Сулфација

Сулфација или сулфурилација (што не треба мешати са сулфонацијом) у биохемији је ензимски катализована конјугација сулфо групе (не сулфата или сулфурил групе) са другим молекулом.^[1] Ову биотрансформацију посредује сулфотрансфераза при чему се сулфо група преноси са донорског супстрата, обично 3'-фосфоаденозин-5'-фосфосулфата (ПАПС), на хидроксил или амин супстрата. Сулфација се јавља у разним биолошким процесима, укључујући детоксификацију, регулацију хормона, молекуларно препознавање, ћелијску сигнализацију, и вирусни улаз у ћелије.^[1] Она је међу реакцијама фазе II метаболизма лекова, и често је ефективна у претварању ксенобиотика у мање активну форму са фармаколошке и токсиколошке перспективе, мада понекад игра улогу у активацији ксенобиотика (е.г. ароматичних амина, метил-супституисаних полицикличних ароматичних угљоводоника). Још један пример биолошке сулфације је синтеза сулфонираних гликозаминогликана, као што су хепарин, хепаран сулфат, хондроитин сулфат, и дерматан сулфат. Сулфација је исто тако једна од могућих посттранслационих модификација протеина.