Pređi na sadržaj

Abu Said

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Abu Said
Srebrnjak kovan u Ilkanatu oko 1320. godine, u vreme Abu Saida.
Lični podaci
Puno imeAbu Said Bahadur-kan
Datum rođenja(1305-06-02)2. jun 1305.
Mesto rođenjaUdžan, Ilkanat
Datum smrti30. novembar 1335.(1335-11-30) (30 god.)
Mesto smrtiSoltanija, Ilkanat
GrobSoltanija
Religijaislam
Porodica
SupružnikOldžei Kultug-katun,
Bagdad-katun,
Dilšad-katun
Potomstvo1 kćer
RoditeljiOldžeitu
Hadži-katun
DinastijaHulagidi,
(ogranak dinastije Biridžigin)
ilkan
Period1316—1335
PrethodnikOldžeitu
NaslednikArpa-kan

Abu Said (2. jun 1305, Udžan — 30. novembar 1335, Soltanija) je bio ilkan, tj. kan Ilkanata, mongolskog kanata sa centrom u Persiji (1316—1335) iz dinastije Boridžigin. Bio je sin Oldžeitua, praunuka osnivača kanata Hulagu-kana, i Hadži-katun. Njegova vladavina je obeležena intenzivnim slabljenjem Ilkanata, koji se počeo raspadati posle njegove smrti.

Po dolasku na vlast, posle očeve smrti 1316. godine, pod optužbom da je otrovao prethodnog ilkana, prvi vezir carstva Rašid al-Din bio je pogubljen, a vlast je ugrabio emir Čupan (ili Čoban). Prve godine Abu Saidove vladavine obeležene su sklonošću za izmirenje sa Mamelučkim sultanatom, što je rezultiralo sporazumom iz Alepa, kojim se Ilkanat i zvanično odrekao prava na Levant. Međutim, Ilkanat je ponovo ušao u sukobe sa Zlatnom hordom na severu, koji su rezultirali velikom Čupanovom pobedom 1325. godine. Uprkos vojnim i diplomatskim uspesima, zbog napuštanja Gazanove reforme, došlo je do potpunog kolapsa privrede.

U periodu između 1325. i 1327. arapski putnik i naučnik Ibn Batuta putovao je kroz Ilkanat.[1] Jedno vreme putovao je zajedno sa Abu Saidovim karavanom koji je išao u Tabriz i doneo vrlo pozitivnu sliku o ilkanu.

Početkom 1320-ih odnosi ilkana i Čupana bivali su sve gori, zbog sve veće osionosti njegove porodice. Naime, već odavno punoletnom ilkanu bila je uskraćena sva vlast, a Čupanov sin Demask Kadža počeo je da kuje sopstveni novac. Međutim, kap koja je prelila čašu bilo je Demaskovo posećivanje Abu Saidovog harema. Godine 1327. Demask Kadža i Čupan su pogubljeni, dok je Čupanov mlađi sin Timurtaš pobegao u Egipat Mamelucima, gde je ubijen 1329. godine. Glavna posledica ovog državnog udara bilo je odmetanje Gruzije, čiji je kralj Giorgi V bio u dobrim odnosima sa Čupanom. U narednim godinama usledilo je neometano ujedinjenje gruzijskih zemalja.

Početkom 1330-ih došlo je do epidemije kuge u Aziji, koja je odsekla delove Mongolskog carstva jedne od drugih. Abu Said više nije bio u stanju doći do robe sa svojih poseda u Kini i Mongoliji i iz radionica u Kini. Kako su se porodične grane našle odsečene od ostalih, tako se isprepletani sistem vlasništva raspao. Jezgro Mongolskog carstva više se nije moglo održati i čitav složeni kulturni, ekonomski i politički sistem se srušio.

Abu Saidova vlast bila je prihvaćena od podanika samo zato što je neprestano održavao ogroman dotok robe, čak i pošto je nestalo vojničke sile. Zbog kuge, nije bilo ni ni trgovine a ni vojnog pojačanja drugih Mongola. Ostavši bez bez dva glavna oslonca - vojne sile i trgovačke zarade - ilkan je tražio način da se održi na vlasti. Legitimitet je pronašao u mešovitim brakovima i svesnom prihvatanju jezika, religije i kulture svojih podanika. Otarasio se poslednjih tragova šamanizma, budizma i hrišćanstva, okrenuvši se, u potpunosti, islamu - religiji većine svojih podanika.[2]

Godine 1335. Abu Said je umro od kuge u Soltaniji, spremajući pohod protiv Zlatne horde.[3] Pošto su svi pretendenti po muškoj liniji pomrli od kuge, nasledio ga je zet Arpa-kan. Tada je nastupila propast Ilkanata, carstvo se raspalo u nekoliko međusobno sukobljenih državica od kojih su najistaknutije bile: Muzafarida, Čupanida, Džalairida i Serbedara. Persijski Mongoli su iščezli, pobijeni ili asimilovani u većinsko stanovništvo svojih doskorašnjih podanika.[3]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Supruge

Ženska deca

  • neimenovana kćer, rođena posthumno

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Hulagu-kan, ilkan
 
 
 
 
 
 
 
8. Abaka-kan, ilkan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Jisundžin-katun
 
 
 
 
 
 
 
4. Argun-kan, ilkan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Kajmiš-katun
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Oldžeitu, ilkan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Uruk-katun
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Abu Said
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Hadži-katun
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mičeta 2014, str. 240.
  2. ^ Vederford 2007, str. 290.
  3. ^ a b Vederford 2007, str. 293.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Abu Said na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абу_Саид&oldid=26804382”