добитник олимпијске медаље, и два пута члан победничке репрезентације Светског првенства у фудбалу за жене. Хваљена као фудбалска икона,[2][3][4][5] она је играла као нападач за Женску фудбалску репрезентацију Сједињених Држава од 1987–2004. Хам је била лице Женске уједињене фудбалске асоцијације (ВУСА), прве професионалне женске фудбалске лиге у Сједињеним Државама, где је играла за Вашингтон фридом од 2001–2003. Она је играла колеџ фудбал за женску фудбалску екипу Северне Каролине Тар хилс и помогла тиму да освоји четири узастопне титуле Женског фудбалског првенства НЦАА дивизије I.

Током мандата с репрезентацијом, Хам се такмичила у четири Фифина турнира за жене у светском купу: инаугуралном 1991. у Кини, 1995. у Шведској, 1999. и 2003. у Сједињеним Државама. Она је предводила тим на три олимпијске игре, укључујући: 1996. у Атланти (први пут је игран женски фудбал), 2000. у Сиднеју и 2004. у Атини. Своју међународну каријеру завршила је одигравши 42 утакмице и постигавши 14 голова на ових 7 међународних турнира.

Хам је држала рекорд за највећи број постигнутих међународних голова - за жене или мушкарце - до 2013. године и остаје на трећем месту иза бивше саиграчице Аби Вамбач и канадске нападачице Кристине Синклер према подацима из 2017. године.[6][7][8] Она је тренутно трећа у историји америчког националног тима по интернационалним мечевима (276) и прва по асистенцији у каријери (144).[9] Два пута је проглашена Фифином светском играчицом године 2001. и 2002. године. Хам и њену тимску колегиницу Мишел Акерс је Пеле похвалио као две од 125 највећих живих играча Фифе, када их је укључио у ФИФА 100 ради прославе стогодишњице организације.[10] Хам је пет година заредом проглашена америчком фудбалерком године, и освојила је три награде ЕСПИ, укључујући награду за фудбалерку године и спортисткињу године.[11] Фондација за женски спорт ју је прогласила спортисткињом године 1997. и 1999. Она је уведена у Националну фудбалску дворану славних, Дворану славних у Алабами, Спортску дворану славних у Тексасу, Фудбалску дворану славних у Северној Каролини, и била је прва жена која је примљена у Светску фудбалску дворану славних.[9]

Она је сувласник Лос Анђелес ФК. Хам је и светски амбасадор за ФК Барцелона и члан управног одбора Серије А клуба ФК Рома. Аутор је књиге Идући за голом: Водич шампиона о победи у фудбалу и животу. Хам је приказана у неколико филмова и телевизијских емисија, укључујући ХБО документарни филм, Усуди се да сањаш: Прича о женском фудбалском тиму САД.

Почасти и награде[уреди | уреди извор]

„Мој тренер је рекао да трчим као девојчица, одговорила сам му да кад би могао да трчи мало брже и његово трчање би могло тако да изгледа.”

—Миа Хам[12]

Хам је проглашена спортисткињом године од стране Женске спортске фондације 1997. и 1999. године.[13] У јуну 1999, Нике је највећу зграду у свом корпоративном кампусу назвао по Хамовој.[14] У децембру 2000. године, Хам је проглашена за једну од три најбоље фудбалерке двадесетог века у ФИФА награди за играчице века, завршивши иза само Сун Вен и земљакиње Мишел Ејкерс.[15]

Док је била у Северној Каролини, освојила је Хонда спортску награду као најбоља фудбалска играчица у земљи и 1993. и 1994. године, и освојила Хонда-Бродерик куп 1994. као најбоља атлетичарка нације.[16][17]

У марту 2004. Хам и бивша америчка саиграчица Мишел Ејкерс биле су једине две жене и Американке које су уврштене на ФИФА 100, листу 125 највећих живих фудбалера, коју је изабрао Пеле и наручила ФИФА за 100. годишњицу организације.[18] Остала признања укључују избор за спортисткињу године у фудбалу у САД пет година заредом од 1994. до 1998.[19] и освајање три ЕСПY награде, укључујући фудбалерку године и спортисткињу године.[11]

Године 2006, Хам је уврштена у Спортску дворану славних у Алабами, а затим у Тексашку спортску дворану славних 11. марта 2008. године.[20][21] Године 2007, током своје прве године квалификованости, Хам је изабрана за пријем у Националну фудбалску дворану славних. Године 2008, слика њене силуете је коришћена у логотипу друге професионалне женске фудбалске лиге у Сједињеним Државама: Женски професионални фудбал.[22] ЕСПН ју је прогласио за највећу спортисткињу у 2012. години.[23]

Хам је 2013. године постала прва жена која је примљена у Светску фудбалску дворану славних, која се налази у Пачуки у Мексику.[24] У децембру 2013. проглашена је за припадника УСWНТ најбољих XI свих времена у фудбалу.[25] У 2014, Хам је проглашена за једну од ЕСПНW-ових утицајних 25;[26] такође је била добитница Награде легенди златног стопала.[27]

За своју прву утакмицу у марту 2019. године, играчице женске фудбалске репрезентације Сједињених Држава носиле су дрес са именом жене којој су одавале почаст на леђима; Саманта Мевис је изабрала име Хам.[28]

