Pređi na sadržaj

Alis Ruzvelt Longvort

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alis Li Ruzvelt, udata Longvort
Datum rođenja(1884-02-12)12. februar 1884.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti20. februar 1980.(1980-02-20) (96 god.)
Mesto smrtiVašington, SAD
SupružnikNikolas Longvort
RoditeljiTeodor Ruzvelt
Alis Hatavej Li Ruzvelt

Alis Li Ruzvelt Longvort (Njujork, 12. februar 1884 — Vašington, 20. februar 1980) bila je američka književnica i socijalista. Bila je najstarije dete američkog predsednika Teodora Ruzvelta i njegovo jedino dete sa njegovom prvom suprugom Alis Hatavej Li Ruzvelt. Alis Longvort je vodila nekonvencionalan i kontroverzan život. Njen brak sa poslanikom Nikolasom Longvortom III, liderom Republikanske stranke i 38. predsednikom Predstavničkog doma SAD, bio je klimav, a njeno jedino dete, Paulina, bila je iz njene afere sa senatorom Vilijamom Borom.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Porodica Ruzvelt 1903. sa Kventinom na levoj strani, Teodorom Ruzveltom, Tedom, Arčijem, Alisom, Kermitom, Edit i Etel.

Alis Li Ruzvelt je rođena u porodičnoj kući Ruzveltovih na Menhetnu u Njujorku 12. februara 1884.[1] Njena majka, Alis Hatavej Li Ruzvelt, bila je naslednica bostonskog bankarstva. Njen otac Teodor je tada bio poslanik države Njujork.

Dva dana nakon njenog rođenja, majka joj je umrla od nedijagnostikovanog zastoja bubrega. Jedanaest sati ranije tog dana, Teodorova majka, Marta „Miti“ Bulok Ruzvelt, umrla je od tifusne groznice.[2]

Teodor je bio toliko uznemiren smrću svoje žene da nije mogao da izdrži da razmišlja o njoj. Gotovo nikada više nije govorio o njoj, nije dozvolio da se ona pominje u njegovom prisustvu, čak je izostavio njeno ime iz svoje autobiografije. Stoga su njegovu ćerku Alis zvali "Beba Li" umesto po imenu.[3] Nastavila je ovu praksu kasno u životu, često više voleći da je zovu "gospođa L" umesto "Alis".[4]

Tražeći utehu, Teodor se povukao iz svog života u Njujorku i krenuo na zapad, gde je proveo dve godine putujući i živeći na svom ranču u Severnoj Dakoti. Ostavio je svoju malu ćerku na brigu svojoj sestri Ani, poznatoj kao Bejmi. Pisma Ani otkrivaju Teodorovu brigu za ćerku.[5]

Bejmi je imala značajan uticaj na mladu Alis, koja će kasnije o njoj govoriti sa divljenjem: „Da je tetka Bejmi bila muškarac, bila bi predsednica.[6] Bejmi ju je uzela pod svoju brigu, preselivši Alis u njenu kuću na Menhetnu punu knjiga, sve dok se Teodor ponovo nije oženio.[7]

Nakon što se Teodor oženio sa Edit Kermit Kerou 2. decembra 1886, Alis su odgajali njen otac i maćeha. Kroz ovaj brak, Alis je imala pet polubraće i sestara: Teodora III (Ted), Kermita, Etel, Arčija i Kventina. Teodor je ostao u braku sa Edit do svoje smrti 1919. Tokom većeg dela Alisinog detinjstva, Bejmi je bila udaljena ličnost koja se na kraju udala i preselila u London na neko vreme. Kako je Alis kasnije postala samostalnija i došla u sukob sa ocem i maćehom, tetka "Bejmi" joj je obezbedila potrebnu stabilnost. Kasno u životu, rekla je za svoju tetku |publisher="U svakoj porodici uvek postoji neko ko je drži na okupu. U našoj je to bila tetka."[8]

Veza sa maćehom[uredi | uredi izvor]

Edit Kermit Kerou (oko 1900)
Alis Ruzvelt oko 1902, Fransis Bendžamin Džonston

Bilo je tenzija u odnosima između mlade Alis i njene maćehe Edit, koja je poznavala prethodnu ženu svog muža i jasno je stavila do znanja da svoju prethodnicu smatra lepom, ali bezobraznom, detinjastom budalom. Edit joj je jednom ljutito rekla da bi, da je Alis Hatavej Li živela, Teodoru nasmrt dosadila.[9]

Kontinuirana tenzija sa maćehom i produžena odvojenost i ograničena pažnja oca stvorili su mladu ženu koja je bila nezavisna, otvorena i samouverena. Kada je njen otac bio guverner Njujorka, on i njegova žena su predložili da Alis pohađa konzervativnu školu za devojčice u Njujorku. Kao odgovor, Alis je napisala: "Ako me pošalješ, poniziću te. Uradiću nešto što će te posramiti. Kažem ti da hoću."[10]

