Емре Белозоглу
Емре Белозоглу | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 7. септембар 1980. | ||
Место рођења | Истанбул, Турска | ||
Висина | 1,70 m | ||
Позиција | везни | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1996—2001 2001—2005 2005—2008 2008—2012 2012—2013 2013—2015 2015—2019 2019—2020 |
Галатасарај Интер Њукасл јунајтед Фенербахче Атлетико Мадрид Фенербахче Истанбул Башакшехир Фенербахче |
149 79 69 103 7 56 104 26 |
(19) (3) (5) (12) (0) (14) (11) (3) |
Репрезентативна каријера | |||
1994—1995 1995—1997 1996—1997 1997 1998—1999 2000—2019 |
Турска до 15 Турска до 16 Турска до 17 Турска до 18 Турска до 21 Турска |
11 35 7 6 12 101 |
(7) (20) (2) (0) (4) (9) |
* Датум актуелизовања: 16. јануар 2021. |
Емре Белозоглу (тур. Emre Belözoğlu, Истанбул, 7. септембар 1980) је бивши турски фудбалер и репрезентативац.
Каријера
[уреди | уреди извор]Емре је фудбалом почео да се бави у екипи Зејтинбурнуспора одакле је 1992. године дошао у Галатасарај. За први тим Галатасараја је дебитовао већ са 16 година у сезони 1996/97. Са овим клубом је четири пута био шампион Турске, два пута освајач Купа Турске, освајач Купа УЕФА и европског суперкупа. Такође је стигао и до четвртфинала Лиге шампиона.
Године 2001. прелази у милански Интер без обештећења. У сезони 2002/03 добија награду „Златни пират“, награда која се додељује најбољем играчу Интера у сезони. У истој сезони са клубом је стигао до полуфинала Лиге шампиона. Због бројних повреда и само 19 одиграних утакмица у сезони 2004/05 постао је доступан за трансфер.
У јулу 2005. прелази у Њукасл јунајтед.[1] Остаће упамћен навијачима овог клуба због победничког слободног ударца против великог ривала Сандерланда.
У лето 2008. Емре је представљен на стадиону Шукру Сараџоглу као појачање Фенербахчеа.[2] После разочаравајуће прве сезоне, следеће сезоне је проглашен за најбољег играча у лиги. Играч Фенербахчеа је био наредне четири сезоне, и успео је да освоји једну титулу првака Турске. Потом је једну полусезону играо у мадридском Атлетику да би се у јануару 2013. опет вратио у Фенер где је провео наредне две и по сезоне и освојио још једну титулу. Након истека уговора, нови му није понуђен па је отишао као слободан играч у Истанбул Башакшехир чије боје је бранио наредне четири сезоне. У јулу 2019. се вратио у Фенербахче.[3] У Фенеру је и завршио своју играчку каријеру.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Откако је дебитовао против Норвешке 2000. године постао је редован члан репрезентације. Емре је са Турском дошао до трећег места на Светском првенству 2002., а на Европском првенству 2008. је одиграо први меч, али је због повреде пропустио остале мечеве првенства на којем је Турска стигла до полуфинала. Укупно је одиграо 101 званичну утакмицу за репрезентацију Турске.
Трофеји
[уреди | уреди извор]Галатасарај
[уреди | уреди извор]- Суперлига Турске (4): 1996/97, 1997/98, 1998/99, 1999/00.
- Куп Турске (2): 1998/99, 1999/00.
- Суперкуп Турске (1) : 1997.
- Куп Уефа (1) : 1999/00.
- Европски суперкуп (1) : 2000.
Интер
[уреди | уреди извор]- Куп Италије (1) : 2004/05.
Њукасл јунајтед
[уреди | уреди извор]- Интертото куп (1) : 2006.
Фенербахче
[уреди | уреди извор]- Суперлига Турске (2) : 2010/11, 2013/14.
- Куп Турске (2) : 2011/12, 2012/13.
- Суперкуп Турске (2) : 2009, 2014.
Атлетико Мадрид
[уреди | уреди извор]- Европски суперкуп (1) : 2012.
Репрезентација Турске
[уреди | уреди извор]- Светско првенство : треће место 2002.
- Европско првенство : полуфинале 2008.
Индивидуални трофеји
[уреди | уреди извор]- ФИФА 100
- Суперлига Турске : Најбољи играч 2010.
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Емре Белозоглу на сајту Soccerway (језик: енглески)
- Емре Белозоглу на сајту Soccerbase (језик: енглески)
- Емре Белозоглу на сајту УЕФА (језик: енглески)