Године 2021, Хам је примљена у Националну женску дворану славних.[29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Миа Хамм”. Wомен'с Унитед Соццер Ассоциатион. Архивирано из оригинала 11. 8. 2003. г. Приступљено 3. 8. 2022. 
  2. ^ Фоудy, Јулие (22. 6. 2012). „Тхе ессенце оф Миа”. ЕСПН. Приступљено 18. 6. 2017. 
  3. ^ Qуасхие, Сид (30. 11. 2016). „Wхатевер Хаппенед То ... ? '90с Спортс Ицонс Едитион”. Блеацхер Репорт. Приступљено 18. 6. 2017. 
  4. ^ Нелсон, Муррy Р. (2013). Америцан Спортс: А Хисторy оф Ицонс, Идолс, анд Идеас. АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 0313397538. 
  5. ^ Хилтон, Лисетте. „Но Ме ин Миа”. ЕСПН. Приступљено 18. 6. 2017. 
  6. ^ „Цхристине Синцлаир пассес Миа Хамм ас 2нд хигхест гоал-сцорер ин хисторy”. Фоx Спортс. 15. 2. 2016. Приступљено 2. 8. 2017. 
  7. ^ „Миа Хамм то рецеиве Фреедом хонор”. ЕСПН. Ассоциатед Пресс. 1. 5. 2009. Приступљено 1. 6. 2017. [мртва веза]
  8. ^ Алеxандер, Валерие (7. 7. 2014). „Wорлд Цуп Соццер Статс Ерасе Тхе Спорт'с Мост Доминант Плаyерс: Wомен”. Језебел. Архивирано из оригинала 21. 09. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2017. 
  9. ^ а б „Миа Хамм”. МАЦ Херманн Тропхy. Приступљено 2. 6. 2017. 
  10. ^ Миллwард, Роберт (4. 3. 2007). „Пеле'с лист оф соццер'с бест инцлудес Хамм, Акерс”. УСА Тодаy. Приступљено 3. 6. 2017. 
  11. ^ а б „Алл-Тиме ЕСПY Wиннерс”. ЕСПН. 24. 6. 2010. Приступљено 10. 11. 2014. 
  12. ^ Стауроwскy, Еллен Ј. (28. 7. 2016). Wомен анд Спорт: Фром Либератион то Целебратион. Хуман Кинетицс. ИСБН 978-1492532194. Приступљено 19. 6. 2017. 
  13. ^ „Спортсwоман оф тхе Yеар Аwард”. Wомен'с Спортс Фоундатион. Архивирано из оригинала 22. 7. 2009. г. Приступљено 3. 8. 2009. 
  14. ^ Јенсен, Мике (18. 6. 1999). „Миа Маднесс Ис Кицкинг Ин. Соццер'с Qуеен Ис Реадy То Таке он тхе Wорлд”. Тхе Пхиладелпхиа Инqуирер. Архивирано из оригинала 31. 1. 2016. г. Приступљено 10. 11. 2014. 
  15. ^ „Мицхелле Акерс Намед ФИФА Плаyер оф тхе Центурy”. УС Соццер. 12. 12. 2000. Архивирано из оригинала 13. 3. 2013. г. Приступљено 3. 2. 2013. 
  16. ^ „Баскетбалл Стар Маyа Мооре Макес Хисторy - Wинс Хонда-Бродерицк Цуп Сецонд Yеар Ин А Роw”. Хонда Ин Америца (на језику: енглески). Приступљено 21. 3. 2020. 
  17. ^ „Соццер”. ЦWСА (на језику: енглески). Приступљено 21. 3. 2020. 
  18. ^ Миллwард, Роберт (4. 3. 2004). „Пеле'с лист оф соццер'с бест инцлудес Хамм, Акерс”. УСА Тодаy. Тхе Ассоциатед Пресс. Приступљено 10. 11. 2014. 
  19. ^ „Атхлете оф тхе Yеар Аwард”. УС Соццер. Архивирано из оригинала 10. 11. 2014. г. Приступљено 10. 11. 2014. 
  20. ^ „Миа Хамм, Цласс оф 2006”. Алабама Спортс Халл оф Фаме. Приступљено 3. 6. 2017. 
  21. ^ „Соццер стар Хамм аддед то Теxас Спортс Халл оф Фаме'с 2007 цласс”. ЕСПН.цом. Ассоциатед Пресс. 6. 2. 2008. Приступљено 2022-06-11. 
  22. ^ „Хамм'с импринт маде он неw wомен'с соццер леагуе”. УСА Тодаy. Ассоциатед Пресс. 18. 1. 2008. Приступљено 3. 6. 2017. 
  23. ^ „40 греатест фемале атхлетес: Миа Хамм”. ЕСПН. 22. 6. 2012. Приступљено 18. 6. 2017. 
  24. ^ „Хамм ис фирст wоман индуцтее инто Пацхуца Wорлд Фоотбалл Халл оф Фаме”. Инсиде Wорлд Фоотбалл. 17. 11. 2013. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2013. 
  25. ^ Белл, Јацк (20. 12. 2013). „У.С. Соццер Релеасес Алл-Тиме Бест Натионал Теамс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 18. 6. 2017. 
  26. ^ „2014 ЕСПНW Импацт 25”. ЕСПН. Приступљено 3. 6. 2017. 
  27. ^ „Легендс”. Голден Фоот. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 23. 9. 2015. 
  28. ^ Еннис, Даwн (4. 3. 2019). „Лесбиан ицонс хоноред wитх јерсеyс wорн бy УСWНТ”. Оутспортс. Приступљено 4. 3. 2019. 
  29. ^ „Мицхелле Обама, Миа Хамм цхосен фор Wомен'с Халл оф Фаме”. www.инqуирер.цом (на језику: енглески). Ассоциатед Пресс. 8. 3. 2021. Приступљено 2021-08-26. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Миа Хам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mia_Ham&oldid=27449104”