Pređi na sadržaj

Jevgenij Babič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jevgenij Babič
Евгений Бабич
Lični podaci
Puno ime Jevgenij Makarovič Babič
Datum rođenja (1921-01-07)7. januar 1921.
Mesto rođenja Moskva, Sovjetski Savez
Datum smrti 11. jun 1972.(1972-06-11) (51 god.)
Mesto smrti Moskva, SSSR
Državljanstvo  SSSR
Visina 1,71 m
Igračke informacije
Pozicija desnokrilni napadač
Reprezentacija  Sovjetski Savez
Pro karijera 1946—1957.
Seniorska karijera
Godine Klub
1946−1951.
1951−1953.
1953−1958.		 CDKA
HK VVS MVO
HK CSKA
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Zimske olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Kortina d'Ampeco 1956.  SSSR
Svetska prvenstva
Zlatna medalja — prvo mesto Švedska 1954.  SSSR
Srebrna medalja — drugo mesto Nemačka 1955.  SSSR
Srebrna medalja — drugo mesto Sovjetski Savez 1957.  SSSR

Jevgenij Makarovič Babič (rus. Евгений Макарович Бабич; Moskva, 7. januar 1921 — Moskva, 11. jun 1972) bio je sovjetski hokejaš na ledu, kasnije i hokejaški sudija i član reprezentacije Sovjetskog Saveza koja je osvojila istorijsku prvu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1954. godine. Igrao je na poziciji napadača. Zaslužni majstor sporta Sovjetskog Saveza od 1953. godine.

Babič je rođen u sportskoj porodici, a njegovi roditelji Makar Nikolajevič i Ana Fedorovna aktivno su se bavili brzim klizanjem. Njegov straiji brat Nikolaj (rođen 1916) bio je jedan od poznatijih sovjetskih hokejaša u međuratnom periodu između dva svetska rata, i u tom periodu u više navrata je nastupao za reprezentaciju grada Moskve. Pre nego je počeo da igra hokej na ledu Jevgenij se bavio bendijem (hokej sa loptom). Kao bendista osvojio je dve titule pobednika nacionalnog kupa 1945. i 1946. godine. Paralelno sa hokejom trenirao je i fudbal gde je igrao na poziciji napadača.

Hokej na ledu aktivno je igrao u periodu od 1946. do 1957. godine, a celu karijeru proveo je u redovima moskovskih vojničkih klubova CSKA i VVS MVO. Osvajač je 8 titula nacionalnog prvaka i 4 titule pobednika nacionalnog kupa. U nacionalnom prvenstvu odigrao je 170 utakmica i postigao 143 gola. Titula pobednika Zimske Univerzijade 1953. donela mu je i nacionalno priznanje „Zaslužni majstor sporta”.

Za reprezentaciju Sovjetskog Saveza nastupao je od 1954. do 1957. odigravši 60 utakmice i postigavši 19 golova. Najveći uspesi u reprezentativnom dresu su mu bili zlatna olimpijska medalja na ZOI 1956. u Kortini, te titula svetskog prvaka na SP 1954. godine. Sa svetskih prvenstava ima još 2 srebrne medalje iz 1955. i 1957. godine.

Igračku karijeru je okončao 1957, a iste godine sa uspehom je diplomirao na Vojnom institutu za sport i fizičku kulturu u Moskvi. Posle okončanja igračke karijere radio je kao hokejaški trener. Zbog depresije od koje je patio izvršio je samoubistvo u svom stanu u Moskvi 11. juna 1972. godine. Sahranjen je na moskovskom Golovinskom groblju.

Njegov sin Nikolaj Babič (rođen 1948) ruski je diplomata koji je između ostalih obavljao dužnost generalnog konzula Rusije u Hjustonu (Teksas), te ambasadora te zemlje u Gvatemali.[1][2]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Откровения вдовы Всеволода Боброва. «Муж и сын мне снятся до сих пор»
  2. ^ Бабич Николай Евгеньевич назначен Чрезвычайным и Полномочным Послом Российской Федерации в Республике Гватемала

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јевгениј_Бабич&oldid=27521756”