Akutna povremena porfirija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Akutna povremena porfirija
SinonimiSwedish porphyria, pyrroloporphyria, intermittent acute porphyria
Porfobilinogen
Specijalnostigenetika

Akutna intermitentna porfirija (akronim AIP) redak je metabolički poremećaj i jedna je od porfirija, iz grupe naslednih bolesti koje uključuju defekte u metabolizmu hema i rezultuje prekomernim lučenjem porfirina i prekursora porfirina.[1] Spada u grupu najčešćih akutnih porfirija.[2][3]

Manifestuje se epizodama ​​bolova u trbuhu, neuropatijom i konstipacije, ali, za razliku od većine tipova porfirije, pacijenti sa akutnom intermitentnom porfirijom nemaju osip po koži.

Dijagnoza akutne intermitentne porfirijom se može potvrditi pronalaženjem povišenog nivoa porfobilinogena (>6 mg/L) na testu urina tokom akutnog napada.

Lečenje zavisi od simptoma. Pacijente koji doživljavaju teške napade, posebno one sa teškim neurološkim simptomima, treba lečiti hematinom.[4] Tokom napada, koji uglavnom traju nekoliko dana, pacijentima je potrebno simptomatsko lečenje bola i drugih manifestacija.[5] Visoke doze glukoze mogu inhibirati sintezu hema i korisne su za lečenje blagih napada.[4]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Frekvencija[uredi | uredi izvor]

Procene učestalosti u Sjedinjenim Američkim Državanma variraju od 1-5 slučajeva na 100.000 stanovnika, a na globalnom novu, prema Evropskim studijama prevalencija akutne intermitentne porfirijom približno je pet na 100.000 stanovnika.[6]  

Demografija[uredi | uredi izvor]

U zavisnosti od geografskih karakteristika prevalencija može biti čak 60-100 slučajeva na 100.000 stanovnika u severnoj Švedskoj.

Polne razlike[uredi | uredi izvor]

U većini serija, akutne intermitentne porfirijom pogađa žene više nego muškarce, sa đensko muškim odnosom od 1,5-2:1.

Starost[uredi | uredi izvor]

Većina pacijenata postaje simptomatska u dobi od 18-40 godina. Napadi koji se javljaju pre puberteta ili posle 40 godina su neuobičajeni osim ako nije došlo do veće provokacije, kao što je nova upotreba fenobarbitala ili estrogena.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Akutna povremena porfirija je jedna od jetrenih (hepatičnih) porfirija uzrokovan niskim nivoom porfobilinogen deaminaze (PBGD), enzima koji se takođe se često naziva hidroksimetilbilan sintaza. Nizak nivo PBGD generalno nije dovoljan da izazove simptome; međutim, aktivirajući faktori kao npr. hormoni, lekovi i promene u ishrani mogu izazvati simptome.[4] Iako većina osoba sa akutnom povremenom porfirijom nikada ne razvije simptome, simptomatske osobe obično imaju bol u trbuhu, praćen mučninom.[7]

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Akutna povremena porfirija je složena i teška bolest, u čijoj osnovi razvoja su sledeći činioci:

  • nasledna ili genetska predispozicija, izazvana mutacijom u HMBS genu, jedinom genu za koji se zna da je povezan sa akutnom povremenom porfirijom, koji kodira enzim hidroksimetilbilane sintazu (hydroxymethylbilane synthase).[4]
  • previsoka stopa peroksidacije lipida
  • oboljenje jetre (posebno hepatitis).
  • teško trovanje hemikalijama ili solima teških metala.
  • sideroza Kupferovih ćelija.
  • povećana koncentracija gvožđa u krvi.
  • dugotrajna upotreba lekova: barbiturati, hormoni.
  • hronični alkoholizam.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Akutna intermitentna porfirija je autozomno dominantna bolest koja nastaje usled defekta enzima porfobilinogen-deaminaze. Ovaj enzim ubrzava konverziju porfobilinogena u hidroksimetilbilan. U akutnoj intermitentnoj porfiriji se akumuliraju prekursori porfirina, porfobilinogen i aminolevulinska kiselina (ALA). Čini se da je dominantan problem neurološka oštećenja koja dovode do perifernih i autonomnih neuropatija i psihijatrijskih manifestacija.[8]

Iako su nivoi porfobilinogena i aminolevulinske kiseline uvek povišeni tokom akutnih napada, još uvek je nejasno kako to dovodi do simptomatske bolesti jer većina pacijenata sa genetskim defektom ima prekomerno lučenje porfirina, ali nema simptoma.

