Ричард Мејер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Мејер
Рицхард Меиер ин Неw Yорк Цитy, Април 2009
Ричард Мејер у граду Њујорку у априлу 2009
Име по рођењуРицхард Меиер
Датум рођења(1934-10-12)12. октобар 1934. (89 год.)
Место рођењаЊуарк, Њу Џерзи
 САД
ПребивалиштеАмерика
ДржављанствоАмеричко
УниверзитетУниверзитет Корнел
ЗанимањеАрхитекта
ПослодавацРичард Мејер & партнери
ДеловањеМузеј савремене уметности у Барцелони
Градска скупштина и централна библиотека града Хаг
Гети центер, Лос Анђелес
Веб-сајтwww.richardmeier.com

Ричард Алан Мејер (Њуарк, Њу Џерзи, 12. октобар 1934) је међународно признати амерички модерни архитекта јеврејског порекла који је познат по свестраној употреби беле боје.[1] Године 1984. освојио је престижну Притцкерову награду,[2] која се сматра за Нобеловом наградом архитектуре.

Атхенеум, Њу Хармони (Индијана) (1979)
Гети центар, Њујорк (1997)

Животопис[уреди | уреди извор]

Мејер је рођен у породици Јевреја у Њуарку, Њу Џерзи,[3][4][5] као најстарији од три сина Каролин и Џерома Мејер, велепродајног трговца вином и другим пићем.[6][7] Дипломирао је архитектуру на Универзитету Корнел 1957. године, након чега је накратко радио за предузеће Скидмор, Овингс & Мерил 1959. године, а потом за Марсела Бројера следеће три године, пре почетка властите праксе у Есекс Фелсу, Њу Џерзи 1963. године. Препознат је као један од знаменитих архитеката познатих као „њујоршка петорица” 1972. године. Након чега му је поверено пројектовање Гети центра у Лос Ангелесу, Калифорнија; што га је катапултирало међу водеће архитекте у САД. Његово предузеће Ричард Мејер & партнери има пословне просторе у Њујорку и Лос Анђелесу с актуалним пројектима у распону од Кине и Тел Авива, до Париза и Хамбурга.

Године 1984, Мејер је добио Притцкерову награду, награђен је златном медаљом АИА 1997, а 2008. године добио је и златну медаљу за архитектуру Академије уметности и књижевности. Мејер је и виши саветник Већа за дизајн (Design Futures Council).

Каријера[уреди | уреди извор]

Ричард Мејер (1986)

У Њујорку, Мејер је накратко радио за предузеће Скидморе, Оwингс & Меррилл 1959. године, а затим за Марсел Бројера три године, пре него што је започео сопствену праксу 1963. Године 1972. идентификован је као један од њујоршке петорке, групе модернистичких архитеката: Мејер, Петер Ајсенман, Мајкл Грејвс, Чарлс Гватмеј и Џон Хејдук. Рано у својој каријери, Мејер је радио са уметницима као што је сликар Френк Стела и фаворизовао је беле и геометријске структуре.[8]

Велики део Мејеровог рада се заснива на раду архитеката с почетка и средине 20. века, поготову на Ле Корбизјеу, с акцентом на његовом раном делу. Сматра се да је Мејер изградио више користећи Корбизјеове идеје него било ко, укључујући и самог Ле Корбизјеа.[9] Мејер је проширио многе идеје очигледне у Ле Корбизјеовом делу, посебно Вили Савоје и Швајцарском павиљону.

Његов рад такође одражава утицаје других дизајнера као што су Лудвиг Мис ван дер Рое и, у неким случајевима, Френк Лојд Рајт и Луис Бараган (без боје).[10] Бела је коришћена у многим архитектонским знаменитим зградама током историје, укључујући катедрале и бело опрана села у медитеранском региону, у Шпанији, јужној Италији и Грчкој.

Градоначелник Рима, Ђовани Алемано, укључио је у своју предизборну платформу обећање да ће срушити велики травертински зид Мејеровог Музеја Ара Пацис.[11] Алемано је од тада променио свој став о згради и сложио се са Мејером о модификацијама, укључујући драстично смањење висине зида између отвореног простора испред музеја и прометног пута дуж реке Тибар. Град планира да изгради широку пешачку зону дуж реке и да прође пут испод ње. „То је побољшање“, каже Мејер, додајући да „разлог због којег је зид био постављен повезан са саобраћајем и буком. Када се то елиминише, идеја да се трг отвори ка реци је добра“. Канцеларија градоначелника саопштила је да се Алемано нада да ће пројекат завршити пре краја свог мандата.[12]

Признање[уреди | уреди извор]

Године 1984, Мајеру је додељена Прицкерова награда.[13] Жири је цитирао да је Мејер „створио структуре које су личне, снажне, оригиналне.“[14] Године 2008, освојио је златну медаљу из архитектуре на Академији уметности и књижевности,[15] а његов рад Јесоло Лидо Виллаге је награђен међународна наградом Дедало Миносе за пуштање у рад зграде.[16] Мејер је виши сарадник Савета за будућност дизајна.[17] Он је одликован АИА златном медаљом 1997. године.[18] Године 2013, додељена му је награда А+ за животно дело.[19] Године 1996, добио је награду Златна плоча Америчке академије за достигнућа.[20] Корнел је 2010. године основао ново место професора названо по Мејеру.[21]

