Карлос Алберто Торес

С Википедије, слободне енциклопедије
Карлос Алберто Торес
Carlos alberto cosmos.jpg
Лични подаци
Датум рођења (1944-07-17)17. јул 1944.
Место рођења Рио де Жанеиро, Бразил
Датум смрти 25. октобар 2016.(2016-10-25) (72 год.)
Место смрти Рио де Жанеиро, Бразил
Позиција десни бек
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1963–1966
1966–1974
1974–1976
1976–1977
1977–1980
1981
1982
Флуминенсе
Сантос
Флуминенсе
Фламенго
Њујорк космос
Калифорнија Сурф
Њујорк космос
98
445
53
28
80
19
20
(9)
(40)
(4)
(3)
(6)
(2)
(0)
Репрезентативна каријера
1964—1977 Бразил 53 (8)
Тренерска каријера
1983–1985
1985–1986
1987–1988
1988
1989–1990
1991–1992
1992
1993–1997
1994
1998
1998–1999
2000–2001
2000–2001
2001–2002
2002
2004–2005
2005
Фламенго
Коринтијанс
Наутико
Мајами шаркс
Онсе Калдас
Монтереј
Тихуана
Ботафого
Флуминенсе
Атлетико Минеиро
Керетаро
Унион Магдалена
Оман
Фламенго
Ботафого
Пајсанду
Азербејџан

Карлос Алберто Торес (порт. Carlos Alberto Torres; 17. јул 194425. октобар 2016) био је бразилски фудбалер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Рио де Жанеиру, где је почео да игра фудбал. Са 19 година потписао је уговор са Флуминенсеом, показао је квалитет и одличан преглед терена. Упркос чињеници да је играо као десни бек, често је учествовао у нападачким акцијама. За Флуминенсе је играо три сезоне и играо је у више од 100 утакмица за тим (постигао је 9 голова). Године 1966. придружио се Сантосу, где се задржао наредних осам година. За то време играо је на 440 утакмица у којима је постигао 36 голова. Од 1974. до 1977. године Карлос Алберто поново је играо за Флуминенсе. У дресу Сантоса и Флуминенсеа, освојио је укупно седам титула у првенству Рија и Сао Паула.

Од 1977. до 1981, каријеру је наставио у Сједињеним Државама, у чувеном клубу Њујорк космос. Тај клуб је окупио у својим редовима старије фудбалске звезде тог времена, један од њих је био саиграч у репрезентацији Пеле, Франц Бекенбауер и други.

Светску славу је стекао захваљујући учешћу у репрезентацији Бразила. Био је најистакнутији на Светском првенству 1970. године, када је био капитен Бразила, а помогао је репрезентацији да освоји трећу титулу првака света. Гол Карлоса Алберта у финалу против Италије, сматра се једним од најчувенијих голова у историји светских првенстава.[1][2]

Након завршетка играчке каријере, постао је тренер. Радио је са сјајним тимовима као што су Фламенго, Коринтијанс и Ботафого. Са Ботафогом је остварио највеће успехе — бразилско првенство (после победе над Фламенгом 1983. године), две Лиге Кариоке, турнир Рио-Сао Пауло и трећи најважнији јужноамерички трофеј Копа КОНМЕБОЛ. Након тога је био тренер у другим земљама, али није имао запажених резултата.

Бавио се политиком. Од 1989. до 1993. године био је потпредседник и први секретар Градског већа Рио де Жанеира, као представник Демократске радничке партије Бразила. Године 2008. кандидовао се за место заменика градоначелника Рио де Жанеира, али није изабран.

Син Карлоса Алберта, Карлос Алешандре Торес, такође је био фудбалер.[3] Играо је у периоду од 1985. до 2001. у Флуминенсеу, Васко да Гами и Нагоји Грампус ејт.

Био је изабран у Светски тим 20. века, а Пеле га је сврстао 2004. године на ФИФА 100 листу најбољих живих фудбалера.[4] Члан је Куће славних бразилског музеја фудбала и био је члан фудбалске Куће славних Сједињених Држава. У јануару 2013. године, проглашен је једним од шест амбасадора Светског првенства у Бразилу 2014. године, а поред њега су још били Роналдо, Бебето, Марио Загало, Амарилдо и Марта.

Преминуо је 25. октобра 2016. године у Рио де Жанеиру у 73. години од последица срчаног удара.[5][6][7]

Успеси[уреди | уреди извор]

Пеле и Карлос Алберто док су играли за Њујорк космос.

Клуб[уреди | уреди извор]

Флуминенсе
  • Лига Кариока: 1964, 1975, 1976.
  • Куп Гуанабара: 1966.
Сантос
  • Рекопа Судамерикана: 1968.
  • Куп Прата: 1968.
  • Лига Паулиста: 1967, 1968, 1969, 1973.
Њујорк космос
  • НАСЛ Сокер боул: 1977, 1978, 1980, 1982.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Бразил

Индивидуалне награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Benson, Andrew (2. 6. 2006). „The perfect goal”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2011. 
  2. ^ „Carlos Alberto, born to be a leader”. www.fifa.com. 31. 5. 2014. Приступљено 4. 9. 2019. 
  3. ^ „'Gabriel not first Brazil centre back'. www.Arsenal.com. 30. 1. 2015. 
  4. ^ „Pele's list of the greatest”. BBC Sport. 4. 3. 2004. Приступљено 15. 6. 2013. 
  5. ^ „Preminuo nekadašnji kapiten Brazila Karlos Alberto”. b92.net. 25. 10. 2016. Приступљено 30. 6. 2020. 
  6. ^ „Pelé and Franz Beckenbauer lead tributes to 'brother' Carlos Alberto”. Guardian. 25. 10. 2016. Приступљено 26. 10. 2016. 
  7. ^ „Carlos Alberto: Brazil legend dies aged 72 after heart attack”. BBC Sport. 25. 10. 2016. Приступљено 26. 10. 2016. 
  8. ^ "The Best of The Best" Retrieved on 17 November 2015

Спољашње везе[уреди | уреди извор]