Сребро нитрид
 Сребро нитрид
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Својства | |
| Ag3N | |
| Моларна маса | 337,611 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Сребро нитрид је експлозивно хемијско једињење, које има молекулску масу од 337,611 Da, са симболом Аг3Н. То је црна чврста супстанца металног изгледа[1] која настаје када се сребрни оксид или сребрни нитрат[2] раствори у концентрованим растворима амонијака, изазивајући стварање диамина комплекс сребра који се касније разлаже до Аг3Н. Стандардна слободна енергија једињења је око +315 кЈ/мол, што га чини ендотермним једињењем које се експлозивно разлаже до металног сребра и гаса азота.
Историја[уреди | уреди извор]
Сребрни нитрид се раније називао фулминирајућим сребром, али то може изазвати забуну са сребрним фулминатом или сребрним азидом, другим једињењима која се такође називају овим именом. Фулминатна и азидна једињења се не формирају из амонијачних раствора Аг2О.[3] Фулминирајуће сребро је први припремио француски хемичар Клод Луј Бертоле 1788. године.[4]
Синтеза[уреди | уреди извор]
Сребрни нитрид се може добити растварањем сребрног оксида или сребрног нитрата у концентрованом раствору амонијака. У почетку се формирају амидни или имидни комплекси сребра, који се касније претварају у сребро нитрид. Да ли ће се формирати сребрни нитрид или не зависи углавном од концентрације раствора амонијака. У раствору амонијака од 1,52 M скоро одмах настаје сребрни нитрид, док у раствору од 0,76 M не настаје нитрид сребра.[5]
Разлагање раствора амонијака сребро(I) флуорида:
Електролиза амонијачног раствора амонијум нитрата помоћу сребрних електрода.
Својства[уреди | уреди извор]
Сребрни нитрид је слабо растворљив у води, али се разлаже у минералним киселинама; разлагање је експлозивно у концентрованим киселинама. Такође се полако разлаже на ваздуху на собној температури и експлодира при загревању на 165 °Ц (329 °Ф; 438 К).[6]
Физичка својства[уреди | уреди извор]
Сребро(I) нитрид формира браон кристале.
Нерастворљив у води, растворљив у амонијаку, експлозивно се распада када се загреје.
Хемијска својства[уреди | уреди извор]
Реагује са азотном киселином:
Реагује са цијанидима алкалних метала:
![{\displaystyle {\mathsf {Ag_{3}N+6KCN+3H_{2}O\ {\xrightarrow {}}\ 3K[Ag(CN)_{2}]+NH_{3}+3KOH}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/3fcbdd8b2c4d7cf7c6412786ecaac553b5d9883c)
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 1 |
| Број донора водоника | 0 |
| Број ротационих веза | 0 |
| Партициони коефицијент[7] (ALogP) | 0,0 |
| Растворљивост[8] (logS, log(mol/L)) | 4,3 |
| Поларна површина[9] (PSA, Å2) | 142,0 |
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Сребрни нитрид је црна љускава чврста супстанца која је слабо растворљива у хладној води. Растворљив је уз разлагање у разблаженим минералним киселинама. Експлозивна реакција се јавља са концентрованим киселинама. У ваздуху, разлагање почиње полако на 25 °Ц (77 °Ф; 298 К), а при температури од око 165 °Ц (329 °Ф; 438 К) долази до експлозивног распада. Ово једињење је веома осетљиво на механичке утицаје, чак и у влажном стању. Сребрни нитрид има кубичну кристалну структуру усредсређену на лице и енталпију формирања од +199,1 кЈ/мол.[10] Кристална решетка (а = 4,369 А) формира се кроз кубичну структуру распоређивања сребрних атома, у чијим октаедарским рупама се налази азот.[11]
Безбедност[уреди | уреди извор]
Сребрни нитрид се често ненамерно производи током експеримената који укључују једињења сребра и амонијака, што доводи до изненадних детонација. Да ли ће се формирати сребрни нитрид зависи од концентрације амонијака у раствору. Сребрни оксид у раствору амонијака од 1,52 M лако се претвара у нитрид, док сребрни оксид у 0,76 M раствору не формира нитрид.[3] Сребрни оксид такође може да реагује са сувим амонијаком и формира Аг3Н. Сребрни нитрид је опаснији када је сув; суви сребрни нитрид је контактни експлозив који може детонирати при најмањем додиру, чак и од капљице воде која пада.[3] Такође је експлозиван када је влажан, мада нешто мање, а експлозије се не шире добро у влажним наслагама једињења. Због своје дуготрајне нестабилности, недетониране наслаге Аг3Н временом ће изгубити своју осетљивост.
