Milena ZeVu

С Википедије, слободне енциклопедије
Милена ЗеВу
Милена ЗеВу 2021.
Лични подаци
Датум рођења(1972-07-22)22. јул 1972.
Место рођењаБеоград, СР Србија,
Образовање
УниверзитетМА Универзитет у Београду, Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду
Породица
СупружникБорис Вујичић
Деца2
Уметнички рад
ПравацУметност у покрету - АртWалкс
Награде2002. Специјална награда жирија на Бијеналу уметности у Сан Рему, Италија, за слику „Цлоне ме“ 2005. Међународна награда ЕМАФ-а, у оквиру групног пројекта Персонал Цинема - Балкански ратови за видео рад „ОНЕ“
Званични веб-сајт
https://www.milenazevu.com/

Милена Зечевић Вујичић (девојачко Зечевић; Београд, 22. јул 1972) познатија као Милена ЗеВу, је српска мултимедијална концептуална уметница.[1] Креатор је концепта АртWалкс - Уметност у покрету,[2][3] који представља спој слике, видео радова, боди арта и перформанса.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ћерка је сликара Вељка Зечевића и Милеве Зечевић[5], који су 80-их година прошлог века основали галерију „Зечевић“ у Београду, једну од првих приватних галерија у СФРЈ, [6]. Одрасла је окружена уметницима и боемима, што је знатно утицало на њен уметнички развој. Дипломирала је 1997. године, на Факултету примењених уметности, Универзитета у Београду.

Уметнички стил[уреди | уреди извор]

Милена ЗеВу је мултимедијална концептуална уметница чији креативни рад обухвата слике, скулптуре, видео радове, инсталације и перформансе. Активно се бави уметношћу од 2001. године, када осмишљава оригинални концепт под називом Тапиттура.[7]

Од 2001. до 2015. године, стварала је уметничке колекције на различите теме у комбинованој техници са акриликом, цементом и кристалима.[8]

Од 2015. године ЗеВу је покренула нови уметнички правац, назван АртWалкс - Уметност у покрету [9][10] који представља Миленину потребу да ослободи уметност од конвенционалног изложбеног простора, као и од доминантног западног система савремене уметности којем су уметници снажно подређени. Милена се спаја са уметничким радом, да би одбранила и сачувала своју независност и креативну слободу.[11]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Самосталне изложбе / перформанси[уреди | уреди извор]

Јун 2005. самостална изложба / перформанс „Тхе Оне”, у Музеју примењених уметности у Будимпешти. Миленина инсталација је заузимала цео приземни део Музеја и досезала до саме улице.

Августа 2014. године, излаже портрет „Дита у свом ауту“, Хотел Регент, Порто Монтенегро, као омаж легендарној уметници Тамари де Лемпицки и њеном раду Тамара у зеленом Бугатију”, инспирисана авангардном, бурлеск дивом Дитом Фон Тиз.

У јулу 2015. је имала самосталну изложбу, „Величанствена природа“, у Музеју поморске баштине у Порто Монтенегру у Црној Гори.

Маја 2016. године, приредила је самосталну изложбу АртWалкс – „Уметност је у ћорсокаку“ [12], у Галерији ШТАБ у Београду, на којој је изложила 4 велике монохромне слике које приказују уметничин својеврстан осврт на глобалну спутаност у уметности данас. Јула 2015. излаже колекцију „Величанствена природа“[13], у Музеју поморске баштине у Порто Монтенегру у Црној Гори.

У марту 2019. године реализовала је перформанс у Дому Јеврема Грујића у Београду, као омаж српској уметници Милени Павловић Барили[14] посвећен животу и делу ове значајне српске уметнице.