U kasnijim godinama, Alis je izrazila divljenje zbog smisla za humor svoje maćehe i izjavila da su delile slične književne ukuse. U svojoj autobiografiji Crowded Hours, Alis je napisala o Edit: „To što sam ja bila dete drugog braka bila je jednostavna činjenica i stvorila je situaciju sa kojom se moralo nositi, a majka se nosila sa njom sa poštenjem, šarmom i inteligencijom koju je ona imala u većem stepenu od skoro svih drugih koje poznajem."[11]

Očevo predsedništvo[uredi | uredi izvor]

Ručno obojena fotografija Alis Ruzvelt, Frensis Bendžamin Džonston, snimljena oko njenog debija 1903.

Posle ubistva predsednika Vilijama Makinlija u Bufalu 1901. godine, njen otac je preuzeo dužnost, što je ona dočekala sa „čistim zanosom“.[12] Alis je postala slavna ličnost i modna ikona sa 17 godina, a na svom društvenom debiju 1902. nosila je haljinu koja je postala poznata kao „Alis plava“, što je izazvalo trend boja u ženskoj odeći, i popularnu pesmu „Alis Plava haljina."[13]

Javno ponašanje[uredi | uredi izvor]

Alis je bila u centru pažnje u društvenom kontekstu očevog predsedničkog mandata, i ona je cvetala u pažnji, čak i kada je bila ljuta na neka od ograničenja koja joj je takva pažnja stavljala. U ovome, Alis je ličila na svog oca. Kasnije je za Teodora rekla: „On želi da bude mlada na svakom venčanju, leš na svakoj sahrani i beba na svakom krštenju."[14] Njena otvorenost i ludorije osvojili su srca američkog naroda, koji su joj dali nadimak „Princeza Alis“.[15]

Alis je bila poznata po tome što je prekršila mnoge društvene norme svoje ere. Journal des débats u Parizu je zabeležio da je za 15 meseci Alis Ruzvelt prisustvovala 407 večera, 350 balova i 300 zabava. U jednom listu se navodi da se ona svukla do donjeg veša na pijanoj orgiji održanoj u vili u Njuportu, Roud Ajlend, i plesala na stolu; priča koja se pokazala lažnom.[16] Pušila je cigarete u javnosti, vozila se u automobilima sa muškarcima, ostajala je napolju do kasno na žurkama, držala kućnog ljubimca zmiju i viđena je kako se kladi kod kladioničara.[17]

Turneja po Aziji[uredi | uredi izvor]

Godine 1905. Alis je zajedno sa vojnim sekretarom svog oca Vilijamom Hauardom Taftom predvodila američku delegaciju u Japanu, Havajima, Kini, Filipinima i Koreji. Bila je to dosad najveća diplomatska misija takvog tipa, sastavljena od 23 kongresmena (uključujući njenog budućeg supruga Nikolasa Longvorta), sedam senatora, diplomata, zvaničnika i biznismena.[18]

Tokom krstarenja Japanom, Alis je skočila u brodski bazen potpuno obučena i nagovorila kongresmena Vilijama Burka Kokrana da joj se pridruži u vodi nakon što je prokomentarisao da izgleda da se tako zabavlja plivajući, da je bio u iskušenju da skoči u vodu. „Hajde“, odgovorila je i on je ušao. Dajući romantičnu priču, novine su objavile da je to bio Longvort, sa kojim je Alis bila verena.[19]

Bračni život[uredi | uredi izvor]

Razglednica iz 1906. povezana sa njenim venčanjem

U decembru 1905. godine, nakon povratka u Vašington sa svojih diplomatskih putovanja, Alis se verila za Nikolasa Longvorta III, republikanskog člana Predstavničkog doma američkog Kongresa iz Sinsinatija, Ohajo, koji će na kraju postati predsednik Doma. Alis je za dva meseca napunila 22 godine. Njih dvoje su se kretali u istim društvenim krugovima nekoliko godina, ali se njihov odnos učvrstio tokom Imperijalnog krstarenja. Potomak društveno istaknute porodice iz Ohaja, Longvort je bio 14 godina stariji od nje i imao je reputaciju plejboja iz Vašingtona.

