Jelena Vukanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu kraljicu Jelenu, pogledajte članak Kraljica Jelena.
Jelena Vukanović
HelenaofSerbien.jpg
Jelena Vukanović
Datum rođenja1109.
Datum smrti1146.
DinastijaVukanovići
OtacUroš I Vukanović
MajkaAna Diogenesa
SupružnikBela II Slepi
PotomstvoElizabeta od Ugarske, Geza II, Ladislav II Ugarski, Stefan IV Ugarski, Sofija od Ugarske
Prethodnikkćerka Roberta I od Kapue
NaslednikEufrosina Kijevska

Jelena Vukanović (mađ. Ilona királyné), (r. posle 1109 -† posle 1161) je bila ćerka Uroša I Vukanovića velikog župana Raške i njegove supruge Ane[1] i supruga ugarskog kralja Bele II Slepog[2].

Biografija[uredi | uredi izvor]

Oko 1129. godine kralj Stefan II Ugarski je dogovorio sa Urošem I venčanje svog rođaka Bele i Uroševe ćerke Jelene. Kralj je novom bračnom paru dao posede na upravljanje u okolini Tolne. Posle smrti Stefan II, Bela je krunisan 28. aprila 1131. godine za kralja Mađarske. Jelena i Bela su imali šestoro dece: Gezu, Lasla II, Stefana IV, Almoša[3] Žofiju[4] i Elizabetu.

Jelena je bila velika pomoć svome mužu u upravljanju državom tokom njegove vladavine[3]. Bila je veoma verna svom mužu i državi, između ostalog ona je bila ta koja je 1131. godine na državnom savetu u Aradu potencirala pogubljenje 68 člana mađarske aristokratije koja je savetovala kralja Kalmana da oslepi njenog muža. Prema izvorima egzekuciji je prisustvovao kralj Bela i Jelena, koja je bila tamo da bi bila sigurna da su neprijatelji njenog supruga kažnjeni.

Jelenin suprug, kralj Bela II je umro 1141. godine i na preesto je došao njihov najstariji sin Geza II. Međutim Jelena je zadržala veliki uticaj u vladi i uz pomoć svoga brata Beloša je održavala dobre odnose i mir na južnim granicama kraljevstva[1]. U ovom periodu posle smrti kralja Bele, pokvarili su se nemačko—mađarski odnosi i raskinuta je veridba Henrika i Žofije, Jelenine ćerke[5]. Iz ovog razloga Žofija se zamonašila i postala opatica u manastiru Admont.[4]

U vreme Gezine vladavine Stefan i Laslo nisu bili zadovoljni sa titulama i posedima koje su imali, pa su potražili pomoć kod careva Svetog rimskog carstva i vizantijskih careva. Za vreme Gezinog života i vladavine ove spletke nisu imale uspeha, ali je nakon Gezine smrti 1161. godine Manojlo I Komnin video dobar momenat da proširi vizantijski uticaj u Mađarskoj. Pomogao je da se sa trona skine Stefan III a na njegovo mesto postave prvo Laslo II pa posle njega na kratko vreme Stefana IV. Ipak i pored svega Stefan III je 1163. godine uspeo da povrati i osigura presto[6][7].

Kraljica Jelena je umrla 1161. godine.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Petrislav
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Marko
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Uroš I Vukanović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Beloš Vukanović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Konstantin Diogen
 
 
 
 
 
 
 
Roman IV Diogen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Evdokija Makremvolitisa
 
 
 
 
 
 
 
Konstantin Diogen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Alusijan, sin Jovana Vladislava
 
 
 
 
 
 
 
ćerka Alusijana Bugarskog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
jermenska plemkinja
 
 
 
 
 
 
 
3. Ana Diogen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Manojlo Erotik Komnin
 
 
 
 
 
 
 
Isak I Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Marija
 
 
 
 
 
 
 
Teodora Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Irina Sinadina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Istorija Mađarske 1194. o.
  2. ^ A dömösi prépostság adománylevele, 1138
  3. ^ a b Istorija Mađarske 1191. o.
  4. ^ a b Istorija Mađarske 1195. o.
  5. ^ Veridba Henrika i Žofije je bila 1139. godine.
  6. ^ Istorija Mađarske 1218-1220. o.
  7. ^ Istorija vizantijskog sna

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Prethodnik:
Nepoznata
Kraljica Mađarske
(11311141)

Naslednik:
Eufrosina Kijevska


  1. ^ Szabó Dénes: A dömösi prépostság adománylevele (1138/1329), Magyar Nyelv, 1936. 5-6. 204.