Нова хронологија (Фоменко)

С Википедије, слободне енциклопедије

Нова хронологија је историјска концепција руских математичара Анатолија Фоменка и Глеба Носовског. Ову концепцију подржао је шахиста Гари Каспаров, који је у раздобљу од 1998. до 2002. године сарађивао с Фоменком и Носовским на пропагирању идеја Нове хронологије.[1]

Историјски факултет Московског универзитета и Одељења за историју Руске академије наука су 1999. осудили Нову хронологију као „опасну псеудонауку“.[2][3][4][5][6][7]

Историја Нове хронологије[уреди | уреди извор]

Модерна општеприхваћена концепција историје заснована је на радима Јосифа Скалигера, „оснивача савремене хронологије као науке“.[8]

I пре радова Фоменка и Носовског постојале су различите критике Скалигерове хронологије.

Исак Њутн је део историје античке Грчке померио временски у просеку за 300 година ближе нама. Историју Старог Египта (која, у складу са данас прихваћеном верзијом, обухвата неколико хиљада година, почев од 3000. године пне.), Њутн је померио навише и сажео у временски одсечак дужине свега 330 година: од 946. године пне. При томе је неке основне датуме историје Старог Египта Њутн померио навише за приближно 1800 година.[9] Мада су у своје време изазвали велику дискусију, Њутнови радови су касније заборављени.

Највећи помак на пољу хронолошке науке направио је Николај Александрович Морозов (1854-1946), руски академик, по коме се целокупна данас позната историја одиграла после четвртог века нове ере. У раздобљу 1907-1932. године, Морозов је објавио своје радове о ревидирању хронологије, али они нису били прихваћени од стране совјетских историчара.

Математичка критика хронологије Скалигера[уреди | уреди извор]

У периоду од 1975. до 1981. године Анатолиј Фоменко и његове колеге математичари, провели су статистичку истрагу Скалигеријеве хронологије. Научници са Московског универзитета су прикупили династичке податке бројних краљевских породица Европе и Азије, анализирали их и поредили резултате. У анализу је укључивано неколико параметара – дужина владавине појединог владара, да ли је умро природном или насилном смрћу, ко га је наследио (рођак, официр и сл.) Извели су два закључка:

  1. Биографије су се подударале код владара који су живели пре 17. века нове ере. Након 17. века, није уочена подударност. На пример, биографије свих кинеских царева пре 17. века тачно се преклапају с биографијама средњовековних европских владара. Осим удвајања једних те истих хероја под различитим именима, уочени су и огромни помаци у времену у коме су се (наводно) догађаји збивали. Међу најзначајнијим примерима су бројна подударања бројних карактеристика биографија египатских фараона и царева Светог римског царства. Анализирајући (математичко-статистички) написе римског историчара Јосифа Флавија, једног од класика, чији радови описују солидне периоде историје и Израела и древног Рима, Фоменко открио је да с тачке гледишта математике-статистике, све то је једноставно понављање Старог Завета с мешањем имена и географског подручја догађања. Тако, темељито истраживање показује да дословце не постоје информације које се могу поуздано датирати, о догађајима пре 10. века нове ере.
  2. Скалигеријева главна дела лат. Opus Novum de emendatione temporum (1583) и лат. Thesaurum temporum (1606) представљају огромно поље датума произведених без било каквог образложења, садрже понављајуће низове датума с помацима једнаким умношцима бројева 333 и 360 који иначе представљају главне кабалистичке бројеве. Нумерологија је у то доба била важна наука и Ј. Ј. Скалигер је био познати кабалиста свога доба.

Астрономска датирања[уреди | уреди извор]

А.Т. Фоменко, Г.V. Носовски и V.V. Калашников (1942-2001) детаљно су проучили Алмагест античког астронома Птоломеја који се сматра каменом темељцем класичне историје и наводно је састављен 150. г.н.е. По опису распореда звезда руски истраживаци су прорачунали да је Алмагест састављен у 16-17. веку од астрономских података из 9-16. века, из чега су закључили да је Птоломеј живео у Средњем веку. На овај закључак их је навела и чињеница да не постоји „оригинал“ Алмагеста на грчком, већ да су сви текстови на старогрчком настали након верзије штампане на латинском.

Фоменко и Носовски су такође објавили да су декодирали 34 древна Египатска хороскопа оцртана у гробницама у Долини Краљева или уклесана у камен у Дендери и Есни. Египтологија ове хороскопе датира или у нека давна времена или каже да се не подударају ни са каквим датумима. По Фоменку и Носовском, ови хороскопи садрже довољно астрономских података и сви датуми на темељу њих су средњовековни и односе се најраније на 10 век н.е.[10] Одавде су закључили да су египатске пирамиде изграђене у Средњем веку.

