Zmajeva kugla

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Змајева крила.
Змајева кугла
Ретуширано издање насловне стране првог тома манге
ドラゴンボール
(Doragon Bōru)
ЖанрБорилачке вештине,[1] научна фантастика, авантура[2]
Манга
АуторАкира Торијама
ИздавачЈапан Shueisha
Србија Sakura Project (само први том)
Циљна групаШонен
ЧасописWeekly Shōnen Jump
Прво излажење3. децембар 1984 — 5. јун 1995.
Томови42
ТВ аниме
Режисер Минору Оказаки
Даисуке Нишио
Студио Toei Animation
Мрежа Јапан Fuji TV, Animax
Србија РТВ Пинк, Канал D, ТВ Ултра
Премијерно приказивање 26. фебруар 1986 – 19. април 1989.
Епизоде 153
Франшиза
Портал Стрип

Змајева кугла (ドラゴンボール, Doragon Bōru, Dragon Ball) је јапанска медијска франшиза која је заснована на манги аутора Акире Торијаме. Манга се у Јапану издавала од 1984. до 1995 у Шуеишиној недељној манга ревији „Шонен Џамп” (Weekly Shōnen Jump). У том периоду га је пратио аниме „Змајева кугла” (Dragon Ball), касније његов наставак „Змајева кугла З” (Dragon Ball Z) па „Змајева кугла ГТ” (Dragon Ball GT), онда „Змајева кугла Супер” (Dragon Ball Super) и на крају Змајева кугла Даима (Dragon Ball Daima).

Први том манге је 2002. године на српски превела чачанска издавачка кућа Sakura Project.

Синхронизацију целокупног оригиналног аниме серијала (дакле, сваку од 153 епизоде) урадила је током 2001. и 2002. године МАТ продукција. За изворни снимак узета је оригинална јапанска верзија, али је неколико сцена исечено односно цензурисано приликом обраде за српску публику. Серијал је оригинално емитовала РТВ Пинк, са неколико реемитовања, а затим и многе локалне телевизије.

По завршетку оригиналног серијала, иста продукција је синхронизовала и Генерацију Зед, али само прву сагу и почетак друге, што чине 52 епизоде. Године 2011. Генерацију Зед је ресинхронизовао студио Лаудворкс, за потребе ТВ Ултра. Поред већ две преведене саге, преведене су још две (или једна, зависи од начина рачунања), па је свеукупно на српском доступно првих 105 епизода овог серијала од иначе 291 епизоде, а прве 52 у две верзије.

Прича[уреди | уреди извор]

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Главни лик је Сон Гоку, Сајонац (јапански Saiya-jin,енглески Saiyan) са планете Вегете који је послат на Земљу да уништи овдашње становништво како би господар Фриза могао касније да прода ту планету. Али када га је пронашао деда Гохан, једном приликом Гоку је пао и ударио главу и изгубио памћење и од тада је заштитник Земље заједно са Јамачом, Крилином, Тен Шин Ханом, Мутен Рошијем, својим сином Гоханом и многим другима. Серијал је добио име по Змајевим Куглама, којих има седам, и када се све скупе на једно место, појавиће се змај Шенрон који може да испуни било коју жељу.

Оригинални серијал Змајеве Кугле има 153 епизоде, док заједно са остала три серијала, има 639 епизода.

У оригиналној јапанској верзији Гоку је представљен као дечак који живи у дивљини. Он упознаје девојку по имену Булма којој се придружује у потрази за Змајевим куглама. Ко скупи све кугле, једна жеља ће му се остварити. У току потраге за куглама њих двоје сусрећу пустињског бандита Јамачу који је први Гокуов противник, али касније им се придружује у потрази. Гоку поседује Питоми облак (Machine Cloud) и штап који може да се продужи на велику дужину само ако му Гоку нареди. После завршетка потраге за куглама, Гоку одлази да тренира код Корњачиног врача, где почиње његов пут ка најјачем борцу на свету. Њему се у тренирању придружује и Крилин који је у почетку његов ривал, али касније постаје најбољи пријатељ.

