Svračci

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Svračci
Long-tailed shrike or rufous-backed shrike (Lanius schach erythronotus) Photograph by Shantanu Kuveskar.jpg
Dugorepi svračak (Lanius schach)
Southern grey shrike.jpg
Južni sivi svračak (Lanius meridionalis )
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Natporodica: Corvoidea
Porodica: Laniidae
Rafinesque, 1815
Rodovi

Svračci (lat. Laniidae) su mesojedna porodica ptica reda Passeriformes. Sastoji se od 33 vrste unutar 4 roda.[1][2] Latinski naziv porodice, a i najvećeg roda Lanius, potiče od latinskog naziva za reč mesar.[3] Uobičajeni engleski naziv shrike je izveden iz staroengleske reči scrīc, što aludira na piskavi cvrkut ove ptice.[4] Pripadnici ove porodice su blisko srodni sa familijom žbunskih svrčaka Malaconotidae.

Rasprostranjenost[уреди]

Većina svračaka nastanjuje Evroaziju i Afriku, sa samo dve vrste koje žive u Severnoj Americi (svračak rašljar i veliki svračak). Ne nastanjuju Južnu Ameriku i Australiju, iako jedna vrsta dopire i do Nove Gvineje. Postoje velike razlike u rasprostranjenosti kod svračaka: veliki svračak nastanjuje celu severnu hemisferu dok je Njutnov svračak ograničen na ostrvo Sao Tome.[5]

Nastanjuju otvorena staništa, posebno stepe i savanu. Nekoliko vrsta živi u šumama. Neke se leti razmnožavaju na severu i zimi se sele na jug.

Jedina ugrožena vrsta je Njutnov svračak koji je kritično ugrožen.

Opis[уреди]

Svračci imaju snažan, više ili manje oštar kljun koji nalikuje onom kod ptica grabljivica. To su ptice srednje veličine od 15 do 30 cm duge i 20-100 g teške. Noge i stopala su snažne, a kandže su im oštre. Dosta vrsta ima dug rep, a kod vrste Corvinella melanoleuca može biti dug do 30 cm. Perje je obično crno, belo, sivo i smeđe, ali ima vrsta sa upadljivim bojama. Mužjaci i ženke su slični ili skoro slični jedni drugima osim kod vrlo malog broja vrsta.

Ishrana svračaka se sastoji uglavnom od insekata i drugih beskičmenjaka, a neke vrste jedu i male kičmenjake. Poznati su po svojoj navici nabadanja plena na trnje ili bodljikavu žicu. Hranu često ostavljaju nepojedenu na trnju i tako stvaraju svoju zimnicu i tu hranu pojedu kada dođe razdoblje u kojem je nema dovoljno.[6] Veće vrste nabadaju kičmenjake i komadaju ih kljunom, jer ih ne mogu pridržavati kandžama (za razliku od ptica grabljivica). Zabeleženo je i da svračak rašljar nejestive skakavce nabada na trnje i ostavih ih nabodene nekoliko dana dok nivo otrova u njihovim telima ne opadne.[7]

Oglašavaju se ćurlikanjem uz dosta mimikrije i promuklim i neskladnim kliktajima.

Razmnožavanje[уреди]

Svračci su uglavnom monogamni, iako je poliginija zabeležena kod nekih vrsta.[5] Kooperativno razmnožavanje, gde mlađe ptice pomažu roditeljima u podizanje sledećeg legla, je zabeleženo kod vrsta rodova Eurocephalus i Corvinella, kao i kod jedne vrste roda Lanius. Mužjaci privlače ženke na svoju teritoriju dobro opskrbljenim zimnicama. Tokom udvaranja mužjak izvodi ples i hrani ženku. Par gradi gnezdo na drvetu ili žbunu. Ženka snese 4-7 jaja sa raznim smeđim šarama. Inkubacja traje 12-15 dana, a ptići u gnezdu ostaju 12-20 dana.

Rodovi i vrste[уреди]

Familiju Laniidae je uveo (kao Lanidia) francuski polihistor Konstantin Samuel Rafineske 1815. godine.[8][9]

Familija: Laniidae[10]

Rod Lanius

Rod Corvinella

Rod Eurocephalus

Rod Urolestes

Podvrste[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Banks, R. C.; R. W. McDiarmid; A. L. Gardner; W. C. Starnes (2003). „Checklist of Vertebrates of the United States, the U.S. Territories, and Canada”. 
  2. ^ Banks, R. C.; R. W. McDiarmid; A. L. Gardner (1987). „Checklist of Vertebrates of the United States, the U.S. Territories, and Canada”. Resource Publication. Washington, D.C., USA: United States Department of the Interior Fish and Wildlife Service (166): 79. 
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 219. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ "Shrike". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  5. 5,0 5,1 Yosef, Reuven (2008). „Family Laniidae (Shrikes)”. Ур.: Josep, del Hoyo; Andrew, Elliott; David, Christie. Handbook of the Birds of the World. Volume 13, Penduline-tits to Shrikes. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 732—773. ISBN 978-84-96553-45-3. 
  6. ^ Clancey, P.A. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 180. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  7. ^ „Predator exaptations and defensive adaptations in evolutionary balance: No defence is perfect”. Evolutionary Ecology. SpringerLink. 6: 527—536. doi:10.1007/BF02270696. Приступљено 8. 9. 2012. 
  8. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). Palermo: Self-published. стр. 67. 
  9. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 150, 252. 
  10. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2017). „Shrikes, vireos & shrike-babblers”. World Bird List Version 7.3. International Ornithologists' Union. Приступљено 28. 10. 2017. 

Spoljašnje veze[уреди]