Studija slučaj-kontrola na 50 pacijenata koju su sproveli Storjord i saradnici pronašla je dokaze da je aminolevulinska kiselina povezan sa sistemskom upalom. Nivoi prealbumina, C-peptida i inzulina, zajedno sa merenjem funkcije bubrega, svi su smanjeni kod simptomatskih pacijenata, ali ne i kod asimptomatskih. Smanjenje nivoa C-peptida u simptomatskim slučajevima akutne intermitentne porfirije ukazuje na to da je smanjeno oslobađanje inzulina povezano sa pojačanom aktivnošću bolesti i smanjenjem funkcije bubrega.[9]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Klinička prezentacija akutna intermitentna porfirija je veoma varijabilna i nespecifična. Pacijenti su tipično asimptomatski, pri čemu većina nosilaca gena nema porodičnu istoriju jer je stanje ostalo latentno nekoliko generacija. Sindrom obeležen akutnim napadima pogađa samo 10% nosilaca gena.[10] Prosečna starost pri postavljanju dijagnoze je 33 godine.[11] Kao i druge porfirije, se češće javlja kod žena.[12] Karakteristična karakteristika akutna intermitentna porfirija koja ga odvaja od drugih porfirija je odsustvo fotosenzitivnih kožnih simptoma koji se javljaju pored akutnih napada.[13]

Akutni napad[uredi | uredi izvor]

Akutna intermitentna porfirija je jedna od četiri porfirije koja se manifestuje kao akutni napad. 90% pogođenih pojedinaca nikada ne doživi akutni napad i asimptomatski su, dok se procenjuje da 5% pogođenih pojedinaca doživljava ponovljene napade.[11] Napadi su najčešći kod mladih odraslih žena i retki su pre puberteta ili posle menopauze.[14]Teški akutni napadi mogu zahtevati hospitalizaciju. Pacijenti obično doživljavaju simptome u napadima koji traju od nekoliko sati do nekoliko dana. Između napada, pacijenti su asimptomatski.

Uobičajeni redosled događaja u napadima na akutne intermitentne porfirije je sledeći:

1. Bol u trbuhu[uredi | uredi izvor]

Bol u trbuhu je često epigastrične i kolikaste prirode; teško je i traje nekoliko dana. Može se javiti i zatvor ili povraćanje. Jaki bol u stomaku kratkog (< 1 d) ili hronični bol u trbuhu je neobičan. Može se primetiti i difuzni bol, posebno u gornjem delu tela.[15][16]

Pacijenti takođe mogu imati povraćanje i zatvor a i/ili proliv.[15] Početak bola u leđima i nogama karakteriše jak bol i ukočenost u leđima i butinama praćeno gubitkom tetivnih refleksa i paralizom.[17]

2. Psihijatrijski simptomi[uredi | uredi izvor]

Pacijenti mogu imati širok spektar psihijatrijskih simptoma. Depresija je veoma česta. Obično pacijenti imaju istovremene neurološke ili abdominalne simptome.

Psihijatrijski simptomi su po svojim karakteristikama slični paranoidnoj šizofreniji, ali retko psihoze i halucinacije.[10] Akutni napadi se klasično manifestuju tamnocrvenim fotosenzitivnim urinom (često se naziva i urin porte vina), ali ovo je nespecifičan simptom.[18] Fizički pregled često ne pokazuje abnormalnosti.[19]

Švedska studija je dokumentovala četvorostruko povećan rizik od šizofrenije ili bipolarnog poremećaja kod pacijenata sa akutnom intermitentnom porfirijom. Rizik kod rođaka osoba sa akutnom intermitentne porfirijom povećan je dvostruko, što ukazuje na zajedničke genetske uticaje ovih bolesti.[20][21][22][23][24]

3. Periferne neuropatije[uredi | uredi izvor]

Periferne neuropatije su uglavnom motorne i mogu oponašati  Guilen-Bareov sindrom. Slabost obično počinje u donjim udovima i raste, ali neuropatije se mogu primetiti u bilo kojoj distribuciji nerava. Mogu se javiti i autonomne neuropatije koje izazivaju hipertenziju i tahikardiju.