После Светског турнира борилачких вештина где је Гоку учествовао, он наставља своју потрагу за декином куглом са четири звезде. На свом путу се мора суочити са суровом Армијом Црвене Машне која такође тражи седам змајевих кугли, а такође њиме не представља проблем да у својој потрази убију жене и децу. Гоку успева да одоли нападима војске која је много бројнија, па су они приморани да позову најпознатијег светског убицу Тау Паја који ће имати задатак да убије Гокуа. Али на крају Гоку убија Тау Паја и уништава сву војску.

Гокуов следећи противник је Теншинхан који је ученик ривала Корњачиног врача, Ждраловог Врача. Као и Јамача, Теншинхан ће се касније борити заједно са Гокуом.

После завршетка 22. Светског турнира борилачких вештина изненада се појављује Демонски краљ Пиколо који је желео да убије најбоље борце на свету. У тешкој и до краја неизвесној борби Гоку успева да победи краља Пикола и да освети смрт свог пријатеља Крилина. Неколико тренутака пре своје смрти Демоски краљ Пиколо успева да избаци јаје из себе у којем се налази Пиколо Јуниор.

После тешке борбе са Демонским краљем, Гоку одлучује да тренира код Камија, заштитника Земље. Код Камија тренира 3 године спремајући се за 23. Светски турнир борилачких вештина. На турниру ће се појавити и наследник Демонског краља, Пиколо Јуниор. Пиколо ће доказати свима да је јак и да сви треба да га се прибојавају. Обојица ће доспети до финала где ће се водити тешка и неизвесна борба. Пиколо ће доћи у ситуацију да мора да употреби Демонски талас (Chōbakuretsumaha) како би поразио Гокуа. Талас погађа Гокуа, али Гоку остаје неозлеђен. Пошто је талас доста изморио и оштетио Пикола, Гоку ће употребити своје најјаче оружје, Камехаме талас. Он погађа Пикола и када се чинило да је Пиколо поражен, он изненада испаљује из својих уста Енергетски талас (Kuchikarakikouha). Тада је успео да рани Гокуа и одлучује да дефинитивно уништи Гокуа тако што ће му ломити делове тела све док Гоку не постане непокретан. Пиколо скаче у вис са намером да одигра свој коначни потез, Експлозивни демонски талас. Гоку успева да се одбрани и изненађује Пикола контранападом који га је дефинитивно поразио и учинио Гокуа шампионом.

На крају „Змајеве кугле” Гоку се венчава са Чи-Чи.

Франшиза[уреди | уреди извор]

Манга[уреди | уреди извор]

Српско издање првог тома.

Главна серија[уреди | уреди извор]

Мангу Змајева кугла написао је и илустровао Акира Торијама. Серијализовала се од 3. децембра 1984. до 5. јуна 1995. године у Шуеишиној недељној манга ревији Weekly Shōnen Jump.[3][4] Поглавља су сакупљена у 42 танкобона; први је изашао 10. септембра 1985., а последњи 4. августа 1995. године.[5][6][7] Поглавља су потом, у периоду од 4. децембра 2002. до 2. априла 2004. препакована у 34 канзенбан тома, са новим корицама и измењеним крајем.[8][9] Децембра 2012. године, у фебруарском издању часописа V Jump, најављено је да ће одређена поглавља бити репринтована у колору.[10] Прво су објављена поглавља 195 па надаље, у 20 томова; први је изашао 4. фебруара 2013, а последњи 4. јула 2014. године.[11][12] Поглавља 1-194 препакована су у 12 томова; први је изашао 4. јануара, а последњи 4. марта 2016. године.[13][14] Сошухен издање манге, са обојеним страницама, промотивним текстом и прегледима, спаковало је поглавља оригиналне манге у 18 томова; први је изашао 13. маја 2016., а последњи 13. јануара 2017. године.[15][16]

