Јевгениј Бабич

С Википедије, слободне енциклопедије
Јевгениј Бабич
Евгений Бабич
Лични подаци
Пуно име Јевгениј Макарович Бабич
Датум рођења (1921-01-07)7. јануар 1921.
Место рођења Москва, Совјетски Савез
Датум смрти 11. јун 1972.(1972-06-11) (51 год.)
Место смрти Москва, СССР
Држављанство  СССР
Висина 1,71 m
Играчке информације
Позиција деснокрилни нападач
Репрезентација  Совјетски Савез
Про каријера 1946—1957.
Сениорска каријера
Године Клуб
1946−1951.
1951−1953.
1953−1958.		 ЦДКА
ХК ВВС МВО
ХК ЦСКА
Награде и медаље
Освојене медаље
Зимске олимпијске игре
Златна медаља — прво место Кортина д'Ампецо 1956.  СССР
Светска првенства
Златна медаља — прво место Шведска 1954.  СССР
Сребрна медаља — друго место Немачка 1955.  СССР
Сребрна медаља — друго место Совјетски Савез 1957.  СССР

Јевгениј Макарович Бабич (рус. Евгений Макарович Бабич; Москва, 7. јануар 1921 — Москва, 11. јун 1972) био је совјетски хокејаш на леду, касније и хокејашки судија и члан репрезентације Совјетског Савеза која је освојила историјску прву златну медаљу на Светском првенству 1954. године. Играо је на позицији нападача. Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза од 1953. године.

Бабич је рођен у спортској породици, а његови родитељи Макар Николајевич и Ана Федоровна активно су се бавили брзим клизањем. Његов страији брат Николај (рођен 1916) био је један од познатијих совјетских хокејаша у међуратном периоду између два светска рата, и у том периоду у више наврата је наступао за репрезентацију града Москве. Пре него је почео да игра хокеј на леду Јевгениј се бавио бендијем (хокеј са лоптом). Као бендиста освојио је две титуле победника националног купа 1945. и 1946. године. Паралелно са хокејом тренирао је и фудбал где је играо на позицији нападача.

Хокеј на леду активно је играо у периоду од 1946. до 1957. године, а целу каријеру провео је у редовима московских војничких клубова ЦСКА и ВВС МВО. Освајач је 8 титула националног првака и 4 титуле победника националног купа. У националном првенству одиграо је 170 утакмица и постигао 143 гола. Титула победника Зимске Универзијаде 1953. донела му је и национално признање „Заслужни мајстор спорта”.

За репрезентацију Совјетског Савеза наступао је од 1954. до 1957. одигравши 60 утакмице и постигавши 19 голова. Највећи успеси у репрезентативном дресу су му били златна олимпијска медаља на ЗОИ 1956. у Кортини, те титула светског првака на СП 1954. године. Са светских првенстава има још 2 сребрне медаље из 1955. и 1957. године.

Играчку каријеру је окончао 1957, а исте године са успехом је дипломирао на Војном институту за спорт и физичку културу у Москви. После окончања играчке каријере радио је као хокејашки тренер. Због депресије од које је патио извршио је самоубиство у свом стану у Москви 11. јуна 1972. године. Сахрањен је на московском Головинском гробљу.

Његов син Николај Бабич (рођен 1948) руски је дипломата који је између осталих обављао дужност генералног конзула Русије у Хјустону (Тексас), те амбасадора те земље у Гватемали.[1][2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Откровения вдовы Всеволода Боброва. «Муж и сын мне снятся до сих пор»
  2. ^ Бабич Николай Евгеньевич назначен Чрезвычайным и Полномочным Послом Российской Федерации в Республике Гватемала

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јевгениј_Бабич&oldid=27521756”