Jelena J. Dimitrijević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jelena J. Dimitrijević
Portret Jelene Dimitrijević
Datum rođenja(1862-03-27)27. mart 1862.
Mesto rođenjaKruševac, Kneževina Srbija
Datum smrti10. april 1945.(1945-04-10) (83 god.)
Mesto smrtiBeograd, Demokratska Federativna Jugoslavija
„Baba Krasa“(kolaž na koricama Ljiljana Stjelja)
Bista Jelene Dimitrijević na Niškoj tvrđavi

Jelena J. Dimitrijević (Kruševac, 27. mart 1862 — Beograd, 10. april 1945)[1] bila je srpska književnica, svetska putnica i dobrotvorka.[2] U istoriji srpske književnosti, smatra se prvom književnicom koja je napisala i objavila prozno delo (putopis Pisma iz Niša o haremima, 1894).[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1862. godine u Kruševcu, kao deseto dete svoje majke Stamenke (koja ju je rodila u svojoj 46. godini, u svom drugom braku) i oca Nikole Miljkovića, trgovca. Po majci, potiče od aleksinačkog velikaša Knez Milojka, nahijskog kneza, okružnog sudije i jednog od vođa srpskog naroda u ratovima za oslobođenje.[2] Njegovi potomci, po njemu nazvani su Knez-Milojkovići su i Jelenin brat od ujaka Dobroslav K. Knez-Milojković (1865 ̶ 1941), doktor hemijskih nauka (doktorirao 1893. godine u Beču), prvi srpski državni hemičar, pisac srpske farmakopeje, poznati javni radnik i novinar, i njegova ćerka Stanislava Knez-Milojković (1900 ̶ 1987), novinarka i kulturna radnica. Jedan od izdanaka ove čuvene porodice je i slikarka i ilustratorka Stanislava Knez-Milojković koja živi u Sežani.

Porodica Knez-Milojković, bila je najbogatija u Aleksincu i tom delu Pomoravlja. Nakon smrt oca Nikole, Jelena zajedno sa majkom odlazi u Aleksinac gde je vreme uglavnom provodila u bogatoj biblioteci koju je imao Dobroslav Knez-Milojković. Kako je kao devojčica zadobila tešku povredu oka, njen obrazovni put bio je usporen i sputan. Međutim, bez obzira na povredu i nemogućnost da se dalje formalno školuje, Jelena je predano čitala i sama se obrazovala.[2] Prvu pesmu je napisala 1878. godine. Svoj pesnički dar nije zapostavljala već ga je negovala i čekala momenat da stupi na srpsku književnu scenu. Prelomni trenutak u njenom životu dogodio se 1881. godine kada se udala za potporučnika srpske vojske Jovana Dimitrijevića koji je u to vreme kratko službovao u Aleksincu. Nakon udaje, nastanila se u Nišu, gradu koji će joj otvoriti nove vidike i u njoj probuditi ljubav prema Istoku, te gradu koji će joj se nekoliko decenija kasnije dostojno i odužiti (jednu ulicu nazvavši njenim imenom i postavivši njenu bistu na Niškoj tvrđavi).[4]

Već nakon prve objavljene knjige, zbirke pod naslovom „Jelenine pesme“, počinju da se raspredaju razne priče o tome ko je Jelena, ta misteriozna dama koja tako smelo piše sevdalijske pesme, zalazeći u erotizam koji nije bio svojstven ženskom peru. Neki su verovali da je u pitanju žena koja je pobegla iz turskog harema, neki su je upoređivali sa slavnom antičkom grčkom pesnikinjom Sapfo, Jovanom Ilićem, s hrvatskom književnicom Jagodom Truhelkom, dok su je neki nazivali srpskim Mirzom Šafijem.[5]

Bila je čest i cenjen gost u domovima uglednih Turkinja u Skoplju, Carigradu, Solunu, Nišu, pa je tako upoznala život muslimanki. To iskustvo će kasnije koristiti u svojim delima. Sve pesme i putopisi, sva pisma, posvećeni su jednoj jedinoj dominantnoj temi: ženi, njenom položaju u društvu i porodici, njenim osećanjima. Muškarce u lirskim i u proznim radovima spominje uzgred, i samo kao neku vrstu pozadine prema kojoj se oslikava žena. Takva je njena prva knjiga „Pisma iz Niša o haremima“, i sva ostala pisma – iz Soluna, Indije, Misira, Amerike. U proznim delima ona ističe začuđenost pred očiglednom nepravdom nad ženskim delom čovečanstva.

Proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i severnu Afriku i o tome pisala. Opisi u delima su joj slikoviti, jasni, a uz opis gotovo uvek je prisutan ironičan komentar, u kom se oseća protest i mali podsmeh na račun stranaca koje kao civilizovana Evropljanka ne može da prihvati. Veštinom pažljivog posmatrača do detalja opisuje dobro čuvane tajne muslimana. Istim žarom, i sa gotovo istim interesovanjem pisala je o Amerikankama i njihovom načinu života. O tome je jednom zapisala:

Od svih žena s kojima sam se u tuđini družila, najviše me interesuju Turkinje i Amerikanke[6]

U avgustu 1934. godine joj je opljačkana kuća, lopovi su odneli ne samo novac, već i mnogo predmeta od vrednosti. Jelenu je ovaj događaj duboko pogodio, a naročito je imala zazor od toga da se o krađi piše u novinama. Umire 22. aprila 1945. u Beogradu. U rukopisu ostaju autobiografski roman „Melpomena“, zapisi o Grčkoj, „Pod nebom večno plavim“, poezija, nekoliko pripovedaka i beleške. Tri rukopisne zbirke iz njene zaostavštine jesu rana „Starinski glasovi“, „Suncu za sunce“ i zbirka iz tridesetih godina, napisana u Parizu, na francuskom „Au soleil couchant“.[7] [2]Sahranjena je, kako su novine zabeležile, skoro bez ikoga na pogrebu, pošto je iz nepoznatih razloga, sahrana bila dva časa ranije nego što je bilo objavljeno. (R. Popović ). Nakon njene smrti prestalo je i interesovanje za njen lik i delo. Ipak, početkom 21. veka ponovo se vraća u žižu interesovanja. Ponovo je zaživela kroz roman (romansiranu biografiju) „Moja draga Jelena“ (Niš, 2011) niške književnice Ivanke Kosanić . Godine 2005. povodom 60 godina od smrti književnice, organizovan je naučni skup „Jelena Dimitrijević: život i delo“. Godinu dana kasnije priređen je i zbornik radova sa tog naučnog skupa.

Godine 2017. povodom 155 godina od rođenja književnice, pokrenut je konkurs za zbornik književnih radova pod naslovom „Glasovi Melpomene“, u sećanje na književno stvaralaštvo Jelene J. Dimitrijević.[8] Iste godine, Radio-televizija Srbije, emitovala je dokumentarnu emisiju o Jeleni J. Dimitrijević pod nazivom „Pravo sunca“,[9] a u okviru serijala „One su pomerale granice“.

Po Jeleni Dimitrijević su nazvane ulice u Nišu i Aleksincu.[2]

Dela[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana prve knjige Pesama Jelene Jov. Dimitrijevića (1894)

Dela objavljena za života[uredi | uredi izvor]

  • zbirka Jelenine pesme (Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića), 1894
  • putopisna proza Pisma iz Niša o haremima, Beograd 1897
  • pripovetka Đul-Marikina prikažnja, Beograd 1901
  • pripovetke Fati-Sultan, Safi-Hanum,Mejrem-Hanum, Beograd 1907
  • roman Nove, Beograd 1912
  • Amerikanka, Beograd i Sarajevo 1918
  • Pisma iz Soluna, Beograd 1908, Sarajevo 1918
  • Pisma iz Indije, 1928
  • Pisma iz Misira, 1929
  • Novi svet ili u Americi godinu dana, Beograd 1934
  • Une vision, 1936
  • Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, 1940

Reizdanja objavljena nakon smrti[uredi | uredi izvor]

  • putopis Pisma iz Niša o haremima, Beograd - Gornji Milanovac, 1986
  • putopis Pisma iz Niša o haremima i zbirka pripovedaka Đul-Marikina prikažnja, Niš, 2003
  • putopis Pisma iz Soluna (na srpskom i grčkom jeziku), (Karpos, Beograd, 2008)
  • roman Nove (Službeni glasnik, Beograd, 2012)
  • putopis Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, (Laguna,Beograd, 2016=
  • poema Une vision / Priviđenje, (na francuskom i srpskom jeziku) Beograd, 2016
  • putopis Pisma iz Indije (na srpskom, engleskom i hindi jeziku) Beograd, 2017
  • pripovetka u stihu Baba Krasa (na niškom dijalektu) Beograd, 2017
  • putopis Novi svet ili u Americi godinu dana, (Laguna, Beograd, 2019)
  • putopis Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, (Portalibris,Beograd, 2019
  • putopis Pisma iz Misira,(Udruženje za promociju kulturne raznolikosti Alia Mundi, 2019)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 151. 
  2. ^ a b v g d „Jelena J. Dimitrijević”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Pristupljeno 23. 1. 2022. 
  3. ^ Stjelja, Ana (2012). „Tragom prve priznate srpske književnice” (PDF). Književna istorija: 344. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  4. ^ Stjelja, Ana. „Zaboravljena heroina srpske književnosti”. Portal „VELIKI LjUDI“. Arhivirano iz originala 15. 08. 2017. g. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  5. ^ Stjelja, Ana. „Tragom srpske književne heroine”. VOX FEMIANE.NET. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  6. ^ Tragom srpske književne heroine Jelene J. Dimitrijević – VoxFeminae
  7. ^ Dojčinović, Biljana. „Jelena Dimitrijević”. KNjIŽENSTVO. Arhivirano iz originala 15. 8. 2017. g. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  8. ^ „Zbornik „Glasovi Melpomene“”. FENA. 
  9. ^ Pravo sunca. „dokumentarna emisija o Jeleni J. Dimitrijević”. RTS You Tube Zvanični kanal. Pristupljeno 14. 8. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Ј._Димитријевић&oldid=26659375”