У Србији, чачанска издавачка кућа Sakura Project је 2002. године превела први том манге.[17][18]

Спинофи[уреди | уреди извор]

Манга Dragon Ball: Episode of Bardock, коју је написала и илустровала Нахо Оиши, представља спиноф/наставак анимираног специјала Dragon Ball Z: Bardock – The Father of Goku из 1990. године. Прича прати Гокуовог оца Бардока. Објављивала се од 11. јуна до 21. августа 2011. године у Шуишиној месечној манга ревији V Jump, са укупно три поглавља.[19] Манга је децембра исте године адаптирана у кратки анимирани филм.

Ликови из Змајеве кугле се појављују у Торијаминој манги Jaco the Galactic Patrolman из 2013. године. У последњем поглављу откривено је да се прича одвија пре Змајеве кугле;[20] а у обједињеном тому налази се кратка прича о Гокуовој мами.[21]

Још један спиноф, Dragon Ball Side Story: The Case of Being Reincarnated as Yamcha објављивао се 2016-2017. године у Шуеишиној дигинталној манга ревији Shōnen Jump+. Мангу је написао и илустровао Драгон Гаро Ли, и прича прати средњошколца који се буди у телу Јамаче, лика из Змајеве кугле. Поглавља су обједињена у један том.[22]

Кросовери/колаборације[уреди | уреди извор]

Торијама је у периоду од 1999. до 2005. године радио на манги Neko Majin, која се сматра пародијом оригиналног серијала.[23] Осаму Акимото и Торијама су 2006. године урадили кросовер између Змајеве кугле и Осамуове манге Kochikame.[24] Исте године урадио је кросовер са Еичиром Одом и његовом мангом One Piece, под називом Cross Epoch.[25]

Наставак[уреди | уреди извор]

Наставак главног серијала, Змајева кугла Супер, написао је Акира Торијама, а илустровао Тојотаро. Манга се од 20. јуна 2015. године објављује у Шуеишиној манга ревији V Jump,[26][27] а од 5. јула исте године адаптира у аниме серијал.

Аниме[уреди | уреди извор]

Манга је произвела многе аниме адаптације. Змајева кугла (1986-1989), Змајева кугла З (1989-1997) и Змајева кугла Супер (2015) сматрају се главним серијалима, док су Змајева кугла ГТ (1996-1997) и Змајева кугла Хероји (2018) више као спинофи.

Змајева кугла[уреди | уреди извор]

Првих 194 поглавља манге адаптирано је у истоимени аниме од 153 епизода коју је анимирао студио Тоеј. Серија се оригинално емитовала од 26. фебруара 1986. до 19. априла 1989. године на јапанском каналу Фуџи ТВ.[28]

Српска сихронизација, коју је урадила МАТ продукција, емитовала се 2001-2002. на каналу РТВ Пинк. Епизоде су касније емитоване на програмима Ултра и Канал D. Преведено је свих 153 епизода. Тонску обраду приредио је Филип Јовановић. За изворни снимак узета је оригинална јапанска верзија, али је неколико сцена исечено односно цензурисано приликом обраде за српску публику.

Српска синхронизација[уреди | уреди извор]
Улога Српски глас (МАТ продукција)[29]
Гоку Ненад Ненадовић
Булма Марица Вулетић
Крилин Драган Вујић
Роши Владан Савић
Пиколо Драган Вујић
Тиен Драган Вујић
Јамача Владан Савић
Чичи Валентина Павличић
Чауцу Владан Савић
Комадант Ред Владан Савић
Олонг Драган Вујић
Пуар Валентина Павличић
Врачара Баба Валентина Павличић
Пилаф Драган Вујић
Ланч Валентина Павличић
Приповедач Драган Вујић

Змајева кугла З[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Змајева кугла З

Друга сезона, коју је Торијама назвао „Змајева кугла З” или „Змајева кугла Зед,” емитовала се од 26. априла 1989. до 31. јануара 1996. године, са укупно 291 епизода.[28] Серија адаптира остала поглавља манге. Аниме је произвео два специјала: први, The One True Final Battle ~The Z Warrior Who Challenged Frieza – Son Goku's Father~ (односно Bardock – The Father of Goku) емитован је 17. октобра 1990.; а други, Defiance in the Face of Despair!! The Remaining Super-Warriors: Gohan and Trunks (односно The History of Trunks) емитовао се 24. фебруара 1993. године.

