Džordžija O’Kif

Džordžija O’Kif
O'Keeffe-(hands).jpg
Džordžija O’Kif, 1918. godina
Puno imeDžordžija Toto O’Kif
Datum rođenja(1887-11-15)15. novembar 1887.
Mesto rođenjaSan Preri, Viskonsin
SAD
Datum smrti6. mart 1986.(1986-03-06) (98 god.)[1]
Mesto smrtiSanta Fe, Novi Meksiko
SAD[1]
DržavljanstvoSjedinjene Američke Države
UniverzitetUniverzitet Kolumbija
Univerzitet Virdžinija
Zanimanjeumetnica
SupružnikAlfred Štajglic
(19241946)
PoljeSlikarstvo
Pravac/tradicijaAmerički modernizam
Uticao naJajoi Kusama
Uticaji odArtur Vesli Dau
NagradeNagrada Edvard Mekdovel za umetnost (1972)
Predsednička nagrada Slobode (1977)
Nacionalna nagrada za umetnost (1985)

Džordžija O’Kif (engl. Georgia O'Keeffe; San Preri, 15. novembar 1887Santa Fe, 6. mart 1986[1]) bila je američka umetnica. Najpoznatija je po slikanju cveća, nebodera Njujorka i pejzaža Novog Meksika. Poznata je kao jedna od prvih žena koja je priznata kao umetnica u SAD, prozvana „majkom američkog modernizma“.[2][3] Njeno slikarsko stvaralašto je poznato i po slikanju stena, školjki i životinjskih kostiju. Njene slike karakterišu jasni oblici i fini prelazi različitih boja. Bila je u ljubavnoj vezi, a potom i u braku sa znamenitim fotografom Alfredom Štajglicom. O njoj su snimljena dva biografska TV filma – Brak: Džordžija O’Kif i Alfred Štajglic (engl. A Marriage: Georgia O'Keeffe and Alfred Stieglitz 1991. godine u kojem je njen lik tumačila Džejn Aleksander, i 2009. godine film Džordžija O’Kif (engl. Georgia O'Keeffe gde ju je tumačila Džoun Alen.

Godine 1905. O’Kifova je započela formalnu umetničku obuku u Školi umetničkog instituta u Čikagu,[4] a zatim u Ligi studenata umetnosti u Njujorku. Godine 1908, usled nemogućnosti da finansira dalje obrazovanje, radila je dve godine kao komercijalni ilustrator, a zatim je predavala u Virdžiniji, Teksasu i Južnoj Karolini između 1911. i 1918. Tokom tog perioda, za vreme leta između 1912. i 1914. godine, studirala je umetnost, i upoznala se sa principima i filozofijom Artura Veslija Daua, koji je stvarao umetnička dela zasnovana na ličnom stilu, dizajnu i tumačenju tema, umesto da pokušava da kopira ili predstavlja. To je izazvalo veliku promenu u načinu na koji je osećala i pristupila umetnosti, što se videlo u početnim fazama njenih akvarela sa njenih studija na Univerzitetu u Virdžiniji i dramatičnije u crtežima drvenim ugljem koje je izradila 1915. godine, što je dovelo do potpune apstrakcije. Alfred Stiglic, trgovac umetninama i fotograf, održao je izložbu njenih dela 1917.[5] Tokom sledećih nekoliko godina, ona je predavala i nastavila svoje studije na Učiteljskom koledžu Univerziteta Kolumbija 1914. i 1915. godine.

Ona se preselila u Njujork 1918. godine na Stiglicov zahtev i počela da ozbiljno radi kao umetnica. Oni su razvili profesionalni odnos, kao i lični odnos što je dovelo do njihovog venčanja 1924. O’Kifova je stvorila mnoge oblike apstraktne umetnosti, uključujući krupne planove cveća, poput slika Crvene Kane, za koje mnogi smatraju da predstavljaju ženske genitalije,[6] iako je O’Kifova dosledno negirala tu nameru.[7] Imputacija prikaza ženske seksualnosti podstaknuta je isto tako eksplicitnim i senzualnim fotografijama O’Kifove, koje je Stiglic snimio i izložio.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Džordžija O’Kif je rođena 15. novembra 1887. godine,[3][8] u seoskoj kući koja se nalazi u gradu San Preri, Viskonsin.[9][10] Njeni roditelji, Fransis Kalikstas O’Kif i Ajda (Toto) O’Kif, bili su proizvođači mleka. Njen otac je bio irskog porekla. Njen deda po majci Džeordž Viktor Toto, po kome je O’Kifova dobila ime, bio je mađarski grof koji je došao u Sjedinjene Države 1848.[3][11]

