Дино Зоф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дино Зоф
Дино Зоф 1974. године
Дино Зоф 1974. године
Лични подаци
Пуно име Дино Зоф
Датум рођења (1942-02-28)28. фебруар 1942.(75 год.)
Место рођења Маријано дел Фријули, Италија
Висина 1,83 m
Позиција голман
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1961—1963
1963—1967
1967—1972
1972—1983
Удинезе
Мантова
Наполи
Јувентус
38 (0)
131 (0)
143 (0)
330 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1968—1983 Италија Италија 112 (0)
Тренерска каријера
1988—1990
1990—1994
1996—1997
1998—2000
2001
2005
Јувентус
Лацио
Лацио
Италија
Лацио
Фјорентина

Дино Зоф (итал. Dino Zoff; 28. фебруар 1942, Маријано дел Фријули) је бивши италијански фудбалски голман и најстарији освајач Свјетског првенства, као капитен италијанске фудбалске репрезентације у Шпанији 1982. године, у својој 40-ој.

Зоф је био голман изузетних способности и има мјесто у историји спорта међу најбољим играчима на овој позицији; он је 3. голман 20. вијека по избору IFFHS (Међународна федерација фудбалске историје и статистике), иза Лава Јашина и Гордона Бенкса.[1] Он држи рекорд у међународним такмичењима за најдужи период за који није примио гол (1142 минута) који је постављен између 1972. и 1974. Године 2004. Пеле га је изабрао међу 125 најбољих живих фудбалера.

Након повлачења из фудбала, Зоф је постао селектор италијанске фудбалске репрезентације, и тренер неколико тимова из Италије.

Трофеји (као играч)[уреди]

Јувентус[уреди]

Репрезентација Италије[уреди]

Трофеји (као тренер)[уреди]

Јувентус[уреди]

Извори[уреди]

  1. IFFHS' Century Elections, Приступљено 1. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]