У Србији, синхронизовано је 105 епизода, с тим да су прве 52 синхронизоване двапут. Прву синхронизацију радила је МАТ продукција, и она покрива само прве 52 епизоде. Другу синхронизацију је 2011. године урадио студио Облакодер, и покрива епизоде 1-105.

Змајева кугла ГТ[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Змајева кугла ГТ

За разлику од претходних серија, Змајева кугла ГТ није базирана на манги.[30] Студио Тоеј је сматра наставком оригиналне манге, док је Торијама сматра „величанственом споредном причом“. Торијама је радио дизајн главних ликова, свемирског брода, одређених планета, као и самог логотипа. Серија се емитовала од 7. фебруара 1996. до 19. новембра 1997. године, са укупно 64 епизода.[28] Такође је произвела специјал под називом, Goku's Side Story! The Proof of his Courage is the Four-Star Ball (односно A Hero's Legacy) који је емитован 26. марта 1997. године.

Ова серија није синхронизована на српски.

Змајева кугла З Кај[уреди | уреди извор]

Змајева кугла З је 2009., за 20. годишњицу оригиналног серијала, прерађен, и са 291 епизода скраћен на 159 (односно 167 за инострано тржиште). Епизоде су такође ремастероване, и неки кадрови који су претходно били оштећени, су поново анимирани. Оригинални јапански гласовни глумци су опет позајмили своје гласове, како би побољшали квалитет звука. Одређене епизоде су избачене, како би серија боље пратила мангу.[31] Ова верзија емитовала се од 5. априла 2009.[32][33] до 28. јуна 2015. године као Змајева кугла З Кај.[34][35]

Змајева кугла Супер[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Змајева кугла Супер

Змајева кугла Супер адаптација је истоимене манге коју је написао Акира Торијама, а илустровао Тојотару, и представља наставак оригиналног серијала. Емитовала се од 5. јула 2015. до 25. марта 2018. године, са укупно 131 епизодом.[36]

Змајева кугла Хероји[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Змајева кугла Хероји

Змајева кугла Хероји, или Змајева кугла Супер Хероји је оригинална нет анимација и промотивна серија за истоимену карташку и видео игру. Серија, такође настала у продукцији студија Тоеј, емитује се од 1. јула 2018. године.[37]

Змајева кугла Даима[уреди | уреди извор]

Змајева кугла Даима је најављена на New York Comic-Con манифестацији 12. октобра 2023. године. То ће бити нова серија која ће пратити Гоку-а и његове пријатеље кроз раније невиђене светове и авантуре. Акира Торијама је кредитован за оригиналан рад, сценарио и дизајн ликова. Аниме ће почети са емитовањем на јесен 2024. године.[38]

Специјали[уреди | уреди извор]

У част 40. годишњице постојања часописа Weekly Shōnen Jump, 21. септембра 2008. приказан је краткометражни филм Dragon Ball: Yo! Son Goku and His Friends Return!!.[39] Спиноф манга Нахоје Оиши, Dragon Ball: Episode of Bardock, такође је адаптиран у краткометражни филм, приказан 17-18. децембра 2011. на манифестацији Jump Festa.[40]

