Михаил Бичков

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михаил Бичков
Михаил Бычков
Личне информације
Држављанство  СССР Русија
Датум рођења (1926-05-22)22. мај 1926.
Место рођења Љуберци (Савез Совјетских Социјалистичких Република СССР)
Датум смрти 17. мај 1997.(1997-05-17) (70 год.)
Место смрти Москва (Русија Русија)
Позиција нападач
Хвата/пуца са леве стране
Игр. каријера хокејашка 19501962.
фудбалска 19481954.
Репрезентација Застава Совјетског Савеза Совјетски Савез
Сениорски клубови
Год. Клуб
1950–1962. ХК Крила совјетов Москва
Освојене медаље
Зимске олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Скво Вали 1960. Застава Совјетског Савеза СССР
Светска првенства
Златна медаља — прво место Шведска 1954. Застава Совјетског Савеза СССР
Сребрна медаља — друго место Немачка 1955. Застава Совјетског Савеза СССР

Михаил Иванович Бичков (рус. Михаил Иванович Бычков; Љуберци, 22. мај 1926Москва, 17. мај 1997) био је совјетски фудбалер и хокејаш на леду и члан легендарне совјетске хокејашке репрезентације која је 1954. освојила прву титулу светских првака у историји. Године 1954. додељено му је почасно звање Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза, а исте године постао је чланом хокејашке куће славних Совјетског Савеза.

Спортску каријеру започиње као фудбалер у јуниорској екипи Сељмаш из родног Љубереца, док у сениорској конкуренцији дебитује 1948. у дресу Трактора из Стаљинграда (одиграо 24 утакмице). већ наредне сезоне прелази у московски Торпедо за који је играо све до 1954. године када је, након позива да игра за национални хокејашки тим и званично престао активно да игра фудбал. Са екипом Торпеда освојио је два купа Совјетског Савеза — 1949. и 1952. године. Као фудбалер у националном првенству је одиграо укупно 159 утакмица (од чега 135 за Торпедо), а играо је на позицији одбрамбеног играча.

Паралелно са фудбалом у зимском делу године тренирао је хокеј на леду, а дебитантски наступ у тадашњем совјетском првенству остварио је 1949. године у дресу московског клуба Крила совјетов, екипе за коју је играо целу каријеру, све до 1962. године када је престао са активним играњем. Као хокејаш играо је на позицији крила, а у националном првенству одиграо је укупно 280 утакмица и постигао 208 голова. У клупској каријери освојио је титулу првака државе 1957. године, те 3 друга и 4 трећа места.

Дебитантски наступ у совјетској репрезентацији остварио је на пријатељској утакмици са Финском у Тампереу 29. јануара 1954. године. Месец дана касније на светском првенству у Стокхолму са репрезентацијом је освојио титулу светског првака. Са репрезентацијом је освојио још три медаље, сребро и бронзу на светским првенствима 1955. и 1960, те бронзу на Зимским олимпијским играма 1960. у Скво Валију. Наступ на ЗОИ 1960. био му је уједно и последњи у репрезентативној каријери (утакмица са Канадом 28. фебруара). За репрезентацију је одиграо укупно 42 утакмице и постигао 14 погодака.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Владимиров, Николай (22 мая 2001, 00:00). „Среди "люберов" тихонь не бывает”. sovsport.ru. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 25. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Спољашње везе[уреди]