Султанија Нурбану

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нурбану
Хагиа Сопхиа Б12-40.јпг
Гробница султаније Нурбану је лоцирана у маузолеју њеног мужа султана Селима II у Истанбулу, Турска.
Пуно имеСултанија Афифе Нурбану
Датум рођења1525
Место рођењаПарос
Млетачка република
Датум смрти7. децембар 1583.
Место смртиИстанбул
Османско царство
ДинастијаВеније
ОтацНиколо Веније
МајкаВиоланта Бафо
СупружникСелим II
ПотомствоМурат III
Исмихан
Фатма
Гаверхан
Шах
Валиде султанија
Период15741583
Султанија Османског царства

Султанија Нурбану (тур. Nûrbanû Sultan; 15251583) била је жена султана Селима II.[1][2][3] Она је била мајка султана Мурата III кога је родила 1556. године, султанија близнакиња Исмихан, Гаверхан и Шах које је родила 1554. и свог најмлађег детета Фатма султаније коју је родила 1559. године. Нурбану спада у најмоћније жене Османског Царства и једна је од представница ,,султаната жена,, .

Биографске теорије[уреди]

Постоји више теорија о њеним етничким коренима. По једној од њих она је рођена као Сесилија Венијер Бафо, вамбрачно дете двеју млетачких племићких породица.Она је била ћерка лорда с Пароса, Никола Венијер и Виоланте Бафо.За време Сулејмановог ратовања са Венецијом у Средоземљу, 1537-1540, османски адмирал Хајрудин Барбароса је отео дванаестогодишњу Сесилију са једног брода. Ако је веровати роману Мехмед паша Соколовић српског писца Душана Баранина султанија Нурбану рођена је у јевреској породици а право име јој је било Афифа Бафо.Оно што је сигурно је да је стигла у харем као четрнаестогодисња девојчица, откупила ју је Хуррем султанија у чијој се служби налазила неко време.Од своје владарице добила је адекватно образовање и заштиту.За кратко време задобија султанијино поверење те је послата као једна од робиња принца Селима ком је родила петоро деце.Нурбану је прва робиња у историји која је добила титулу мајке султаније (Валиде султан). Те да се у неким случајевима и не сматра султаном јер је робиња. Праве султане Отоманске империје су Валиде Ајша Хафса султан и Хасеки Хüррем Султан. За праве султане се сматрају све девојке краљевске крви као Халиме Султан, или које су добиле слободу па постале султане. Нурбану Хатун наставила је чувени султанат жена. Сматра се једном од најмоћнијих султанија уз Хурем султанију, Михримах султанију, Косем султанију, султанију Ајше Хафсу те Турхан Хатиџе султанију. Султане које се сматрају најбитнијим у историји и које су најмоћније су Валиде Султанију Ајше Хафса, Хасеки Хуррем Султан и Валиде Михримах Султан

Смрт[уреди]

Султанија Нурбану је умрла/убијена 7. децембра 1583 у 58. години живота. Иако узрок њене превремене смрти није најпоузданији, разлог томе је највероватније било њено неслагање са султанијом Хурем. Иако је султанија Хурем због болести умрла много пре султаније Нурбану, она је својој ћерки султанији Михримах наредила да настави ту где је она стала. Михримах је заједно са снајом, султанијом Сафије, женом султана Мурата III у томе и успела. Потпуно је контролисала брата султана Селима II и братанца Мурата III преко Сафије, тако не дозволивши Нурбану да дође до моћи. На крају је султанија Сафије завршила оно што је почела султанија Хурем и убила своју свекрву, Нурбану, како би дошла до још веће моћи. Нурбану је највероватније удављена у кади, у којој је волела да се опушта, или отрована 7. децембра 1583. Покопана је уз свог супруга Селима II у Аја Софији.

Референце[уреди]

  1. ^ Цултурес ин Цолорс, Валериа Хеубергер, Геневиèве Хумберт, Геневиèве Хумберт-Кнител, Елисабетх Вyслонзил, паге:68, ИСБН 3-631-36808-9, 2001
  2. ^ Тхе Привате Wорлд оф Оттоман Wомен, Годфреy Гоодwин, Саqи Боок, ИСБН 0-86356-745-2, паге:128, ИСБН 3-631-36808-9, 2001
  3. ^ History of the Ottoman Empire and modern Turkey, Volume 1 By Stanford J. Shaw

Литература[уреди]

  • Goodwin, Jason, Lords of the Horizons, (1998) - page 160
  • A.D. Alderson, The Structure of the Ottoman Dynasty. Clarendon Press, Oxford, 1956.
  • Almanach de Gotha: annuaire généalogique, diplomatique et statistique, Justes Perthes, Gotha, 1880-1944.
  • Burke's Royal Families of the World, Volume II: Africa & The Middle East, Burke's Peerage Ltd., London, 1980.
  • Yılmaz Öztuna, Devletler ve Hanedanlar, Turkiye 1074-1990, Ankara, 1989.
  • Osman Selâheddin Osmanoğlu, Osmanli Devleti'nin Kuruluşunun 700. Yılında Osmanlı Hanedanı, Islâm Tarih, Sanat ve Kültür Araştırma Vakfı (ISAR), Istanbul, 1999.
  • Emine Fuat Tugay, Three Centuries: Family Chronicles of Turkey and Egypt, Oxford, 1963.

Спољашње везе[уреди]