Водич за игрицу Dragon Ball Z Side Story: Plan to Eradicate the Saiyans је 1993. године објављен у виду дводелне оригиналне видео анимације.[41] Године 2010. урађен је римејк специјала, под називом Dragon Ball: Plan to Eradicate the Super Saiyans. Римејк је објављен заједно са игрицом Dragon Ball: Raging Blast 2, као додатак.[42]

Серијали Змајева кугла, One Piece и Торико су 7. априла 2013. добили двочасовни кросовер специјал под називом Dream 9 Toriko & One Piece & Dragon Ball Z Super Collaboration Special!!.[43]

Филмови[уреди | уреди извор]

Анимирани филмови
(енглески наслови)
  1. Dragon Ball: Curse of the Blood Rubies
  2. Dragon Ball: Sleeping Princess in Devil's Castle
  3. Dragon Ball: Mystical Adventure
  4. Dragon Ball Z: Dead Zone
  5. Dragon Ball Z: The World's Strongest
  6. Dragon Ball Z: The Tree of Might
  7. Dragon Ball Z: Lord Slug
  8. Dragon Ball Z: Cooler's Revenge
  9. Dragon Ball Z: The Return of Cooler
  10. Dragon Ball Z: Super Android 13!
  11. Dragon Ball Z: Broly – The Legendary Super Saiyan
  12. Dragon Ball Z: Bojack Unbound
  13. Dragon Ball Z: Broly – Second Coming
  14. Dragon Ball Z: Bio-Broly
  15. Dragon Ball Z: Fusion Reborn
  16. Dragon Ball Z: Wrath of the Dragon
  17. Dragon Ball: The Path to Power
  18. Dragon Ball Z: Battle of Gods
  19. Dragon Ball Z: Resurrection 'F'
  20. Dragon Ball Super: Broly
  21. Dragon Ball Super: Super Hero

Анимирани[уреди | уреди извор]

Закључно са 2022. годином, постоји 21 анимирани филм базиран на овој франшизи. Првих седамнаест објављено је између 1986. и 1997. године, и углавном рекапитулирају сцене из прве сезоне (филмови 1-3, 17) и Змајеве кугле З (филмови 4-16), са пар измена. Осамнаести (2013) и деветанести (2015) филм такође су базирани на Генерацији Зед. Филмови 21 и 22, који су изашли 2018. и 2020. године, базирани су на Супер серијалу.

Играни[уреди | уреди извор]

Почетком деведесетих година двадесетог века, Змајева кугла адаптирана је, премда незванично, у два играна филма. Прво у корејски (енгл. Dragon Ball: Ssawora Son Goku, Igyeora Son Goku) 1990,[44][45] па у тајвански (енгл. Dragon Ball: The Magic Begins) 1991. године.[28]

Марта 2002., америчка компанија 20th Century Fox откупила је лиценцу за Змајеву куглу, па априла 2009. објавила играни филм под називом Змајева кугла Еволуција.[46][47] Филм је доживео велики неуспех, до те мере да је Акира Торијама изјавио да га не сматра адаптацијом.[48] Сценариста филма, Бен Ремзи, је потом објавио извињење у коме је признао да су му главна мотивација биле паре.[49][50]

Након што је 2019. године компанија Волт Дизни откупила 20th Century Fox, глумац Џеки Чен је изјавио да би желео да адаптира Змајеву куглу у играни филм.[51]

Игре[уреди | уреди извор]

Видео игрице[уреди | уреди извор]

Постоји преко педесет видео игрица базираних на овом наслову. Прва, Dragon Ball: Dragon Daihikyō, изашла је 27. септембра 1986. године за конзолу Super Cassette Vision; а закључно са 2022. годином, последња игрица је Dragon Ball: The Breakers, за Windows, Nintendo Switch, PlayStation 4, Xбоx Оне.