Njihovo venčanje održano je u februaru 1906. i bilo je društveni događaj sezone. Prisustvovalo je više od hiljadu zvanica, a napolju se okupilo mnogo hiljada u nadi da će videti mladu. Nosila je plavu venčanicu i mačem je dramatično presekla svadbenu tortu (pozajmljena od vojnog pomoćnika koji je prisustvovao prijemu).[20] Odmah nakon venčanja, par je otišao na medeni mesec koji je uključivao putovanje na Kubu i posetu Longvortovima u Sinsinatiju. Usledila su putovanja u Englesku i na kontinent koja su uključivala večere sa kraljem Ujedinjenog Kraljevstva Edvardom VII, nemačkim kajzerom Vilhelmom II, Žoržom Klemansoom, Vajtlom Ridom, lordom Kerzonom i Vilijamom Dženingsom Brajanom.[21] Kupili su kuću u Vašingtonu.[17]

Alis je javno podržala predsedničku kandidaturu svog oca na predsedničkim izborima 1912. godine, dok je njen muž ostao veran svom mentoru, predsedniku Vilijamu Hauardu Taftu, i kandidovao se za reizbor na republikanskoj listi.[22]

Tokom tog izbornog ciklusa, Alis se pojavila na bini sa potpredsedničkim kandidatom svog oca, Hiramom Džonsonom, u okrugu Longvortovih. Longvort je izgubio za oko 105 glasova i našalila se da vredi najmanje 100 glasova (što znači da je ona bila razlog zašto je izgubio). Međutim, Nikolas Longvort je ponovo izabran 1914. i ostao je u Domu do kraja života.[17] Alisina kampanja protiv svog muža izazvala je trajnu hladnoću u njihovom braku.

Tokom njihovog braka, Alis je imala brojne afere. U Vašingtonu je bilo opšte poznato da je imala dugu, stalnu aferu sa senatorom Vilijamom Borom. Kada su Alisini dnevnici bili otvoreni za istorijsko istraživanje, oni su ukazali da je Bora otac njene ćerke, Pauline Longvort (1925–1957).[23]

Iseljenje iz Bele kuće[uredi | uredi izvor]

Kada je došlo vreme da se porodica Ruzvelt iseli iz Bele kuće, Alis je zakopala vudu lutku nove prve dame, Helen Neli Taft, u dvorištu.[24] Kasnije, Bela kuća Taft joj je zabranila da uđe u njenu bivšu rezidenciju - prva, ali ne i poslednja administracija koja je to učinila. Tokom administracije Vudroa Vilsona (koja ju je 1916. zabranila zbog bezobrazne šale na Vilsonov račun), Alis je radila protiv ulaska Sjedinjenih Država u Ligu naroda.[17]

Tokom Velike depresije, Alis se pojavljivala u reklamama za duvan kako bi zaradila novac. Objavila je i autobiografiju, Crowded Hours. Knjiga se dobro prodavala i dobila je pohvalne kritike. Time je hvalilo njegovu „bezdušnu vitalnost“.[25]

Paulina Longvort se udala za Aleksandra Mekormika Šturma, sa kojim je dobila ćerku Džoanu (rođena 9. jula 1946). Aleksandar je umro 1951. I sama Paulina je umrla 1957. od predoziranja tabletama za spavanje.[26]

Nešto pre Paulinine smrti, ona i Alis su razgovarale o brizi o Džoani u slučaju takvog događaja. Alis se izborila i dobila starateljstvo nad unukom koju je podigla. Za razliku od Alisinog odnosa sa ćerkom, ona je obožavala svoju unuku, a njih dve su bile veoma bliske.

  • Alis Ruzvelt Longvort i njen suprug, predsednik Predstavničkog doma i predstavnik Ohaja Nikolas Longvort na stepenicama američkog Kapitola 1926.
    Alis Ruzvelt Longvort i njen suprug, predsednik Predstavničkog doma i predstavnik Ohaja Nikolas Longvort na stepenicama američkog Kapitola 1926.
  • Alis Ruzvelt Longvort na svoj 43. rođendan 1927. sa ćerkom Paulinom, 2 godine.
    Alis Ruzvelt Longvort na svoj 43. rođendan 1927. sa ćerkom Paulinom, 2 godine.

Političke veze[uredi | uredi izvor]

Ruzveltova pozdravlja kraljicu Elizabetu II na državnoj večeri u Beloj kući, 1976.

Od ranog detinjstva, Alisa je bila zainteresovana za politiku. Kada su starost i bolest onesposobile njenu tetku Bejmi, Alis je stupila na njeno mesto kao nezvanični politički savetnik svog oca.