Одајући почаст Мејеру поводом 50. годишњице његове фирме, Фондазионе Бисаза је представила изложбу „Ричард Мејер: Архитектура и дизајн“ у Вићенци, Италија.[22]

Дела[уреди | уреди извор]

Велики део Мејеровог рада се темељи на раду архитеката од почетка до средине 20. века, нарочито Ле Корбизјеа, Френка Лојда Рајта и Алвара Алта, али и на делима славних архитеката из историје попут Брамантеа, Бернинија и Бороминија.[2]

Архитектура је традиција, дуги континуитет. Било да прекидамо са традицијом или је појачавамо, ми смо још увек повезани са прошлошћу

— [2]

Тако је његов Атенеум, музеј града Њу Хармони (Индијана), дизајниран тако да посетиоци морају проћи одређени пут кроз зграду. У трострукој згради је рампа обложена решеткама која пружа поглед на град и околину.

Наиме, његове зграде, а посебно приватне виле, су јасних геометријских форми с великим унутрашњим просторијама и чисте беле боје прочеља. Тако су нпр. све остале зграде Гети центра прилагођене окерастој боји крајолика, осим Мејрове зграде која се тако истиче снажним контрастом.

Хронолошки попис познатијих дела[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Абигаил Погребин (2005). Старс оф Давид: Проминент Јеwс Талк Абоут Беинг Јеwисх. стр. 261. 
  2. ^ а б в Рицхард Меиер Биограпхy, службене странице Притцкерове награде Преузето 21. фебруара 2013.
  3. ^ Јеwисх Даилy Форwард: "Арцхитецт Рицхард Меиер’с Јеwисх Инспиратионс" Бy Бењамин Иврy Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2015) Оцтобер 2, 2009
  4. ^ Арцхитецтурал Дигест: "Q+А: АРЦХИТЕЦТ РИЦХАРД МЕИЕР" Интервиеw бy Хенрy Урбацх - Маy 2013
  5. ^ Јеwисх Цуррентс: "А Голден Аге оф Јеwисх Арцхитецтс" бy Абботт Горин Спринг 2015
  6. ^ Пранаy Гупте (Новембер 17, 2005), Лунцх ат Тхе Фоур Сеасонс wитх: Рицхард Меиер Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2020) Неw Yорк Сун.
  7. ^ Темпест, Роне. "Америца'с Десигнс он Еуропе Топ qуалитy У.С. арцхитецтурал фирмс, феелинг тхе пинцх ат хоме, аре финдинг wорк ин Еуропе-анд аре снаппинг уп соме оф тхе мост соугхт-афтер пројецтс." Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2013), Los Angeles Times, August 25, 1992. Accessed September 19, 2008. "When the Canal Plus building was under construction, Meier said he had 17 American staffers on the ground supervising the work. But the lopsided European proportion of his recent workload has concerned the silver-haired, Newark, N.J.-born architect."
  8. ^ Jodidio, Philip (2005). Architecture: ArtНеопходна слободна регистрација. New York: Prestel Verlag. стр. 138. ISBN 3-7913-3279-1. 
  9. ^ „Richard Meier | American architect”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-05. 
  10. ^ „The Pritzker Architecture Prize”. www.pritzkerprize.com. Приступљено 2021-08-06. 
  11. ^ Reuters Editorial. „Rome mayor aims to tear down Richard Meier museum”. U.K. (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-01. 
  12. ^ „Modern 'scar' housing Roman altar to be modified – FRANCE 24”. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. Приступљено 2. 9. 2019. 
  13. ^ „Richard Meier – The Pritzker Architecture Prize”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2010. г. Приступљено 6. 4. 2010. 
  14. ^ „Jury Citation: Richard Meier | The Pritzker Architecture Prize”. www.pritzkerprize.com. 
  15. ^ "Academy of Arts and Letters Announces Award Winners", Artinfo, April 17, 2008. accessdate=2008-05-19
  16. ^ „Dedalo Minosse International Prize 2008”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 2. 9. 2019. 
  17. ^ „Senior Fellows :: DesignIntelligence”. 6. 11. 2007. Архивирано из оригинала 6. 11. 2007. г. 
  18. ^ „Gold Medal”. www.aia.org. Приступљено 2018-02-01. 
  19. ^ „Richard Meier: Architizer Lifetime Achievement Award Winner”. 
  20. ^ „Golden Plate Awardees of the American Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  21. ^ „New Richard Meier Professor of Architecture established | Cornell AAP”. aap.cornell.edu. 
  22. ^ Ellie Stathaki (May 17, 2013), Richard Meier exhibition and installation at Fondazione Bisazza Wallpaper.
  23. ^ AD Classics: Douglas House / Richard Meier & Partners
  24. ^ International Coffee Plaza / Richard Meier & Partners Architects

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Ričard Mejer na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ričard_Mejer&oldid=27675328”