Друштвена игра[уреди | уреди извор]

Компанија R. Talsorian Games је 1999. године произвела стону игру улога под називом Dragon Ball Z: The Anime Adventure Game.[52][53]

Колекционарске карте[уреди | уреди извор]

Компанија Bandai произвела је колекционарски сет карата за серије Змајева кугла, Змајева кугла З, и Змајева кугла ГТ. Картице садрже сцене из анимеа и манге, као и нове илустрације. Први сет изашао је јула 2008. године.[54]

Утицај[уреди | уреди извор]

Серијал Змајева кугла сматра се феноменом у поп култури.[55][56] У Јапану, 9. мај проглашен је „Даном Гокуа“ јер се канџији за бројеве пет и девет могу читати као „Го“ и „Ку“.[57] Творцу франшизе, Акири Торијами додељен је француски медаљон витеза због утицаја које је његово стваралаштво, поготово Змајева кугла, оставило на француску културу.[58][59]

Многе мангаке, као што су Еичиро Ода (One Piece), Масаши Кишимото (Наруто), Таито Кубо (Bleach), Хиро Масашима (Fairy Tail) и Кентаро Јабуки (Black Cat), навеле су Змајеву куглу као велику инспирацију.

Музичари као што су Крис Браун, Биг Шон, Лил Узи Верт, The Weeknd, Childish Gambino,[56] Дензел Кари, Б.о.Б., Souija Boy,[60] Дрејк[61] и Френк Оушен помињали су и алудирали на Змајеву куглу у својим песмама. Такође, спортисти као што су Деарон Фокс и Лонзо Бол, помињали су франшизу током своје каријере. Јапанска кикбоксерка Панчан Рина изабрала је „Пан” као надимак због истоименог лика из серије.[62] Јапански борац мешовитих борилачких вештина, Ицуки Хирата, је због свог изгледа позната у рингу као „Андроид 18,“ која је такође лик из Змајеве кугле.[63]