Током маја 2020, у току пандемије Цовид-19, креирала је серију перформанса Артwалкс - градови, под називом „Ми смо овде”[3]

Прву велику самосталну изложбу приредила је у јуну 2022. у Београду, поводом 20 година стваралаштва[15] у културном центру Силоси на Дорћолу.[16] Кустос изложбе је била Нина Вагић. Овом приликом излаже омаж контроверзном британском уметнику Грејсону Перију,, "Артист ис Qуеен" из 2022. године, за који је уметница користила Грејсонов фотографски портет, аутора Ричарда Ансета.

Групне изложбе[уреди | уреди извор]

Лета 2018. у Лондону, учествовала је на 250. летњој изложби Краљевске академије уметности у Лондону са радом АртWалкс 139 Београд.[17]

Уметнички накит и скулптуру под називом „Лепота нема граница" излаже као део групне изложбе у Монаку, Сингапуру, Токију, Абу Дабију[18], од јуна до новембра 2010. године, под патронатом Њ.К.V Принца Алберта II од Монака. Од јуна до октобра 2009. године, учествовала је на групној изложби „Еко арт парада“ у Монте Карлу.[19]

Групни мултимедијални пројекат „Стварање балканских ратова. Игра" Персонал Цинема, Атина, Солун, Мадрид, Софија, Берлин.

Манифестације[уреди | уреди извор]

Портрет Мерлин Монро, који је урађен у Милениној аутентичној техници акрилик, Сwаровски кристали, изложен је и продат на добротворној аукцији АмФар Дубаи, у децембру 2009. године.

У марту 2008. на Гала манифестацији "Стреетс то Фиелдс" у Њујорку, представила је портрет фудбалске легенде Пелеа, урађеног у техници акрилик, Сwаровски кристали.

Још једна икона коју је Милена овековечила Портрет Принцезе Грејс од Монака, настао 2008. године, у техници акрилик, Сwаровски кристали, од 2010. део је колекције породице Грималди.

Децембар 2007, ПФА, Гала догађај поводом 100 година ове асоцијације у Манчестеру где је био изложен њен рад „Кристална лопта“ који је креирала у сарадњи са познатим личностима из света спорта.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Каталози / књиге[уреди | уреди извор]

  • Интервиеwс wитх артистс, Цоллецторс арт боок, Ал-Тиба 9, 2023, Барселона, Шпанија, корице, страна 150-154
  • АртWалкс, изложбени каталог Милена Зечевић Вујичић, Блацк Пине доо, 2022, Србија
  • АртWалкс дигитални каталог, 2022, Србија
  • 250тх Суммер Еxхибитион Иллустратед 2018, Роyал Ацадемy оф Артс, Лондон, Велика Британија, страна 156
  • Београдјанке знају, Бранка Ковачевић, Вулкан, 2017, Србија, страна 90-103
  • Венте Ауx Енцхерес, 2017, Фигхт Аидс Монацо, Монако, страна 55
  • Венте Ауx Енцхерес, 2015, Фигхт Аидс Монацо, Монако, страна 23
  • Венте Ауx Енцхерес, 2014, Фигхт Аидс Монацо, Монако, страна 40
  • ФАМ 10 анс, 2014, Монако, страна 52
  • Венте ау профит де Фигхт Аидс Монацо, 2011
  • Ецо Арт Параде 2009, Фондатион Принце Алберт II де Монацо, Монако, страна 118
  • Цинема Агаинст Аидс, 2009, Дубаи
  • амфАР Цаталогуе, Децембер 2009, Дубаи, страна 2
  • Колекција савремене српске уметности, Теленор д.о.о. 2009, Србија, страна 124
  • 34. Мајска изложба 2002, УЛУПУДС, арх. Зоран Булајић, Београд, страна 29

Интервјуи[уреди | уреди извор]

  • Мира Адања Полак: Ексклузивно - Спојила је немогуће - Милена Зеву
  • Три тачке: Милена ЗеВу, Марко Луковић, Никола Чутурило и Игор Винце
  • УРАНАК1, Изложба „Уметност у покрету" од 10. до 19. јуна на Дорћолу | Милена Зеву и Нина Вагић