Хипотетичка реконструкција[уреди | уреди извор]

Исус Христ[уреди | уреди извор]

Резултати Нове хронологије показују да је Христ живео 1152-1185. г., да су Исус Христ, византијски цар Андроник I Комнин, апостол Андреј Првозвани и руски кнез Андреј Богољубски једна личност[11]. Последња хипотеза Фоменка и Носовског из књиге „Заборављени Јерусалим“ (Москва, 2007) показује да је јеванђељски Јерусалим, у ствари, утврђење Јорос.

У књизи се прича о једном споменику код Цариграда, подигнутом муслиманском свецу кога Турци називају Јуша. Муслимани сматрају да је то гробница Исуса Навина. Споменик је огроман (17m×2m) на Бејкозу, јужно од Јороса, на азијској обали Босфора. Није искључено да је у питању неки споменик и сећање на догађаје у вези са распећем Исуса Христа. У Европи се о томе практично ништа не зна, иако је споменик међу домаћим становништвом веома поштован.

Империја и њен распад[уреди | уреди извор]

Фоменко и Носовски сматрају да су освајања Александра Великог, велика сеоба народа, инвазија монголских хорди и турска освајања један исти догађај, који је десио у 14. веку и представљао словенско-турска освајања Европе, Азије и Северне Африке. За монголску империју тврде да је живела од 14. до краја 16. века и да је представљала конфедерацију Русије и Турске са козацима као војском. Затим се, по хипотези Фоменка и Носовског, крајем 16. века, та империја распала као резултат побуне западноевропских сепаратиста. Распад империје је нама познат под именом реформација у Западној Европи.

У Русији је на власт дошла прозападна марионетска династија Романових, који су започели низ дугогодишњих ратова са Турцима. Почели су крвави ратови на Балкану, што је довело до погоршања међурелигијских и међунационалних односа. Осим што су Романови искоренили претходну династију, уништили су и оригиналне историјске документе.

У Западној Европи такође су фалсификовали историју. У том циљу догађаји око монголских освајања под различитим насловима били су одгурани у измишљену прошлост. Велика словенска освајања, односно пресељења народа, била су померена на временској оси у 5. и 6. век наше ере.

Упркос „кривотворењу“ трагови „словенских освајања“ су се сачували. На пример, етрурски натписи у Италији, које су Тадеуш Волањски и Валериј Чудинов дешифровали помоћу словенских језика.

Лингвистичка запажања[уреди | уреди извор]

Неке западноевропске речи, које личе на имена словенских народа, имају увредљив и понижавајући смисао:

По мишљењу Фоменка и Носовског то је резултат намерне делатности западних филолога и лингвиста у „васпитне“ и пропагандне сврхе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.new-tradition.org/view-garry-kasparov.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2007) енгл. Mathematics of the Past by Garry Kasparov
  2. ^ Проблемы борьбы с лженаукой (обсуждение в Президиуме РАН) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2019) — Вестник Российской академии наук 1999, том 69, № 10, с. 879—904
  3. ^ „Чем угрожает обществу лженаука? (заседание Президиума РАН) 2003.”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 03. 08. 2011. 
  4. ^ Morten Monrad Pedersen, Was the First Queen of Denmark a Man? Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2011), Скептиц Репорт, Новембер 2002. Ретриевед 9 Оцтобер 2007.
  5. ^ Јамес Х. Биллингтон, Руссиа ин Сеарцх оф Итселф, (Wасхингтон: Wоодроw Wилсон Центер Пресс / Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс), 2004, пп. 82-4.
  6. ^ "лес цонцептионс фантасмагориqуес де Фоменко сур ла « ноувелле цхронологие » мондиале." Марлèне Ларуелле, Ревиеw оф Јамес Х. Биллингтон, Руссиа ин сеарцх оф итселф, Wасхингтон, D.C., Wоодроw Wилсон Центер Пресс / Балтиморе — Лондон, Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс, 2004; Цахиерс ду Монде Руссе, 45/3-4, пп. 736-7.
  7. ^ Х. Г. ван Буерен, "Матхематицс анд Логиц", Ревиеw оф А. Т. Фоменко, Емпирицо-Статистицал Аналyсис оф Нарративе Материалс анд итс Апплицатионс то Хисторицал Датинг, 2 волс, (Дордрецхт: Клуwер) 1994, ин Анналс оф Сциенце, 53 (1996): 206-207.
  8. ^ енгл. Bickerman E.J. Chronology of the Ancient World.-London, 1969.
  9. ^ енгл. Newton Isaac The Chronology of Ancient Kingdoms.-London, 1728. Reprint: London, 1988.
  10. ^ http://www.galaksija.info/forum/viewtopic.php?t=1591 сен-сеи Повијест - истина или лаж.
  11. ^ Г. В. Носовский, А. Т. Фоменко Царь Славян.-СПб., 2004.-640 с.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. Нова хронологија (званични сајт)
  2. Математичари „подмлађују“ Христа (чланак проф. историје Зорана Пејашиновића)
  3. Гробница Јуше[мртва веза] (енциклопедија "Хронологија")
  4. Хум Јуше Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2008) (фотографије)

Види још[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nova_hronologija_(Fomenko)&oldid=26775228”