Znaci centralnog nervnog sistema mogu uključivati sledeće:[8]

  • napadi,
  • bunilo,
  • kortikalno slepilo,
  • koma.

Između napada, pacijenti mogu biti potpuno bez simptoma. Međutim, novi dokazi ukazuju na hronične manifestacije kao karakteristiku kod 20-64% pacijenata sa AIP. U studiji pacijenata sa čestim napadima akutne intermitentne porfirije, 18 od 19 intervjuisanih pacijenata je takođe opisalo hronične simptome, koji su često bili onesposobljavajući. Ključni hronični simptomi su bili bol, mučnina, umor i karakteristike neuropatije (npr. peckanje i utrnulost).[25]

Ostale manifestacije[uredi | uredi izvor]

Kožne manifestacije porfirije nisu odlika AIP

Kožne manifestacije nisu odlika napada, jer su u pitanju drugi oblici porfirije (npr  kožne porfirija).

Hiponatremija je najčešća abnormalnost elektrolita tokom akutnih napada, javlja se kod 40% pacijenata i manifestuje se kao SIADH.[19] Hipomagnezijemija je takođe česta. Nema patognomoničnih znakova ili simptoma.

Najčešći identifikovani okidači za akutne napade su lekovi, dijeta za mršavljenje i operacija.[26] Mnogi lekovi su povezani sa akutnom intermitentnom porfirijom, uključujući antibiotike, hormonske kontraceptive, lekove za napade, anestetike i lekove za lečenje HIV-a.[27]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Početna dijagnoza akutne porfirije potvrđuje se analizom urina, uključujući uobičajenu metodu, Vatson-Švarcov test. Povišen porfobilinogen u urinu potvrđuje dijagnozu akutne intermitentne porfirije, nasledne koproporfirije (HCP) ili šarene porfirije (VP). Pozitivan test bi trebalo da bude indikovan sa povećanjem od pet puta normalnog, a ne samo blagim povećanjem koje može da se desi kod dehidracije. Da bi se napravila razlika između akutne intermitentne porfirije od nasledne koproporfirije i šarene porfirije, nivoi fekalnog porfirina su normalni kod akutne intermitentne porfirije, ali su povišeni kod nasledne koproporfirije i šarene porfirije.[4]

Brza, tačna dijagnoza je važna. Kašnjenja u dijagnozi mogu dovesti do trajnog neurološkog oštećenja ili smrti.

Vitalni znaci tokom napada akutne intermitentne porfirije (AIP) uključuju sledeće:[1]

  • Od 30-80% pacijenata ima tahikardiju
  • Kod nekih pacijenata može biti prisutna groznica
  • Hipertenzija se primećuje kod polovine pacijenata i može trajati između napada

Neurološke manifestacije su sledeće:[10]

  • Obično je prisutna neuropatija motorna neuropatija koja preovlađuje u donjim udovima
  • Arefleksija je često prisutna na pregledu
  • Bilo koji nerv može biti zahvaćen, a primećuju se i kranijalne neuropatije
  • Pacijenti takođe mogu imati kortikalno slepilo

Uprkos intenzivnom bolu, nalazi pri pregledu abdomena su često nespecifični. Pregled kože ne doprinosi dijagnozi; za razliku od mnogih drugih porfirija, jer kod nje je kožni osip jako redak.

Genetsko testiranje[uredi | uredi izvor]

Molekularno genetsko testiranje HMBS gena otkriva više od 98% obolelih pojedinaca i dostupno je u kliničkim laboratorijama.[28]

Dijagnostička razmatranja[uredi | uredi izvor]

U opservacionoj studiji akutnih porfirija koja je uključivala 90 pacijenata sa akutnom intermitentnom porfirijom, Bonkovski i saradnici su otkrili da je dijagnoza kasnila u proseku za 15 godina. Mnogi pacijenti su bili podvrgnuti apendektomiji ili holecistektomiji pre nego što im je dijagnostikovana porfirija.[29][30]

Diferencijalne dijagnoze[uredi | uredi izvor]

Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu sledeće bolesti:[30]

