Омар Сивори
| Омар Сивори | |||
|---|---|---|---|
 Омар Сивори 1950. године | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 2. октобар 1935. | ||
| Место рођења | Сан Николас, Аргентина | ||
| Датум смрти | 17. фебруар 2005. (69 год.) | ||
| Место смрти | Сан Николас, Аргентина | ||
| Позиција | центарфор | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1954—1957 1957—1965 1965—1969 |
Ривер Плејт Јувентус Наполи |
63 215 63 |
(29) (135) (12) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1956—1957 1961—1962 |
Аргентина Италија |
19 9 |
(9) (8) |
| Тренерска каријера | |||
| 1969—1970 1972 1972—1973 1979 1983 |
Росарио Сентрал Естудијантес Ла Плата Аргентина Расинг Клуб Торонто Италија | ||
Енрике Омар Сивори (шп. Enrique Omar Sívori; 2. октобар 1935 — 17. фебруар 2005) био је италијанско-аргентински фудбалер и тренер. Играо је на позицији нападача.
Биографија
[уреди | уреди извор]Током фудбалске каријере играо је за Ривер Плејт (1954-57), Јувентус (1957-63, постигао је 135 голова у 215 утакмица) и Наполи (1965-69, 12 голова у 63 утакмице). Освајао је титуле шампиона 1955, 1956, 1957, 1958 и 1960, док је Куп освајао 1959, 1960 и 1965. Био је најбољи стрелац Серије А 1960. са 27 погодака.[1]
Након преласка у Јувентус (за то време рекордни трансфер 93.000 фунти), забрањено му је играње за репрезентацију Аргентине, за коју је одиграо 18 утакмица и постигао 9 голова.[2]
За италијанску репрезентацију постигао је 8 голова на 9 утакмица.[2] Учествовао је на Светском првенству 1962. у Чилеу. Био је проглашен два пута за фудбалера године у Италији (1960. и 1961).
Касније је тренирао бројне тимове, укључујући Ривер Плејт, Наполи и Расинг Авељанеда. Такође је био селектор репрезентације Аргентине, коју је успео да 1974. доведе до Светског првенства, али мало пре почетка првенства добио је отказ. Касније је радио као скаут Јувентуса.
Добитник је Златне лопте за 1964. годину, годишње фудбалске награде коју додељује париски спортски лист — Франс фудбал. Пеле га је сврстао 2004. године на ФИФА 100 листу најбољих живих фудбалера.[3]
Преминуо је у Сан Николасу 17. фебруара 2005. у 69. години од последица рака панкреаса.[4]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]- Ривер Плејт
- Прва лига Аргентине (3): 1955, 1956, 1957.
- Јувентус[5]
- Серија А (3): 1957/58, 1959/60, 1960/61.
- Куп Италије (3): 1958/59, 1959/60, 1964/65.
- Куп Алпа: 1963.
- Наполи
- Куп Алпа (1): 1966.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]- Аргентина
- Првенство Јужне Америке: 1957.
- Куп Раул Коломбо (пријатељски): 1956.
Индивидуалне награде
[уреди | уреди извор]- Најбољи играч турнира Првенства Јужне Америке: 1957.
- Најбољи стрелац Серије А: 1959/60.
- Златна лопта: 1961.[4]
- ФИФА 100: 2004.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Roberto Di Maggio; Igor Kramarsic; Alberto Novello (11. 6. 2015). „Italy - Serie A Top Scorers”. RSSSF. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 2. 12. 2015.
- ^ а б „"Omar Sivori". The Telegraph, 19 February 2005. Retrieved 23 October 2006”. The Daily Telegraph. London. 30. 3. 1987. Архивирано из оригинала 11. 03. 2007. г. Приступљено 20. 07. 2021.
- ^ „Pele's list of the greatest”. BBC Sport. 4. 3. 2004. Приступљено 15. 6. 2013.
- ^ а б „Calcio: è morto Omar Sivori” (на језику: Italian). Il Corriere della Sera. 18. 2. 2005. Приступљено 1. 3. 2017.
- ^ „La Juventus ricorda su Twitter il mito Omar Sivori” (на језику: Italian). Tutto Sport. 17. 2. 2016. Приступљено 1. 3. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Омар Сивори на сајту ФИФА (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
- Рођени 1935.
- Умрли 2005.
- Аргентински фудбалери
- Аргентински фудбалски репрезентативци
- Италијански фудбалери
- Италијански фудбалски репрезентативци
- Фудбалери Јувентуса
- Фудбалери Ривер Плејта
- Фудбалери Наполија
- Фудбалери на Светском првенству 1962.
- Аргентински фудбалски тренери
- Селектори фудбалске репрезентације Аргентине
- Добитници Златне лопте
- Фудбалери на Копа Америци 1956.
- Фудбалери на Копа Америци 1957.
- Фудбалери освајачи Копа Америке
- Фудбалери Серије А
- Нападачи у фудбалу
- Умрли од рака панкреаса