Сребрни нитрид може изгледати као црни кристали, зрна, коре или наслаге у облику огледала на зидовима контејнера. Сумњиве наслаге се могу растворити додавањем разблаженог амонијака или концентрованог раствора амонијум карбоната, отклањајући опасност од експлозије.[1][12]
Друге употребе овог термина[уреди | уреди извор]
Назив "сребров нитрид" се понекад такође користи да опише рефлектујући премаз који се састоји од наизменичних танких слојева метала сребра и силицијум нитрида. Овај материјал није експлозиван и није прави нитрид сребра. Користи се за премазивање огледала и пушака.[13][14]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Јохн L. Еннис анд Едwард С. Сханлеy (1991). „Он Хазардоус Силвер Цомпоундс”. Ј. Цхем. Едуц. 68 (1): А6. Бибцоде:1991ЈЦхЕд..68....6Е. дои:10.1021/ед068пА6.
- ^ „Силвер Нитрате” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 3. 3. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2010.
- ^ а б в Едwард С. Сханлеy, Јохн L. Еннис (1991). „Тхе Цхемистрy анд Фрее Енергy Форматион оф Силвер Нитриде”. Инд. Енг. Цхем. Рес. 30 (11): 2503. дои:10.1021/ие00059а023.
- ^ Сее:
- Бертхоллет (1788) "Процéде поур рендре ла цхауx д'аргент фулминанте" (Процедуре фор макинг фулминатинг силвер цхалк), Обсерватионс сур ла пхyсиqуе … , 32 : 474–475.
- Давис, Теннеy L., Тхе Цхемистрy оф Поwдер Анд Еxплосивес (Лас Вегас, Невада: Ангрифф Пресс, 1998), п. 401. (Оригиналлy публисхед ин 1941 анд 1943 бy Wилеy оф Неw Yорк, Неw Yорк.)
- ^ (језик: енглески) Едwард С. Сханлеy & Јохн L. Еннис - Тхе Цхемистрy анд Фрее Енергy Форматион оф Силвер Нитриде, Инд. Енг. Цхем. Рес. 30 (11): п. 2503 (1991)
- ^ Wолфганг А. Херрманн, Георг Брауер, ур. (2014-05-14). Сyнтхетиц метходс оф органометаллиц анд инорганиц цхемистрy: Волуме 5, 1999: Волуме 5: Цоппер, Силвер, Голд, Зинц, Цадмиум анд Мерцурy. Георг Тхиеме Верлаг. стр. 38. ИСБН 978-3-13-179211-2.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Георг Брауер (Хрсг.), унтер Митарбеит вон Марианне Баудлер у. а.: Хандбуцх дер Прäпаративен Анорганисцхен Цхемие. 3., умгеарбеитете Ауфлаге. Банд II, Фердинанд Енке, Стуттгарт 1978, ИСБН 3-432-87813-3, С. 1003.
- ^ Харрy Хахн, Едмунд Гилберт: Силбернитрид. Металламиде унд Металлнитриде, 19. Миттеилунг. Ин: Зеитсцхрифт фüр анорганисцхе Цхемие. 258, 1949, С. 77–93, doi:10.1002/zaac.19492580109.
- ^ „Silver oxide”. Приступљено 11. 2. 2010.
- ^ „Silicon nitride protective coatings for silvered glass mirrors”. Приступљено 11. 2. 2010.
- ^ „Browning Shotguns”. Приступљено 11. 2. 2010.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