  • Abdominalni apsces
  • Abdominalna angina
  • Abdominalne kile
  • Akutni gastritis
  • Akutna mezenterična ishemija
  • Akutni pankreatitis
  • Akutni pijelonefritis
  • Adrenal Carcinoma
  • Adrenalna kriza
  • Amebni apscesi jetre
  • Disekcija aorte
  • Apendicitis
  • Bolest žuči
  • Čester Porfirije
  • holecistitis
  • Hronični karlični bol kod žena
  • Opstrukcija debelog creva
  • Zatvor
  • Divertikulitis
  • Hitno upravljanje toksičnošću olova
  • Emfizematozni holecistitis
  • Endometrioza
  • Ezofagitis
  • Izmišljeni poremećaj nametnut samome sebi (Minhauzenov sindrom)
  • Porodična mediteranska groznica
  • Empijema žučne kese
  • Kamen u žuči (holelitijaza)
  • Opstrukcija želudačnog izlaza
  • Nasledna koproporfirija
  • Hipertenzija
  • Ileus
  • Snimanje emfizematoznog pijelonefritisa (EPN).
  • Poremećaji pokretljivosti creva
  • Sindrom iritabilnog creva (IBS)
  • Sindromi uklještenja nerva
  • Ciste na jajnicima
  • Zapaljenska bolest karlice
  • Opstrukcija portalne vene
  • Rehabilitacija i fibromijalgija

Terapija[uredi | uredi izvor]

Smernice Ujedinjenog Kraljevstva preporučuju davanje 5% glukoze u 0,9% rastvoru natrijum hlorida
Diuretik koji troše kalcijum, kao što je furosemid, koristi se u lečenju hiperkalcemije
Simptomatsko lečenje uključuje upotrebu beta-blokatora za kontrolu tahikardije i sprečavanje aritmije
Mučnina i povraćanje se mogu kontrolisati lorazepamom
U retkim slučajevima, transplantacija jetre može biti indikovana za pacijente sa neumoljivim ponavljajućim napadima

Medikametnozna terapija[uredi | uredi izvor]

Cilj lečenja akutnih napada porfirije je smanjenje sinteze hema i smanjenje proizvodnje prekursora porfirina.

Visoke doze glukoze mogu inhibirati sintezu hema i korisne su za lečenje blagih napada. Smernice Ujedinjenog Kraljevstva preporučuju davanje 5% glukoze u 0,9% rastvoru natrijum hlorida, intravenozno infundirano brzinom od 2 L/24 časa. Intravensku primenu glukoze u vodenim rastvorima (npr dekstroze 5% ili 10%) treba izbegavati jer mogu da pogoršaju hiponatremiju.[31]

Pacijente koji imaju teške napade, posebno one sa teškim neurološkim simptomima, treba lečiti hematinom[32] u dozi od 4 mg/kg/d tokom 4 dana. Kada se hematin započne, terapija glukozom više nema ulogu.[31]

Bol može biti izuzetno jak, a kontrola bola se najbolje postiže narkoticima. Uz narkotike treba davati laksative i omekšivače stolice da bi se sprečilo pogoršanje postojećeg zatvora.

Simptomatsko lečenje takođe uključuje upotrebu beta-blokatora za kontrolu tahikardije i sprečavanje aritmije; beta-blokatori, klonidin ili drugi preporučeni antihipertenzivi se takođe mogu koristiti za lečenje hipertenzivne krize.

Mučnina i povraćanje se mogu kontrolisati olanzapinom, lorazepamom ili prohlorperazinom.

Napadi porfirije se mogu lečiti gabapentinom. Većina klasičnih lekova protiv napada je kontraindikovana, jer može dovesti do akutnih napada porfirije.