O’Kifova je bio drugo od sedmoro dece.[3] Ona je pohađala školu u gradskoj skupštini u San Preriju.[12] Sa 10 godina odlučila je da postane umetnica,[13] i sa sestrama Ajdom i Anitom[14] dobila je časove umetnosti od lokalne akvarelistkinje Sare Man. O’Kifova je pohađala srednju školu Akademija svetog srca u Madisonu, Viskonsin, gde je stanovala između 1901. i 1902. Krajem 1902. godine, O’Kifovi su se preselili iz Viskonsina u gusto naseljeni Pikok Hil u Vilijamsburgu u Virdžiniji. Porodica se preselila u Virdžiniju kako bi O’Kifovljev otac mogao da započne posao izrade livenih betonskih blokova u očekivanju potražnje za blokovima u građevinskoj trgovini poluostrva, ali se potražnja nikada nije ostvarila.[15] O’Kifova je ostala u Viskonsinu sa tetkom dok je pohađala srednju školu Madison central, [16] sve dok se nije pridružila porodici u Virdžiniji 1903. Srednju školu je završila boraveći u internatu Čatam episkopskog instituta u Virdžiniji (sada Čatam Hol), a maturirala je 1905. godine. U Čatamu je postala član Kapa Delta sestrinstva[3][12] kaje je imalo poglavlje u toj školi početkom 1900-ih.

O’Kifova je predavala i vodila odsek za umetnost u Državnom normalnom koledžu Zapadnog Teksasa i starala se o svojoj najmlađoj sestri, Klaudiji, na zahtev svoje majke.[17] Godine 1917, posetila je svog brata, Aleksisa, u vojnom kampu u Teksasu pre nego što je on otpremljen u Evropu tokom Prvog svetskog rata. Dok je bila tamo, stvorila je sliku Zastava[18] koja je izrazila njenu anksioznost i depresiju zbog rata.[19]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Asbury, Edith Evans (7. 3. 1986). „Obituary: Georgia O' Keeffe Dead at 98; Shaper of Modern Art in U.S.”. The New York Times. Pristupljeno 13. 6. 2010. 
  2. ^ „Life and Artwork of Georgia O'Keeffe”. C-SPAN. 9. 1. 2013. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  3. ^ a b v g d „Georgia O'Keeffe”. Biography Channel. Biography.com Editors. A&E Television Networks. 26. 8. 2016. Arhivirano iz originala na datum 16. 1. 2017. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  4. ^ „Georgia O'Keeffe | American painter”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala na datum 29. 9. 2019. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
  5. ^ Christiane, Weidemann (2008). 50 women artists you should knowNeophodna slobodna registracija. Larass, Petra., Klier, Melanie, 1970–. Munich: Prestel. ISBN 978-3-7913-3956-6. OCLC 195744889. Arhivirano iz originala na datum 4. 4. 2020. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  6. ^ „An unabashedly sensual approach to a genteel genre”. Newsweek. 110: 74—75. 9. 11. 1987 — preko Readers' Guide Abstracts. 
  7. ^ Avishai, Tamar. „Episode 45: Georgia O'Keeffe's Deer's Skull With Pedernal (1936)”. The Lonely Palette (Podkest). Pristupljeno 25. 12. 2020. 
  8. ^ „Birth Record Details”. Wisconsin Historical Society. Arhivirano iz originala na datum 7. 11. 2012. Pristupljeno 23. 7. 2009. 
  9. ^ „Birthplace of Georgia O'Keeffe”. Sun Prairie, WI. Arhivirano iz originala na datum 29. 7. 2016. 
  10. ^ Wisconsin Legislature. 2013–14 Wisconsin Statutes 2013–14 S.84.1021 Georgia O'Keeffe Memorial Highway. Arhivirano septembar 28, 2015 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ Roxana Robinson (1989). Georgia O'Keeffe: A Life. University Press of New England. str. 193. ISBN 0-87451-906-3. 
  12. ^ a b Nancy Hopkins Reily (avgust 2007). Georgia O'keeffe, a Private Friendship: Walking the Sun Prairie Land. Sunstone Press. str. 54. ISBN 978-0-86534-451-8. 
  13. ^ Roberts, Norma J., ur. (1988), The American Collections, Columbus Museum of Art, str. 76, ISBN 0-8109-1811-0 
  14. ^ Canterbury, Sue (2018). Ida O'Keeffe: Escaping Georgia's Shadow. Dallas, Texas: Dallas Museum of Art. str. 15. ISBN 978-0-300-21456-7. 
  15. ^ „Colonial Williamsburg Research & Education”. www.colonialwilliamsburg.org. Arhivirano iz originala na datum 9. 4. 2020. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  16. ^ „Blogger”. accounts.google.com. 
  17. ^ Gerry Souter (12. 1. 2017). Georgia O'Keeffe. Parkstone International. str. 34—35. ISBN 978-5-457-46766-8. 
  18. ^ Holland Cotter (5. 1. 2017). „World War I — The Quick. The Dead. The Artists”. New York Times. Arhivirano iz originala na datum 11. 1. 2017. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  19. ^ Roxana Robinson; Georgia O'Keeffe (1989). Georgia O'Keeffe: A Life. UPNE. str. 191—193. ISBN 978-0-87451-906-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]