Кацухиро Харада, један од продуцената игрице Tekken, навео је Змајеву куглу као прву серију која је визуализовала чи, те да је због тога утицала на многе игрице, поготово борилачке као што је Street Figther.[64]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Official Website for Dragon Ball”. Viz Media. Приступљено 28. 10. 2017. „Goku and friends battle intergalactic evil in the greatest action-adventure-fantasy-comedy-fighting series ever!” 
  2. ^ „Dragon Ball”. Funimation. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 13. 8. 2018. 
  3. ^ 週刊少年ジャンプ 1984/12/03 表示号数51. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 9. 10. 2016. г. 
  4. ^ 週刊少年ジャンプ 1995/06/05 表示号数25. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 22. 3. 2016. г. 
  5. ^ „Comipress News article on "The Rise and Fall of Weekly Shōnen Jump"”. comipress.com. 6. 5. 2007. Архивирано из оригинала 13. 2. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  6. ^ DRAGON BALL 1 ドラゴンボール (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 13. 3. 2017. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  7. ^ DRAGON BALL 42 ドラゴンボール (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 29. 9. 2015. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  8. ^ DRAGON BALL 完全版 1 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 10. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  9. ^ DRAGON BALL 完全版 34 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 10. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  10. ^ „Dragon Ball Manga Reprinted in Full Color in Japan”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 21. 12. 2012. 
  11. ^ ドラゴンボール フルカラー サイヤ人編 1 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 27. 9. 2015. г. Приступљено 9. 9. 2015. 
  12. ^ ドラゴンボール フルカラー 魔人ブウ編 6 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 26. 5. 2016. г. Приступљено 9. 9. 2015. 
  13. ^ ドラゴンボール フルカラー 少年編 1 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 16. 10. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  14. ^ ドラゴンボール フルカラー ピッコロ大魔王編 4 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  15. ^ DRAGON BALL総集編 超悟空伝 Legend1 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 31. 7. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  16. ^ DRAGON BALL総集編 超悟空伝 Legend18 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2017. 
  17. ^ „Da li ste znali da je manga “Zmajeva kugla” prevedena na srpski jezik?”. Strip blog magazin. Приступљено 23. 3. 2023. 
  18. ^ „Zmajeva kugla”. Cobiss. Приступљено 23. 3. 2023. 
  19. ^ „Dragon Ball Episode of Bardock Spinoff Manga Gets Anime”. Anime News Network. 21. 11. 2011. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 15. 12. 2012. 
  20. ^ „The Galactic Patrolman's Completed Mission”. Weekly Shōnen Jump. Shueisha (44). 30. 9. 2013. 
  21. ^ „Dragon Ball Bonus Story to Run in Viz's Shonen Jump on Monday”. Anime News Network. 3. 4. 2014. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 4. 4. 2014. 
  22. ^ Chapman, Paul (12. 12. 2016). „"Dragon Ball" Spin-Off Imagines a World Where Yamcha Totally Rules”. Crunchyroll. Архивирано из оригинала 13. 12. 2016. г. Приступљено 25. 2. 2017. 
  23. ^ ネコマジン 完全版 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 29. 9. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2008. 
  24. ^ 超こち亀. ASIN 4088740963. 
  25. ^ „Comics Spotlight on Shonen Jump #100”. Wired. Архивирано из оригинала 20. 5. 2017. г. Приступљено 29. 7. 2012. 
  26. ^ 鳥山明ストーリー原案の「ドラゴンボール」新アニメ、Vジャンでコミカライズ. Natalie (на језику: јапански). 21. 5. 2015. Приступљено 13. 6. 2015. 
  27. ^ Chiok, Christian (16. 5. 2015). „Dragon Ball Super To Get A Manga Adaptation As Well”. shonengamez.com. Приступљено 5. 7. 2015. 
  28. ^ а б в г Clements, Jonathan; Helen McCarthy (1. 9. 2001). The Anime Encyclopedia: A Guide to Japanese Animation Since 1917Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (1st изд.). Berkeley, California: Stone Bridge Press. стр. 101–102. ISBN 1-880656-64-7. OCLC 47255331. 
  29. ^ „Stara odjavna špica za Zmajevu Kuglu”. YouTube. Приступљено 26. 11. 2021. 
  30. ^ „DBZ FAQ Update”. 10. 4. 2001. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2008. 
  31. ^ ｢ドラゴンボールZ｣放送開始20周年記念! HDリマスター坂で テレビアニメが堂々復活!! 孫悟空伝説再び!! その名も... DRAGON BALL KAI. V Jump (на језику: јапански). Japan: Shueisha: 10. 9. 2. 2009. 
  32. ^ „Dragon Ball Z to Rerun on Japanese TV in HD in April”. Anime News Network. 6. 2. 2009. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2009. 
  33. ^ „Japan's Remastered DBZ to Be Called Dragon Ball Kai”. Anime News Network. 19. 2. 2009. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2009. 