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ал-Тиба9 Цонтемпорарy Арт, Перформанце анд Фасхион Десигн”. Ал-Тиба9 Цонтемпорарy Арт (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-07. 
  2. ^ Роyал Ацадемy оф Артс. Суммер Еxхибитион (250тх : : Лондон, Енгланд) (2017). 250тх Суммер еxхибитион иллустратед. 2018 : а селецтион фром тхе 250тх суммер еxхибитион. Граyсон Перрy. Лондон. ИСБН 1-910350-84-2. ОЦЛЦ 1011009913. 
  3. ^ а б Зечевић Вујичић, Милена (2022). АртWалкс-Уметност у покрету (Изложбени каталог). Београд: Блацк Пине доо. ИСБН 978-86-904334-0-7. 
  4. ^ „РТС :: РТС Живот :: Ексклузивно са Миром Адањом Полак-Спојила је немогуће, Милена Зеву”. www.ртс.рс. Приступљено 10. 4. 2023. 
  5. ^ Радовић, Андреа (лето 2014). „Фром тхе хеарт”. Тхе Луxурy Цоллецтион. 10: 6. ИССН 1800-9077. 
  6. ^ Мартиноли, Ана (01. 11. 2010). „Остаћу доследна себи”. ЕЛЛЕ српско издање. Адриа Медиа: 3. ИССН 1452-0095. 
  7. ^ Зеву, Милена. „АртWалкс”. артwалкс.цом. Приступљено 19. 3. 2023. 
  8. ^ Кркељић, Бојана (16. 6. 2022). „Музичко вече у оквиру изложбе концептуалне уметнице Милене ЗеВу ФОТО”. НОВА портал (на језику: српски). Приступљено 10. 4. 2023. 
  9. ^ Ковачевић, Бранка, јоурналист (2017). Београђанке знају (I издање изд.). Београд. ИСБН 978-86-10-02072-4. ОЦЛЦ 1027220651. 
  10. ^ Зечевић Вујичић, Милена (2022). Колокотронис, Yаннис, ур. АртWалкс - Уметност у покрету. Београд: Блацк Пине доо. стр. 98—101. ИСБН 978-86-904334-0-7. 
  11. ^ Зечевић Вујичић, Милена (2022). АртWалкс - Уметност у покрету. Београд: Блацк Пине доо. стр. 9. ИСБН 978-86-904334-0-7. 
  12. ^ „Слике и перформанс Милене ЗеВу у Галерији Штаб у оквиру Ноћи музеја: концепт ходајуће уметности”. ФОРМАТ 88 (на језику: енглески). 2016-05-16. Приступљено 2023-03-08. 
  13. ^ „Изложба „Величанствена природа” Милене Зеву”. Приступљено 2023-03-08. 
  14. ^ „Перформанс уметнице Милене ЗеВу као омаж Милени Павловић Барили”. Лепота и здравље (на језику: српски). 2019-03-06. Приступљено 2023-03-06. 
  15. ^ {{Ците wеб|урл=https://balkanekspresrb.rs/arhive/91046%7Ctitle=Izložba[мртва веза] АртWалкс Еxпериенце
  16. ^ Маззоли, Царлотта (2022-07-07). „Милена ЗеВу’с АртWалкс – А Ретроспецтиве”. ДаилyАрт Магазине (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-06. 
  17. ^ „“И хаве то до ит бадлy ин тхе ригхт wаy. Кноwн Евентуалитиес (на језику: енглески). 14. 7. 2018. Приступљено 26. 3. 2023. 
  18. ^ Мéxицо, Редацциóн Робб Репорт (2017-07-04). „Сwаровски мáс ‘артсy’ qуе нунца”. Робб Репорт Мéxицо (на језику: шпански). Приступљено 2023-03-07. 
  19. ^ „Армоур Оф Лигхт - Штит од светлости- скулптура орла урађена у специјалној техници комбинација Мапеи материјала и Сwаровски кристала”. www.екапија.цом (на језику: српски). Приступљено 2023-03-08.