Adolf Šerf

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Adolf Šerf
6. Predsednik Austrije
Na dužnosti
22 May 1957 — 28 February 1965
PremijerJulijus Rab
Alfons Gorbah
Jozef Klaus
PrethodnikTeodor Kerner
NaslednikFranc Jonas
Lične informacije
Rođenje(1890-04-20)20. april 1890.
Mikulov, Moravska, Austro-Ugarska
Smrt28. februar 1965.(1965-02-28) (74 god.)
Beč, Austrija
Polit. strankaSocijaldemokratska partija Austrije (SPÖ)
SupružnikHilda Šerf

Adolf Šerf (nem. Adolf Schärf; Mikulov, 20. april 1890 — Beč, 28. februar 1965) bio je vice-kancelar austrijske vlade od 1945. do 1957. i predsednik Austrije od 1957. do svoje smrti 1965. godine.

Odrastanje i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Šerf je rođen 1890. godine u današnjoj Češkoj Republici u mestu Mikulov koje se onda zvalo Nikolsburg i pripadalo je Moraviji, u sastavu tadašnje Austro-Ugarske imperije.[1]

Od 1899. godine živi u Beču, gde se obrazovao i studirao pravo na Univerzitetu u Beču. Na istom univerzitetu je doktorirao pravo 1914. godine. Četiri nedelje po izbijanju Prvog svetskog rata dobrovoljno se prijavio u Austrougarsku vojsku. Iz rata je izašao sa činom potporučnika.[2]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Po završetku Prvog svetskog rata uključio se u politički život Austrije i zaposlio se kao sekretar predsednika Nacionalnog veća austrijske skupštine Karla Zajca. Na toj funkciji je ostao do 1933. godine kada je postao delegat Saveznog veća ali je uskoro uhapšen u Februarskoj buni 1934. godine. Po zabranjivanju rada Socijaldemokratske partije Austrije, položio je pravosudni ispit i zaposlio se kao saradnik u advokatskoj kancelariji u Beču. U Anšlusu 1939. godine biva uhapšen i zatočen od strane Gestapoa kao politički zatvorenik. Oslbodio se zatočeništva tako što je iskoristio pogodnost koju je pružala tadašnja politika "arijanizacije" pa je preuzeo advokatsku kancelariju progonjenog Jevrejina Arnolda Eslera. Za tu uzurpaciju žrtve nikada nisu dobile restituciju.[2] Šerf je izbegavao članstvo u Nacional socijalističkoj asocijaciji pravnika. Bio je u kontaktima sa pokretom otpora i raznih grupa koje su se okupljale oko sveštenika Hajnriha Majera. Sveštenik Majer je bio blizak američkoj tajnoj službi OSS, ali je ubrzo ubijen. Po izbijanju Drugog svetskog rata, Šerfov sin jedinac Rajnhold je regrutovan u jedinice Vermahta u čijim redovima je poginuo na ratištu 1941. godine. Pred kraj rata, Adolf Šerf je proveo pet nedelja u zatvoru nakon zavere od 20. jula 1944. godine.[2]

Po ulasku sovjetske Crvene armije u Beč, aprila 1945. godine i sloma Trećeg rajha, Šerf je došao na čelo obnovljene Socijaldemokratske partije Austrije kada se priključio Vladi nacionalnog jedinstva na čijem čelu je bio Karl Rener. Od tada, Šerf učestvuje aktivno na austrijskoj političkoj sceni i drži odgovorne pozicije u svojoj partiji i austrijskoj vladi.[1][3]

Predsednik Austrije 1957-1965[uredi | uredi izvor]

Po smrti predsednika Austrije Teodora Kernera (4. januara 1957.) Šerf je postao kandidat Socijaldemokratske partije Austrije na predsedničkim izborima 5. maja 1957. koje je dobio sa 51.12% glasova birača, ispred protivkandidata Volfganga Denka (48.88%), koji je bio zajednički kandidat Slobodarske partije Austrije (FPÖ) i Austrijske narodne partije (ÖVP).[4] Na predsedničkim izborima 28. aprila 1963. Šerf je pobedio takođe kao kandidat Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ) osvojivši 55.4% glasova birača, dok je njegov protivkandidatJulijus Rab iz Austrijske narodne partije (ÖVP) osvojio 40.6% glasova.[5]

Adolf Šerf je preminuo 28. aprila 1965. dok je bio na funkciji predsednika države. Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju. Trg u bečkom naselju Donauštat nazvan je po njemu.

