Сврачци

С Википедије, слободне енциклопедије

Сврачци
Дугорепи сврачак (Lanius schach)
Јужни сиви сврачак (Lanius meridionalis )
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Natporodica: Corvoidea
Porodica: Laniidae
Rafinesque, 1815
Родови

Сврачци (лат. Laniidae) су месоједна породица птица реда Passeriformes. Састоји се од 33 врсте унутар 4 рода.[1][2] Латински назив породице, а и највећег рода Lanius, потиче од латинског назива за реч месар.[3] Уобичајени енглески назив shrike је изведен из староенглеске речи сцрīц, што алудира на пискави цвркут ове птице.[4] Припадници ове породице су блиско сродни са фамилијом жбунских сврчака Malaconotidae.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Већина сврачака настањује Евроазију и Африку, са само две врсте које живе у Северној Америци (сврачак рашљар и велики сврачак). Не настањују Јужну Америку и Аустралију, иако једна врста допире и до Нове Гвинеје. Постоје велике разлике у распрострањености код сврачака: велики сврачак настањује целу северну хемисферу док је Њутнов сврачак ограничен на острво Сао Томе.[5]

Настањују отворена станишта, посебно степе и савану. Неколико врста живи у шумама. Неке се лети размножавају на северу и зими се селе на југ.

Једина угрожена врста је Њутнов сврачак који је критично угрожен.

Опис[уреди | уреди извор]

Сврачци имају снажан, више или мање оштар кљун који наликује оном код птица грабљивица. То су птице средње величине од 15 до 30 цм дуге и 20-100 г тешке. Ноге и стопала су снажне, а канџе су им оштре. Доста врста има дуг реп, а код врсте Corvinella melanoleuca може бити дуг до 30 цм. Перје је обично црно, бело, сиво и смеђе, али има врста са упадљивим бојама. Мужјаци и женке су слични или скоро слични једни другима осим код врло малог броја врста.

Исхрана сврачака се састоји углавном од инсеката и других бескичмењака, а неке врсте једу и мале кичмењаке. Познати су по својој навици набадања плена на трње или бодљикаву жицу. Храну често остављају непоједену на трњу и тако стварају своју зимницу и ту храну поједу када дође раздобље у којем је нема довољно.[6] Веће врсте набадају кичмењаке и комадају их кљуном, јер их не могу придржавати канџама (за разлику од птица грабљивица). Забележено је и да сврачак рашљар нејестиве скакавце набада на трње и оставих их набодене неколико дана док ниво отрова у њиховим телима не опадне.[7]

Оглашавају се ћурликањем уз доста мимикрије и промуклим и нескладним кликтајима.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Сврачци су углавном моногамни, иако је полигинија забележена код неких врста.[5] Кооперативно размножавање, где млађе птице помажу родитељима у подизање следећег легла, је забележено код врста родова Eurocephalus и Corvinella, као и код једне врсте рода Lanius. Мужјаци привлаче женке на своју територију добро опскрбљеним зимницама. Током удварања мужјак изводи плес и храни женку. Пар гради гнездо на дрвету или жбуну. Женка снесе 4-7 јаја са разним смеђим шарама. Инкубацја траје 12-15 дана, а птићи у гнезду остају 12-20 дана.

Родови и врсте[уреди | уреди извор]

Фамилију Laniidae је увео (као Lanidia) француски полихистор Константин Самуел Рафинеске 1815. године.[8][9]

Фамилија: Laniidae[10]

Род Lanius

Род Corvinella

Род Eurocephalus

Род Urolestes

Подврсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Банкс, Р. C.; Р. W. МцДиармид; А. L. Гарднер; W. C. Старнес (2003). „Цхецклист оф Вертебратес оф тхе Унитед Статес, тхе У.С. Территориес, анд Цанада”. 
  2. ^ Банкс, Р. C.; Р. W. МцДиармид; А. L. Гарднер (1987). „Цхецклист оф Вертебратес оф тхе Унитед Статес, тхе У.С. Территориес, анд Цанада”. Ресоурце Публицатион. Wасхингтон, D.C., УСА: Унитед Статес Департмент оф тхе Интериор Фисх анд Wилдлифе Сервице (166): 79. 
  3. ^ Јоблинг, Јамес А (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 219. ИСБН 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ „Схрике”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  5. ^ а б Yосеф, Реувен (2008). „Фамилy Ланиидае (Схрикес)”. Ур.: Јосеп, дел Хоyо; Андреw, Еллиотт; Давид, Цхристие. Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 13, Пендулине-титс то Схрикес. Барцелона: Лyнx Едиционс. стр. 732—773. ИСБН 978-84-96553-45-3. 
  6. ^ Цланцеy, П.А. (1991). Форсхаw, Јосепх, ур. Енцyцлопаедиа оф Анималс: Бирдс. Лондон: Мерехурст Пресс. стр. 180. ИСБН 978-1-85391-186-6. 
  7. ^ „Предатор еxаптатионс анд дефенсиве адаптатионс ин еволутионарy баланце: Но дефенце ис перфецт”. Еволутионарy Ецологy. СпрингерЛинк. 6: 527—536. дои:10.1007/БФ02270696. 
  8. ^ Рафинесqуе, Цонстантине Самуел (1815). Аналyсе де ла натуре оу, Таблеау де л'универс ет дес цорпс органисéс (на језику: Френцх). Палермо: Селф-публисхед. стр. 67. 
  9. ^ Боцк, Wалтер Ј. (1994). Хисторy анд Номенцлатуре оф Авиан Фамилy-Гроуп Намес. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Нумбер 222. Неw Yорк: Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. стр. 150, 252. 
  10. ^ Гилл, Франк; Донскер, Давид, ур. (2017). „Схрикес, виреос & схрике-бабблерс”. Wорлд Бирд Лист Версион 7.3. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 28. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сврачци на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Сврачци.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svračci&oldid=25670634”