Сабит ибн Кура

Сабит ибн Кура рођен је 826. и умро је 901. године. Био је један од преводилаца у Кући мудрости. За кратко време изврсно је савладао математику, астрономију, медицину и филозофију а повремео се бавио и физиком и механиком. Своју славу је стекао тек после Мамунове смрти. Рођен је у Кари (данашњем Харану), где се традиционално бавио разменом новца, дуката и драгог камења. Пошто тај посао није задовољавао негов знатижељни дух, Сабит је одлучио да се у потпуности посвети стицању знања. Мукотрпно је изучавао астрономију, медицину и филозофију, а када је неколико година касније успео да се истакне својим научним активостима, калиф Мутазид га је позвао у Багдад. Сабит који је још од својих раних година изванредно добро познавао граматику и књижевност сиријског језика, најбоље се снашао у превођењу литературе са сиријског на арапски језик. Иако му је матерњи језик сиријски, изванредно је познавао и арапски и старогрчки, што се јасно примећује у његовим научним књигама, које је углавном писао на два језика због великог броја људи који су припадали тим говорним подручјима.

У X веку, током чувеног Преводилачког покрета појављују се изврсни преводиоци. Сабит ибн Кура је био један од њих.

Изузетно добро познавање разних преводилачких техника ипак га није омело у томе да се каткад посвети и ауторским истраживањима. Он је за собом оставио драгоцено дело о историји Сабејаца и о њиховим уверењима. Та књига је била веома аутентична пошто је у њој било речи о религији којој је припадао и сам Сабит пре него што је примио ислам. У међувремену, кад год би нашао времена, превео би неко математичко и астрономско дело са сиријског језика. То су углавном била дела из старогрчке баштине која су у претходним периодима преведена на сиријски. Сабит је прегледао и Хаџаџов превод Птолемејевог Алмагеста, односно Великог зборника астрономије. Многи научници широм исламског света већ су добро познавали резултате Сабитових научних и преводилачких активности. Напредовао је веома брзо у свом послу, а недуго касније постао је један од најближих научних саветника калифа Мутазида. Често се догађало да Сабит цело поподне проведе у двору абасидског калифа и да с њим разговара о разним научним темама.

Сабитова најславнија дела преведена су на латински језик. Жерар од Кремоне је превео следеће Сабитове књиге: Китаб фи аш-шикл ал-мулакаб би ал-кита’, ал-Мутајат (коментар Еуклидовог дела) и Китаб фи санат аш-шамс. На латински је прведено и Сабитово веома занимљиво астрономско дело под називом Канз ал-асрар ва захаир ал-абрар. Тај превод је у многим средњовековним едукативним институцијама у Европи коришћен као један од главних наставних приручника. Ипак, Сабитову улогу нипошто не треба ограничити на истраживање у математичким и астрономским дисциплинама. То се може приметити и у његовим изванредним коментарима Галенових медицинских дела које је исписао на глосама њиховог превода на арапски језик.

Сабитовим стопама су кренули и његови синови. Многи историчари управо зато верују да преводилачки покрет без Сабитове породице не би био толико успешан и значајан у друштвеном смислу. Они су за собом оставили многе преводе и тако обогатили медицинску, астрономску и математичку баштину коју су касније муслимански мислиоци потпуно одомаћили у исламској цивилизацији. Сабитовог сина Синана (умро 944), рецимо, осамнаести абасидски калиф Муктадир (владао 908–932) именовао је за шефа дворских лекара. Синан је на тој функцији остао и за време Муктадировог сина калифа Кахира (владао 932–934).

Математика

Будући да је врло брзо напредовао у разним научним дисциплинама, Сабит је успео да за собом остави математичка дела која ће бити од непроцењивог значаја за ширење те науке у разним пределима где је исламска цивилизација била доминантна. Његова истраживања су била инспирација за многе будуће успехе из области разних математичких дисциплина. Стога без двоумљена можемо тврдити да теорије о концептуалној генерализацији целих бројева у облику свих реалних позитивних бројева, о сферној тригонометрији и о интегралном рачуну, представљају основне плодове његовог интелектуалног труда.

Он је такође употребио и иновативну методу рачунања површине параболе и њене запремине. Следећи текст показује његов приступ:

Уколико су једначине (п = 3x2^н-1 – 1), (q = 3x2^н-1 – 1) и (р = 9x2^н-1 – 1) валидне, а свака од споменутих варијабли, односно „п“, „q“ и „р“ буду прости бројеви већи од 2, тада ће бројеви „2^нпq“ и „2^нр“ бити „пријатељски бројеви“.

Сабит ибн Кура у X веку, пре других математичара, у својим истраживањима долази до прва два пријатељска броја, тачније до пара 284 и 220. Пуних осам векова после Сабита, Пјер де Ферма (Пиерре де Фермат, 1601–1665) дошао је до идентичног резултата. Но, Сабитово откриће је у исламском свету било толико познато да није ни било могуће пренебрегнути га. Ово достигнуће су многи други муслимански математичари и аритметичари, попут Бин Бена Маракешија, Кемалудина Фарсија и Бин Хидра, користили у својим книгама и научним трактатима много пре Пјера де Ферме и нешто после Сабита.