Mali broj pacijenata sa akutnom povremenom porfirijom (AIP) doživljava ponavljajuće napade. Pored izbegavanja faktora precipitacije, opcije lečenja koje se mogu razmotriti u tim slučajevima uključuju analoge gonadotropin-oslobađajućeg hormona (za žene sa napadima povezanim sa njihovim menstrualnim ciklusom) i profilaktičke infuzije hematina.[31]

Givosiran (Givlaari),[33] je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) 2019. godine za odrasle sa akutnom hepatičnom porfirijom, kod kojih su napadi izazvani indukcijom enzima 5-aminolevulinske kiseline sintaze 1 (ALAS1). Givosiran je RNK sa malim interferencijama koja uzrokuje degradaciju mRNK aminolevulinat sintaze 1 (ALAS1) u hepatocitima putem interferencije RNK, smanjujući povišene nivoe ALAS1 mRNK u jetri. Daje se mesečno subkutanom injekcijom.[33]

Transplantacija jetre[uredi | uredi izvor]

U retkim slučajevima, transplantacija jetre može biti indikovana za pacijente sa neumoljivim ponavljajućim napadima koji su opasni po život ili ozbiljno utiču na kvalitet života, jer se pokazala uspešnom u lečenju akutne povremene porfirije.[31]

Sveobuhvatni program rehabilitacije[uredi | uredi izvor]

Sveobuhvatni program rehabilitacije, koji nadgleda fizijatar, može pomoći pacijentima da povrate funkcionalnu nezavisnost nakon napada AIP-a.[34]

Genska terapija[uredi | uredi izvor]

Genska terapija za akutnu povremenu porfiriju je trenutno u fazi istraživanja. Ispitivanje faze 1 korišćenjem intravenske isporuke normalnih  PBGD  gena u hepatocite korišćenjem vektora virusa povezanog sa adeno virusom potvrdilo je bezbednost i podnošljivost ovog pristupa, ali je pokazalo potrebu za višim dozama i/ili efikasnijim vektorima kako bi se postigla puna klinička korist.[35] 

U životinjskom modelu, poboljšana efikasnost vektora je postignuta umetanjem u promotera kratkog elementa pojačivača koji može indukovati ekspresiju transgena tokom izlaganja endogenim i egzogenim stimulusima koji mogu izazvati napade.[36]

Dijeta[uredi | uredi izvor]

Pacijent treba da dobije dijetu sa visokim sadržajem ugljenih hidrata tokom napada. Ako pacijent ne može da jede, treba primeniti intravensku glukozu. Između napada, uravnotežena ishrana je važnija od ishrane bogate glukozom.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Ako se akutna intermitentna porfirija pravovremeno dijagnostikuje, prognoza u velikoj meri zavisi od stepena oštećenja nervnih završetaka. Pravovremeno započeta terapija omogućava sanaciju simptoma u roku od 2-4 dana.

Ako pacijent razvije ozbiljnu motoriku neuropatije, tada simptomi možda neće nestati mesecima i godinama.