  34. ^ „Navarre Reveals Funimation's Dragon Ball Kai License”. Anime News Network. 2. 2. 2010. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 2. 2. 2010. 
  35. ^ Heldenfelds, Rich (11. 3. 2010). „Nickelodeon Announces Fall Plans”. Ohiomm.com. Akron Beach Journal. Архивирано из оригинала 17. 5. 2007. г. Приступљено 5. 9. 2012. 
  36. ^ „Dragon Ball Super TV Anime Debuts on July 5”. Anime News Network. 4. 6. 2015. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2015. 
  37. ^ „'Dragon Ball' Reveals New Anime Project”. ComicBook.com. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 20. 2. 2020. 
  38. ^ „Toei Animation Announces New Dragon Ball Daima Anime”. Anime News Network. 12. 10. 2023. Приступљено 12. 10. 2023. 
  39. ^ „New DB, Tegami Bachi, Romance Dawn Anime DVD Offered”. Anime News Network. 12. 12. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2012. 
  40. ^ „Dragon Ball Episode of Bardock Spinoff Manga Gets Anime”. Anime News Network. 21. 11. 2011. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2012. 
  41. ^ „List of OVA produced by Toei in the 1990s”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2008. г. Приступљено 27. 9. 2008. 
  42. ^ „Dragon Ball: RB2 Game to Add New 1/2-Hour Anime”. Anime News Network. 9. 8. 2010. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2012. 
  43. ^ „Toriko, One Piece, Dragon Ball Z Get Crossover Anime Special”. Anime News Network. 5. 2. 2013. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 6. 2. 2013. 
  44. ^ „Dragon Ball 1990” (на језику: корејски). Cine21. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 2. 2009. 
  45. ^ „드래곤볼 싸워라 손오공 이겨라 손오공 (豆瓣)” (на језику: корејски). 豆瓣电影. Приступљено 30. 4. 2020. 
  46. ^ Tatiana Siegel (13. 11. 2007). „Dragonball comes to bigscreen”. Variety. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 14. 11. 2007. 
  47. ^ „DragonBall Movie”. Fox Japan. Архивирано из оригинала 23. 6. 2008. г. Приступљено 18. 6. 2008. 
  48. ^ Ashcraft, Brian (2. 4. 2013). „Didn't Like Hollywood's Dragon Ball Movie? Well, Neither Did Dragon Ball's Creator”. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  49. ^ Padula, Derek (3. 5. 2016). „Dragon Ball Evolution Writer Apologizes to Fans”. Архивирано из оригинала 3. 1. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  50. ^ Barder, Ollie. „'Dragonball Evolution' Writer Apologizes To Fans”. Forbes. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  51. ^ Donohoo, Timothy (10. 6. 2021). „Jackie Chan Nailed What a Decent Live-Action Dragon Ball Movie Needs”. CBR. Приступљено 6. 8. 2021. 
  52. ^ Pool, Robert (1999). „Review ofDragon Ball Z: The Anime Adventure Game”. RPGnet. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  53. ^ „Dragonball Z”. 3. 7. 2013. Архивирано из оригинала 3. 7. 2013. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  54. ^ „Dragon Ball Collectible Card Game – Series #1: The Warriors Return”. Bandai. Архивирано из оригинала 7. 9. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  55. ^ Muncy, Julie (17. 1. 2019). „The Everlasting (and Still Growing) Appeal of 'Dragon Ball'”. Wired. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 2. 4. 2020. 
  56. ^ а б „Celebs, athletes give 'Dragon Ball' pop culture super status”. The Plain Dealer. 15. 1. 2019. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 18. 1. 2019. 
  57. ^ „May 9 'Officially' Recognized as Goku Day”. Anime News Network. 9. 5. 2015. Архивирано из оригинала 13. 11. 2016. г. 
  58. ^ Loveridge, Lynzee (31. 5. 2019). „Dragonball Creator Akira Toriyama Knighted by France”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2019. 
  59. ^ Pinto, Ophelia (31. 5. 2019). „Akira Toriyama nommé Chevalier de l'Ordre des Arts et des Lettres”. HuffPost (на језику: француски). Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2019. 
  60. ^ „'Dragon Ball Super: Broly' unites fans and critics with huge opening”. The Daily Dot. 17. 1. 2019. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  61. ^ „Drake & Chris Brown Act Out A Dance Battle In Their "No Guidance" Video”. Genius. 26. 7. 2019. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 28. 7. 2019. 
  62. ^ „【KNOCK OUT】初参戦目前のぱんちゃん璃奈「KNOCK OUTの女子エースにならないといけないと思ってます」”. Gong Kakutogi (на језику: Japanese). 2019-08-13. Приступљено 2022-05-22. 
  63. ^ „Itsuki Hirata discusses her transition to Dragon Ball's Android 18”. Asian MMA. 2021-09-01. Приступљено 2022-04-08. 
  64. ^ Hilliard, Kyle (20. 10. 2017). „Developers (And Others) Share Their Appreciation And Dream Games For The Dragon Ball Franchise”. Game Informer. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zmajeva_kugla&oldid=27392106”