Прва савезна лига Југославије у хокеју на леду

С Википедије, слободне енциклопедије
Хокејашка лига Југославије
Спорт Хокеј на леду
Држава Југославија СФРЈ
Ранг 1
Највише титула ХК Јесенице, 23

Прва савезна лига Југославије у хокеју на леду је било по рангу највише такмичење у овом спорту у Југославији.

Историја[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Претеча хокеја на леду на овим просторима, био је бенди. Овај спорт је на ове просторе донео Фрањо Бучар, који је 1894. у Загребу, на „Течају учитеља гимнастике“ одржао предавање на ту тему. Слична предавања је одржао у још десетак градова током наредне три године, све у циљу популаризације овог спорта. На конгресу у Међународне хокејашке федерације (ЛИХГ), у Берлину 1911. Краљевина Србија је примљена у њено чланство.

Остало је забележено да је прва утакмица на територији Југославије, која се играла по данас важећим правилима, одиграна 3. фебруара 1924. у Загребу између тамошњих клубова ХАШК (Хрватско Академско Шпортско друштво) и ЗКД (Загребачко клизачко друштво). ХАШК је тај меч добио са 4:1. Исте године је у Љубљани основана Илирија, на иницијативу Станка Блоудека, који је о свом трошку набавио сву потребну опрему. Ова екипа је одиграла прву међународну утакмицу 21. фебруара 1932. у Љубљани са аустријском екипом КАЦ из Целовца (1:12). У том периоду оснивају се хокејачке екипе у Загребу (Маратон и Конкордија) и Карловцу, а нешто касније у Сиску и Вараждину. У то време, марта 1932. у оквиру Зимско-спортског савеза Краљевине Југославије, основана је и хокејачка секција.

Илирија је постала прва екипа из Југославије, која је гостовала у иностранству. Они су 1934. године гостовали у Букурешту, где су у пријатељском мечу поражени од селекције Румуније са 0:1. Ова екипа је била домаћин и првог међународног турнира, на којем су поред њих учествовале и две мађарске и једна аустријска екипа.

Од 1938. Хокејашки савез Краљевине Југославије се издвојио из Зимско-спортског савеза и почео самостално да функционише. Седиште савеза се налазило у Љубљани.

Репрезентација Краљевине Југославије први пут се такмичила 1939. године и то одмах на Светском првенству 1939. у Швајцарској. Репрезентацију су чинили комплетна екипа СК Илирије, са тројицом резервних играча из хрватских клубова. Тадашње хокејашке велесиле Чехословачка и Швајцарска поразиле су репрезентацију Краљевине Југославије са 0:23 и 0:22, те је постигнут и нерешен резултат са Белгијом (3:3).

Првенства[уреди | уреди извор]

Прво званично првенство Краљевине Југославије је одржано 1939. године у Загребу уз учешће четири екипе[1],[2][3][4],[5],. Први југословенски првак је постала љубљанска Илирија, која је надмашила три домаће екипе (ЗКД, ХАШК и Маратон). На следећа два првенства, такође је првак постајала Илирија. На оном одржаном 1940. била је боља од истих екипа, као и претходне године, док је првенству одржаном 1941. била боља од Вараждина и Палића.

Током рата првенства нису играна. У 1946. години основане су секције и клубови у Београду, Загребу и Љубљани, 1947. у Цељу, 1948. у Јесеницама, и наредних година у Тржичу, Крању, Марибору, Новом Саду и Скопљу.

Прво послератно првенство, одржано 1947. у Љубљани по турнирском систему, уз учешће четири екипе, освојила је екипа загребачке Младости, што је и поновила 1949. године. Првенство одиграно 1948. је освојио Партизан. Првих десет првенстава одиграно је по турнирском систему, а од једанаестог 1958. прелази се на лигашки систем такмичења и тако је остало све до распада земље 1991. године.

Шампионат 1950. године није ни одигран. Након тога пет узастопних титула осваја Партизан, који се тада појачао са неколико играча из хрватских клубова, па је у репрезентацији за Светско првенство 1951. у Паризу, имао чак седморицу играча. Серија Партизана је прекинута 1956. године, када титула одлази у Загреб, истоменој екипи. Након тога почиње период доминације Јесеница, које су почев од 1957. освојиле петнаест узастопних титула, а у наредне 32 године су успеле да освоје чак 23 првенства.

Прва титула Јесеница је означила и почетак периода доминације екипа из Словеније, који је трајао пуних 29 година. Сем Јесеница, у том периоду је Олимпија осам пута била првак. Ту еру доминације клубова из Словеније, прекинуо је Партизан 1986. године, освајањем своје седме титуле. Последње три титуле су припале екипи загребачког Медвешчака.

Прваци Југославије[уреди | уреди извор]

Табела успешности клубова[уреди | уреди извор]

Клуб Садашња држава Првак Година(е)
ХК Јесенице Словенија Словенија
23
1957, 1958, 1959, 1960, 1961, 1962, 1963, 1964, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1973, 1977, 1978, 1981, 1982, 1985, 1987, 1988,
ХК Олимпија Словенија Словенија
11
1939*, 1940*, 1941*, 1972, 1974, 1975, 1976, 1979, 1980, 1983, 1984
ХК Партизан Србија Србија
7
1948, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1986
КХЛ Медвешчак Хрватска Хрватска
3
1989, 1990, 1991
КХЛ Младост Хрватска Хрватска
2
1947, 1949
СД Загреб Хрватска Хрватска
1
1956
  • Прве три титуле су освојене под именом СК Илирија.

Тимови који су учествовали[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. године

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ др. Милан Бетето свеучилишни проф Љубљана у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1986. том 4 пп. 724 у поглављу Хокеј на леду
  2. ^ Инг Ђан Томић: Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. том 1 пп. 335-340
  3. ^ нг Ђан Томић: Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975, резултати: Хокеј на леду на ЗОИ том 2 пп. 587-592, а СП, ЕП и Првенство Југославије том 2, пп. 683-686
  4. ^ „Сајт ХК Партизан”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2013. г. Приступљено 03. 10. 2010. 
  5. ^ *Политика: Први југословански првак в хокеју на леду је љубљанска »Илирија« 10. јануар 1939, пп. 16[мртва веза]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prva_savezna_liga_Jugoslavije_u_hokeju_na_ledu&oldid=26781126”