Predsednik Šerf sa suprugom između holandske princeze i gradonačelnika Roterdama prilikom službene posete Holandiji 1961. godine.
Predsednik Šerf prilikom zvanične posete Holandiji 16. maja 1961.
Spomen ploča na stambenoj zgradi u Beču gde je živeo Adolf Šerf u periodu od 1938. do 1965. godine.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Adolf Schärf”. www.geschichtewiki.wien.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-05-03. 
  2. ^ a b v Adolf Schärf (na jeziku: engleski), 2022-03-29, Pristupljeno 2022-05-03 
  3. ^ „Dr. Adolf Schärf, Biografie | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-05-03. 
  4. ^ Izbori za predsednika Austrije 1957. (na jeziku: srpski), 2015-03-27, Pristupljeno 2022-05-03 
  5. ^ Izbori za predsednika Austrije 1963. (na jeziku: srpski), 2015-03-27, Pristupljeno 2022-05-03 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Enderle-Burcel, Gertrude (2019). Adolf Schärf: Tagebuchnotizen des Jahres 1953 (Veröffentlichungen der Österreichischen Gesellschaft für historische Quellenstudien) (na jeziku: nemački). Wien: Studien Verlag; mit zahlreichen s/w-Abbildungen edition. ISBN 978-3706546034. 
  • Enderle-Burcel, Gertrude (2010). Adolf Schärf: Tagebuchnotizen des Jahres 1952 (Veröffentlichungen der Österreichischen Gesellschaft für historische Quellenstudien) (na jeziku: nemački). Wien: Studien Verlag; mit zahlreichen s/w-Abbildungen edition. ISBN 978-3706548571. 
  • Enderle-Burcel, Gertrude (2007). Adolf Schärf: Tagebuchnotizen des Jahres 1955 (Veröffentlichungen der Österreichischen Gesellschaft für historische Quellenstudien) (na jeziku: nemački). Wien: Studien Verlag; mit zahlreichen s/w-Abbildungen edition. ISBN 978-3706545464. 
  • Zipperer, Ernst (1965). Das war Bundespräsident Dr. Adolf Schärf (na jeziku: nemački). Wien: Verlag der Wiener Volksbuchhandlung. ASIN B01MTENLVR. 
  • Stadler, Karl R. (1982). Adolf Schärf. Mensch, Politiker, Staatsmann (na jeziku: nemački). Wien: Europaverlag. ISBN 9783203508160. 
  • Schärf, Adolf (1963). Erinnerungen aus meinem Leben (na jeziku: nemački). Wien: Verlag der Wiener Volksbuchhandlung. ASIN B0027Q0HTE. 
  • Schärf, Adolf (1950). Zwischen Demokratie und Volksdemokratie. Österreichs Einigung und Wiederaufrichtung im Jahre 1945 (na jeziku: nemački). Wien: Verlag der Wiener Volksbuchhandlung. ASIN B0028993H2. 
  • Schärf, Adolf (1955). Österreichs Erneuerung 1945-1955 : Das 1. Jahrzehnt der 2. Republik (na jeziku: nemački). Wien: Verlag der Wiener Volksbuchhandlung. ASIN B014S26WG6. 
  • Jacques Hannak: Adolf Schärf - Oskar Helmer. In: Walter Pollak [Hg.]: Tausend Jahre Österreich. Eine biographische Chronik. Band 3: Der Parlamentarismus und die modernen Republiken. Wien / München: Jugend und Volk 1974, S. 450-455
  • Georges Haupt: Schaerf Adolf. In: Jean Maitron / Georges Haupt [Hg.]: Dictionnaire biographique du mouvement ouvrier international. Band 1: Autriche. Paris: Editions Ouvrières 1971, S. 265-266
  • Stella Klein-Löw: Adolf Schärf. In: Stella Klein-Löw: Menschen um mich. Porträts in Worten. Wien / München: Jugend und Volk 1982, S. 129-143
  • Thea Leitner / Franz Kreuzer: Das Buch vom Doktor Schärf. Wien: Wiener Volksbuchhandlung o. J. [1957]
  • Alfred Migsch: Adolf Schärf in seiner Zeit. Wien: Wiener Volksbuchhandlung o. J. [1965]
  • Alfred Migsch: Adolf Schärf. Neue österreichische Biographie ab 1815. Große Österreicher. Band 17. Wien [u. a.]: Amalthea 1968, S. 9-19
  • Dr. Adolf Schärf. Ein Porträt. Verein für Geschichte der Arbeiterbewegung. Dokumentation 1/90
  • Karl R. Stadler: Adolf Schärf. In: Friedrich Weissensteiner [Hg.]: Die österreichischen Bundespräsidenten. Leben und Werk. Wien: Österreichischer Bundesverlag 1982, S. 208-256


Predsednik Austrije
(1957–1965)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адолф_Шерф&oldid=27374581”