Što je osoba starija, to je manje osetljiva na faktore koji uzrokuju bolest, a učestalost napada se smanjuje.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Bissell DM, Anderson KE, Bonkovsky HL. Porphyria. N Engl J Med. 2017 Aug 31. 377 (9):862-872. [QxMD MEDLINE Link].
  2. ^ Whatley SD, Roberts AG, Llewellyn DH, Bennett CP, Garrett C, Elder GH (septembar 2000). „Non-erythroid form of acute intermittent porphyria caused by promoter and frameshift mutations distant from the coding sequence of exon 1 of the HMBS gene”. Human Genetics. 107 (3): 243—8. PMID 11071386. S2CID 40036227. doi:10.1007/s004390000356. 
  3. ^ Solis C, Martinez-Bermejo A, Naidich TP, Kaufmann WE, Astrin KH, Bishop DF, Desnick RJ (novembar 2004). „Acute intermittent porphyria: studies of the severe homozygous dominant disease provides insights into the neurologic attacks in acute porphyrias”. Archives of Neurology. 61 (11): 1764—70. PMID 15534187. doi:10.1001/archneur.61.11.1764 Slobodan pristup. 
  4. ^ a b v g d „Acute intermittent porphyria | Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program”. rarediseases.info.nih.gov. Pristupljeno 2022-02-22. 
  5. ^ „Acute Intermittent Porphyria: Practice Essentials, Pathophysiology, Epidemiology”. 2021-12-01. 
  6. ^ Ramanujam VM, Anderson KE. Porphyria Diagnostics-Part 1: A Brief Overview of the Porphyrias. Curr Protoc Hum Genet. 2015 Jul 1. 86:17.20.1-17.20.26. [QxMD MEDLINE Link]
  7. ^ Acute Intermittent Porphyria (AIP). American Porphyria Foundation. 2015; http://www.porphyriafoundation.com/about-porphyria/types-of-porphyria/AIP.
  8. ^ a b Kuo HC, Huang CC, Chu CC, Lee MJ, Chuang WL, Wu CL, et al. Neurological complications of acute intermittent porphyria. Eur Neurol. 2011. 66(5):247-52. [QxMD MEDLINE Link].
  9. ^ Storjord E, Dahl JA, Landsem A, Fure H, Ludviksen JK, Goldbeck-Wood S, et al. Systemic inflammation in acute intermittent porphyria: a case-control study. Clin Exp Immunol. 2017 Mar. 187 (3):466-479. [QxMD MEDLINE Link].
  10. ^ a b v Narang, Neatu; Banerjee, A.; Kotwal, J.; Kaur, Jasmeet; Sharma, YV; Sharma, CS (2003). „Psychiatric Manifestations in three cases of Acute Intermittent Porphyria”. Medical Journal Armed Forces India. 59 (2): 171—173. PMC 4923792 Slobodan pristup. PMID 27407502. doi:10.1016/S0377-1237(03)80075-8. 
  11. ^ a b Elder, G.; Harper, P.; Badminton, M.; Sandberg, S.; Deybach, J. C. (2013). „The incidence of inherited porphyrias in Europe”. Journal of Inherited Metabolic Disease. 36 (5): 849—857. PMID 23114748. S2CID 20442163. doi:10.1007/s10545-012-9544-4. 
  12. ^ Puy, H.; Gouya, L.; Deybach, J. C. (2010). „Porphyrias”. Lancet (London, England). 375 (9718): 924—937. PMID 20226990. S2CID 208791867. doi:10.1016/S0140-6736(09)61925-5. 
  13. ^ Stein, P.; Badminton, M.; Barth, J.; Rees, D.; Stewart, M. F.; British and Irish Porphyria Network (2013). „Best practice guidelines on clinical management of acute attacks of porphyria and their complications”. Annals of Clinical Biochemistry. 50 (Pt 3): 217—223. PMID 23605132. S2CID 206396284. doi:10.1177/0004563212474555. 
  14. ^ Besur, S.; Hou, W.; Schmeltzer, P.; Bonkovsky, H. L. (2014). „Clinically important features of porphyrin and heme metabolism and the porphyrias”. Metabolites. 4 (4): 977—1006. PMC 4279155 Slobodan pristup. PMID 25372274. doi:10.3390/metabo4040977 Slobodan pristup. 
  15. ^ a b Kauppinen, Raili (2005). „Porphyrias”. Lancet (London, England). 365 (9455): 241—252. ISSN 1474-547X. PMID 15652607. S2CID 208791500. doi:10.1016/S0140-6736(05)17744-7. 
  16. ^ Besur, S.; Schmeltzer, P.; Bonkovsky, H. L. (2015). „Acute Porphyrias”. The Journal of Emergency Medicine. 49 (3): 305—312. PMID 26159905. doi:10.1016/j.jemermed.2015.04.034. 
  17. ^ Pischik, E.; Kauppinen, R. (2009). „Neurological manifestations of acute intermittent porphyria”. Cellular and Molecular Biology (Noisy-Le-Grand, France). 55 (1): 72—83. PMID 19268005. 