Математичка дела

Његова дела можемо поделити у две различите групе. Књиге и трактати које је он лично написао спадају у прву групу, док она дела које је преводио са старогрчког језика или дела у оквиру којих је кориговао већ постојеће арапске преводе а која су изворно написали стари славни математичари, треба сврстати у другу групу.

Навешћемо списак математичких дела која је за собом оставио:

1. Китабун фи аш-шикл ал-мулакаб би ал-кита’;
2. Рисалатун ила ал-мута’алимин фи нисба ал-му’алафа;
3. Рисалатун фи (аннаху) кејфе јанбаги ан јуслеке ила најл ал-матлуби мин ал-ма’ани ал-хиндисија [Посланица о начину достизања до жељеног у вези са разним појмовима у геометрији];
4. Китабун фи масаха ал-ашкал ал-мусаттаха ва ал-муђассама [Расправа о квадратури површинских и сферних фигура];
5. Макалатун фи анна ал-хаттајн иза ухриђа ала акалли мин ка’иматајн ултукија;
6. Рисалатун фи хуџа ал-мансуба ила Сукрат фи ал-мурабба’и ва кутрихи;
7. Макалатун фи амали шиклин муђассамин зи арба’а ашрата ка’идатин тухиту бихи куретун малумун;
8. Китабун фи куту’и ал-устувана ва баситуха [Расправа о пречницима цилиндара];
9. Китабун фи масахати кита’ ал-махрут еллези јусемма ал-макани [Расправа о квадратури конуса];
10. Масаха ал-муђассама ал-мукафија;
11. Каулун фи тасхихи масаил ал-ђабр би ал-барахин ал-хиндисија [Посланица која коригује питања о алгебри помоћу аргумената из геометрије];
12. Китабун фи ал-адад ал-мутахабба [Расправа о пријатељским бројевима];
13. Мас’алатун фи амал ал-мутаваситајн ва кисмати завија ал-ма’лума би саласати аксам мутасавија [Поланица о бисекцији и дељењу угла на три једнака дела];
14. Китабун ила Ибн Рахаб фи ат-та’ати ли истихрађи амал ал-масаил ал-хиндисија [Посланица Ибн Рахабу о практиковању и употреби основних принципа геометрије];
15. 'Рисалатун фи ал-’илла елети раттаба Уклидус ашкала китабихи залике тартиб [Посланица о разлозима због којих је Еуклид у својој књизи категорисао форме засебним редоследом];
16. Мас’алату иза харађа (фи даирати) зил’у ал-мусаллас ва зил’у ал-мусаддас фи џихатин вахидатин ан ал-марказ кане сатх елези јуђазу бејнехума мислу судуси даирати;
17. Посланица о темама које је споменуо Еуклид у свом тринаестом трактату;
18. Китаб ал-мафрузат.

Страница из једног од Сабитових превода

У наставку ћемо споменути и називе књига које је Сабит превео са старогрчког језика и на тај начин знатно допринео развој математичких дисциплина у исламском свету:

1. коментар Разматрања о сегменту круга, из Птолемејевог Алмагеста;
2. корекција арапског превода Еуклидових Елемената (Геометрија као наука о простору);
3. превод посланице о Еуклидовим чувеним аргументима;
4. корекција Исхаковог арапског превода Еуклидових Елемената;
5. превод Архимедовог дела О лопти и ваљку;
6. превод Архимедовог дела О мерењу круга;
7. превод трактата О геометријским постулатима;
8. превод Аполоновог трактата О додирујућим круговима;
9. превод Архимедове Књиге лема, као и коментар који је написао на ту књигу;
10. превод чувене старогрчке књиге О покретном кругу;
11. превод Никомаховог Увода у математику (Знање о бројевима);
12. превод чувене старогрчке књиге О кругу;
13. превод Аполонове књиге Односи пресека.

Астрономија и астрономска дела

У свом ауторском делу Фи ибта ал-харака фи фалак ал-буруђ ва суратиха би хасаби мавази алати јакуну фихи мин ал-фалак ал-хариџ ал-марказ, он је аналитички размотрио питање неуједначеног Сунчевог кретања на основу Птолемејевих идеја о геоцентричности и центрифугалној сили.

Од његових научних астрономских дела можемо издвојити две чувене књиге: Фи сана аш-шамс [О соларној години] и Каулун фи изахи вађд алази закараху Батламијус [Аналитичка дискусија о Птолемејевом открићу], у којима је говорио о Сунчевом и Месечевом кретању. Осим тога, од Сабита су остала и друга научна дела, као што су Хисабу ру’јат ал-ахила и његова аргументација о могућности да се види млад месец, те Кретање Осмог неба и посланица коју је писао Исхаку ибн Хунејну. У поменутим делима, овај славни муслимански преводилац и мислилац тумачи своју посебну теорију о кретању небеских тела на основу које тврди да седам првих небеса, односно небеских сфера, припада Сунцу, Месецу и првим планетама, док се кретање Деветог неба, тј. девете небеске сфере, након протекле две равнодневнице у години, директно повезује са благим кретањем земаљске кугле.

Медицина

Најстарији спис о великим и малим богињама проналазимо у делима Сабита ибн Куре Харанија. Сабит ибн Кура, Јухана (Јован) ибн Масивајх, Али ибн Ребен Табери и Хунеин ибн Исхак имали су највећу заслугу у преношењу старогрчке и хеленистичке медицинске баштине у исламски свет.