Пређи на садржај

Роберт Колеџ у Истанбулу

С Википедије, слободне енциклопедије

Роберт Колеџ у Истанбулу (Турски: İстанбул Öзел Американ Роберт Лисеси или Роберт Колеј) је независна приватна средња школа у Турској. Роберт Колеџ је школа за дечаке и девојчице и нуди смештај својим ученицима на свом кампусу од 26 хектара на европској страни Истанбула у дистрикту Бешикташ, између два моста на Босфору. Ка истоку се пружа Арнавуткој (Арнавуткöy), а ка западу Улус

Разгледница са некадашњим изгледом школе

Ова институција стара 156 година је најстарија америчка школа која и даље постоји на свом оригиналном месту ван граница Сједињених Америчких Држава. Акредитована је од стране Њујоршке Асоцијације Независних Школа.

Роберт Колеџ има дуг списак истакнутих бивших ђака, који укључује предузетнике, политичаре, новинаре, уметнике, два турска премијера, два бугарска премијера, три члана турске владе и једног добитника Нобелове награде, Орхана Памука. Школа је члан групе Г30 Школа.

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање

[уреди | уреди извор]
Разгледница са некадашњим изгледом кампуса на Бебеку

1863. године Роберт Колеџ је основан на Бебеку од стране Кристофера Роберта, богатог америчког филантропа, и Кируса Хамлина, мисионара посвећеног образовању. Шест година након оснивања, уз дозволу владе Османског царства, први кампус је подигнут на Бебеку (данашњи Јужни Кампус Универзитета Боазићи). Прва зграда школе је носила име ‘Хамлин’ у знак сећања на Кируса Хамлина. Неколико година након оснивања школе, 1878, умире Кристофер Роберт. Према чланку насловљеном ‘Тестамент једног милионера’, који је објављен у Њујорк Тајмсу 27. новембра 1878, Роберт је оставио значајан део свог богатства Колеџу.[1]

Учвршћивање школе

[уреди | уреди извор]

Каталог Колеџа је састављен између 1878. и 1879. и он пружа информације о предметима и образовању. Дефинишући циљеве Колеџа, у каталогу стоји: ‘Циљ Колеџа је да својим ђацима, без обзира на расу или религију, пружи темељно образовање, једнако оном које се може стећи на најбољим америчким колеџима и засновано на истим генералним принципима.

Након Хамлина, Роберт Колеџом су управљали Џорџ Вошбурн (1877—1903) и Кејлеб Ф. Гејтс (1903-1932). Иако је основана у време Османског царства и служила хиршћанским мањинама и странцима у Цариграду (који је након 1923. постао Истанбул) као институција вишег образовања, школа је усвојила строго секуларни модел образовања у складу са републиканским принципима Турске 1923. Роберт Колеџ је у прошлости имао нижу средњу школу (јуниор хигх сцхоол), средњу школу и одсек са високошколско образовање (универзитет) под именима Роберт Академија (Роберт Ацадемy), Роберт Виша Школа (Роберт Yüксек) и Роберт амерички колеџ за девојке (Роберт Америцан Цоллеге фор Гирлс). Од 1971. године школа ради искључиво као средња школа (највише налик француском лицеју) на свом кампусу на Арнавуткоју, али задржава име колеџ. Кампус на Бебеку, као и сви запослени, припали су Републици Турској како би били коришћени за Универзитет Боазићи, који се сматра наставком одсека за високошколско образовање Роберт Колеџа.

Образовање

[уреди | уреди извор]

У складу са прописима Министарства Образовања Републике Турске Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2019), од 1999. године званични језик наставе на часовима историје и друштвених предмета је турски језик.

Поглед из библиотеке школе

Роберт Колеџ сваке године прима између 180 и 220 ученика који су рангирани у топ 0.2% на државном испиту који сваки турски ученик мора да положи како би се уписао у средњу школу након завршене основне школе. Сваке школске године школа укупно има око 1000 ђака.

У школској 1998/99. Години школу је похађало 942 ђака, од којих је 99% било турског порекла.

Године 1904. школа је имала око 300 ученика, са довољно капацитета да смести њих 200. Луси Мери Џејн Гарнет је у свом делу из 1904. Турски живот у граду и на селу написала да је већина ђака у то време била хришћанске вероисповести и да је колеџ захтевао од њих да одлазе на службу недељом и да би ‘било опасно да било који Муслиман постане ђак’ јер се влада Османског царства није слагала са тим да један Муслиман одлази у цркву.[2] 1904. године већину ђака су чинили Грци, Јермени и Бугари.

Запослени

[уреди | уреди извор]

Запослени имају у просеку 20 година искуства у образовању, а већина има турско или америчко држављанство. Тренутно запослене на Роберт Колеџу чине 50% говорника турског као матерњег језика и 48% говорника енглеског као матерњег (што укључује и запослене из других држава са енглеског говорног подручја, не смо из САД-а). Шездесет посто стално запослених професора поседује мастер диплому и више.