  18. ^ Yuan, T.; Li, Y. H.; Wang, X.; Gong, F. Y.; Wu, X. Y.; Fu, Y.; Zhao, W. G. (2015). „Acute Intermittent Porphyria: A Diagnostic Challenge for Endocrinologist”. Chinese Medical Journal. 128 (14): 1980—1981. PMC 4717930 Slobodan pristup. PMID 26168842. doi:10.4103/0366-6999.160621 Slobodan pristup. 
  19. ^ a b Karim, Z.; Lyoumi, S.; Nicolas, G.; Deybach, J. C.; Gouya, L.; Puy, H. (2015). „Porphyrias: A 2015 update”. Clinics and Research in Hepatology and Gastroenterology. 39 (4): 412—425. PMID 26142871. doi:10.1016/j.clinre.2015.05.009. 
  20. ^ Cederlöf M, Bergen SE, Larsson H, Landén M, Lichtenstein P. Acute intermittent porphyria: comorbidity and shared familial risks with schizophrenia and bipolar disorder in Sweden. Br J Psychiatry. 2015 Dec. 207 (6):556-7.
  21. ^ Crimlisk HL. The little imitator-porphyria: a neuropsychiatric disorder. J Neurol Neurosurg Psychiatry 1997; 62: 319–28.
  22. ^ Waldenstro¨ m J. Neurological symptoms caused by so-called acute porphyria. Acta Psychiatr Neurol Scand 1939; 14: 375–9
  23. ^ Wetterberg, L. A Neuropsychiatric and Genetical Investigation of Acute Intermittent Porphyria. Svenska Bokfo¨rlaget, 1967.
  24. ^ Sanders AR, Rincon-Limas DE, Chakraborty R, Grandchamp B, Hamilton JD, Fann WE, et al. Association between genetic variation at the porphobilinogen deaminase gene and schizophrenia. Schizophr Res 1993; 8: 211–21.
  25. ^ Sharata H, Postellon DC, Hashimoto K. Subcutaneous fat necrosis, hypercalcemia, and prostaglandin E. Pediatr Dermatol. 1995 Mar. 12 (1):43-7.
  26. ^ Bonkovsky, H. L.; Maddukuri, V. C.; Yazici, C.; Anderson, K. E.; Bissell, D. M.; Bloomer, J. R.; Phillips, J. D.; Naik, H.; Peter, I.; Baillargeon, G.; Bossi, K.; Gandolfo, L.; Light, C.; Bishop, D.; Desnick, R. J. (2014). „Acute porphyrias in the USA: Features of 108 subjects from porphyrias consortium”. The American Journal of Medicine. 127 (12): 1233—1241. PMC 4563803 Slobodan pristup. PMID 25016127. doi:10.1016/j.amjmed.2014.06.036. 
  27. ^ Dhital, R.; Basnet, S.; Poudel, D. R.; Bhusal, K. R. (2017). „Acute intermittent porphyria: A test of clinical acumen”. Journal of Community Hospital Internal Medicine Perspectives. 7 (2): 100—102. PMC 5473191 Slobodan pristup. PMID 28638573. doi:10.1080/20009666.2017.1317535. 
  28. ^ Whatley SD, Badminton MN. Acute Intermittent Porphyria. GeneReviews. February 2013; http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK1193/.
  29. ^ Bonkovsky HL, Maddukuri VC, Yazici C, Anderson KE, Bissell DM, Bloomer JR, et al. Acute Porphyrias in the USA: Features of 108 Subjects from Porphyria Consortium. Am J Med. 2014 Jul 9.
  30. ^ a b „Acute Intermittent Porphyria Differential Diagnoses”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2022-02-22. 
  31. ^ a b v g [Guideline] Stein P, Badminton M, Barth J, Rees D, Stewart MF, British and Irish Porphyria Network. Best practice guidelines on clinical management of acute attacks of porphyria and their complications. Ann Clin Biochem. 2013 May. 50 (Pt 3):217-23. [QxMD MEDLINE Link]. [Full Text].
  32. ^ „Panhematin (Hemin) Neželjeni efekti, slike, upotrebe, doziranje, predoziranje na RkList - Panhematin”. sr.orthopaedie-innsbruck.at (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-22. 
  33. ^ a b „Givlaari (givosiran) dosing, indications, interactions, adverse effects, and more.”. reference.medscape.com. Pristupljeno 2022-02-22. 
  34. ^ Bonnefoy Mirralles AM, Torres-Castro R, Ovalle Guzman C. A Comprehensive Rehabilitation Program and Follow-up Assessment for Acute Intermittent Porphyria. Am J Phys Med Rehabil. 2017 May. 96 (5):e85-e88.
  35. ^ D'Avola D, López-Franco E, Sangro B, Pañeda A, Grossios N, Gil-Farina I, et al. Phase I open label liver-directed gene therapy clinical trial for acute intermittent porphyria. J Hepatol. 2016 Oct. 65 (4):776-83
  36. ^ Serrano I, Sampedro A, Alegre M, Enriquez de Salamanca R, Berraondo P, Fontanellas A. An inducible promoter responsive to different porphyrinogenic stimuli improves gene therapy vectors for acute intermittent porphyria. Hum Gene Ther. 2017 Oct 7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акутна_повремена_порфирија&oldid=27690346”