Године 1999. постојала су 102 професора од којих је 45% било турског, а 32% америчког порекла. Те године су школски саветници били турски држављани који су говорили енглески.[3] Почевши од исте године, у складу са прописима Министарства Образовања Републике Турске, школа је запошљавала само турске држављане да држе наставу на предметима историје и других друштвених наука. Школа обезбеђује новац потребан за образовање деце запослених који су страног порекла.

Године 1904. запослене су чинили Американци, Турци, Јермени, Бугари и Грци.

Курикулум

[уреди | уреди извор]

Роберт Колеџ је средња школа у трајању од 5 година. Прва година (Преп) је уводна година у којој се ученици спремају за ригорозан курикулум, већином на енглеском. Енглески је језик који се користи на предавањима из природних наука, књижевности, физичког васпитања, уметности и музике. Турски језик је језик предавања на друштвеним предметима, као и на часовима турског језика и књижевности.

Високошколско образовање

[уреди | уреди извор]

Традиционално, матуранти Роберт Колеџа своје образовање настављају на факултетима у Сједињеним Државама или у Турској, мада је последњих година порастао број ученика који су одлучили да студирају у Канаду или у Уједињеном Краљевству. Сваке године, између 35 и 40% матураната се одлучи за студије у САД-у. Године 2006. Роберт Колеџ се најбоље рангирао на турском матурском испиту (ÖСС) међу свим осталим приватним школама. Исте године, од 104 ученика који су одлучили да студирају у Турској, њих 29 је примљено на Боазићи Универзитет, који је најбоље рангирана школа у Турској. Од ученика који своје студије настављају у Америци, велики број упише најбоље Ивy Леагуе (Лига бршљана) факултете.

Гулд Зграда

Кампус од (260,000 м²) који има поглед на Босфор, дом је историјским и модерним зградама, као и богатој флори и фауни јер већину кампуса прекрива шума.

Орхан Памук

Зграде кампуса

[уреди | уреди извор]
  • Гулд зграда (Гоулд Халл): Зграда је као најстарија на кампусу поклон од Хелен Гулд Шепард, ћерке познатог брокера са Вол Стрита, Џеја Гулда. Она је донирала 150 хиљада долара за њену изградњу, која је отпочела 1911, а била завршена 1914. Данас је то дом учиионицама, главној администрацији школе, библиотеци и Музеју Наследства, одсеку за турски језик и књижевност, као и одсеку за друштвене науке.
  • Вудс Зграда (Wоодс Халл): Довршена 1914, ова зграда је поклон од госпође Хенри Вудс и Хелен Гулд. Све до 1900. Године је коришћена као зграда природних наука, а данас се ту одвија настава на припремној години (преп).
  • Мичел Зграда (Митцхелл Халл): Првобитно дом школској кантини, ова зграда је поклон од госпође Оливије Е. Фелпс Стоукс. Као скромна жена, она јее тражила да зграда носи  име у знак сећања на њену пријатељицу Сару Линдлеј Мичел. Данас се у овој зграде налазе учионице за математику, компјутерски центар и једна мања сала за конференције.
  • Сејџ Зграда (Саге Халл): Поклон госпође Маргарет Оливије Сејџ, удовице Расела Сејџа, познатог богаташа 19. века. Ова зграда је једна од ретких која и даље има исту функцију као и у време када је изграђена. Данас је то дом за женске ђаке, уметнички и фотографски студио.
  • Бингам Зграда (Бингхам Халл): Изградњу ове зграде је помогао Вилијам Бингам у знак сећања на своју мајку. Данас у овој згради одседају мушки ученици.
  • Фејаз Беркер Зграда (Феyyаз Беркер Халл): Ова зграда је данас дом учионицама за природне науке, а названа је према једном од највећих донора Роберт Колеџа, Фејазу Беркеру. На последњем спрату ове зграде се налази Биолошки Музеј који има једну од највреднијих колекција у Турској.
  • Суна Кирач зграда (Суна Кıраç Халл): Модерна дворана са великом сценом, шминкерницама, модерним системом озвучења и осветљења и местом за 512 људи. Добила је име према Суни Кирач, бившој ученици и великом добротвору школе.
  • Нежат Еџзаџибаши Зграда (Нејат Ецзацıбаşı Халл): Модерна сала за физичко која је отворена 1990. године. Носи име по истакнутом турском био-хемичару.

Значајни алумнисти

[уреди | уреди извор]

Још у време Османског царства, Роберт Колеџ је имао значајнну улогу у многим областима, од уметности до државне администрације. Гарнет је у свом раду наводи да ‘након 40 година од оснивања школе многи матуранти држе положаје у управама балканских области’.[2]

Бивши ђаци ове школе су успешни у областима журналистике, политике, уметности, инжењерства, биологије, образовања и сл. Један од најпознатијих бивших ђака ове школе је свакако највише награђивани турски писац, Орхан Памук.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „А Миллионер'с Wилл” (ПДФ). 
  2. ^ а б Гарнетт, Луцy Марy Јане. Туркисх Лифе ин Тоwн анд Цоунтрy. стр. 204, 205. 
  3. ^ „РЦНФРП Фацт Схеет”. wеб.арцхиве.орг. 28. 01. 1999. Архивирано из оригинала 28. 01. 1999. г. Приступљено 04. 11. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]