Alis je zauzela tvrd stav prema demokratama i u mladosti je simpatizovala konzervativno krilo Republikanske partije. Podržavala je svog polubrata Teodora Ruzvelta mlađeg kada se kandidovao za guvernera Njujorka 1924. godine. Kada se Frenklin D. Ruzvelt kandidovao za predsednika 1932. godine, Alis se javno usprotivila njegovoj kandidaturi. Pišući u časopisu Ladies' Home Journal u oktobru 1932, rekla je o F.D.R.-u: „Politički, njegov i naš ogranak porodice su uvek bili u različitim logorima, a isto prezime je otprilike sve što nam je zajedničko... ja sam republikanac..... Glasaću za Huvera ..... Da nisam republikanac, ovaj put bih ipak glasala za gospodina Huvera."[27]

Iako Alis nije podržala Džona F. Kenedija na izborima 1960. godine, postala je veoma zaljubljena u porodicu Kenedi i „naučila je koliko demokrate mogu biti zabavne i privlačne“.[28] Razvila je nežno, iako ponekad napeto, prijateljstvo sa Robertom F. Kenedijem, možda zbog njegove relativno tanke kože. Kada se Alis privatno ismejala kako se penje na novoimenovanu planinu Kenedi u Kanadi, nije mu bilo zabavno. Priznala je da je glasala za predsednika Lindona Džonsona umesto senatora Barija Goldvotera 1964. jer je verovala da je Goldvoter previše zao.[29]

Alis je razvila iskreno prijateljstvo sa Ričardom Niksonom kada je on bio potpredsednik. Godine 1957. služio je kao nosilac na Paulininoj sahrani.[30] Kada se vratio u Kaliforniju nakon drugog mandata Dvajta Ajzenhauera i njegovog gubitka na predsedničkim izborima 1960. godine, ona je ostala u kontaktu i nije smatrala da je njegova politička karijera završena. Alis je ohrabrila Niksona da se vrati u politiku i nastavila da ga poziva na svoje čuvene večere. Nikson je uzvratio ovim uslugama tako što ju je pozvao na svoju prvu svečanu večeru u Beloj kući i na venčanje njegove ćerke Triše Nikson 1971. godine.[17]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Alis Ruzvelt Longvort krsti podmornicu nazvanu po njenom ocu, 1959.

Nakon što je Robert F. Kenedi ubijen 1968. godine, Alis je ponovo podržala svog prijatelja Ričarda Niksona na izborima 1968. i 1972. godine, baš kao što je to učinila u njegovoj kampanji protiv Džona F. Kenedija 1960. godine. Snimljena je u telefonskom razgovoru sa Niksonom na snimcima Bele kuće Nikson na kojima je oštro kritikovala demokratskog kandidata iz 1972. Džordža Mekgaverna.[31] Nikson ju je nazvao „najinteresantnijom osobom tog doba“ i rekao: „Niko, ma koliko slavan, nikada nije mogao da je nadmaši“.[32]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Posle mnogo godina lošeg zdravlja, Alis je umrla u svojoj kući 20. februara 1980. godine, osam dana nakon svog 96. rođendana, od emfizema i upale pluća, sa posledicama brojnih drugih hroničnih bolesti. Sahranjena je na groblju Rok Krik u Vašingtonu.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Alice Roosevelt Longworth”. The Theodore Roosevelt Center at Dickinson State University. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  2. ^ Morris 2001, str. 229–230
  3. ^ Morris 2001, str. 232, 373
  4. ^ Hansen, Stephen (10. 9. 2012). „What Was Once Princess Alice's Palace”. TheInTowner. Arhivirano iz originala 16. 10. 2019. g. Pristupljeno 10. 9. 2014. 
  5. ^ Wead D. All the Presidents' Children: Triumph and Tragedy in the Lives of America's First Families. Atria Books, 2003 p. 48.
  6. ^ Rixey, L. Bamie: Theodore Roosevelt's remarkable sister. D. McKay Co., 1963, p. v.
  7. ^ Morris 2001, str. 373–374
  8. ^ Teague, Michael (1981). Mrs. L: Conversations with Alice Roosevelt Longworth. Garden City, NY: Doubleday. ISBN 0-7156-1602-1. 
  9. ^ Miller, N. Theodore Roosevelt: A Life. William Morrow, 1992, p. 193.
  10. ^ Renehan, Edward J., Jr. The Lion's Pride: Theodore Roosevelt and His Family in Peace and War. Oxford University Press, 1999 p. 47.
  11. ^ Longworth, A. L. R. Crowded Hours. Charles Scribner's Press, 1933, p. 9.
  12. ^ Brough 1975, str. 122
  13. ^ Ken Tate; Janice Tate (2004), Favorite Songs of the Good Old Days, DRG Wholesale, str. 13, ISBN 978-1-59217-034-0 
  14. ^ Wead 2003, str. 107
  15. ^ Cordery, Stacy A. (2007). Alice: Alice Roosevelt Longworth, from White House Princess to Washington Power Broker. Viking. ISBN 978-0-670-01833-8. 
  16. ^ Korn, Jerry (1969). This Fabulous Century 1900 1910. USA: Time Life Books. str. 180—181. LCCN 69-16698. 
  17. ^ a b v g d đ Hansen, Stephen (10. 9. 2012). „What Was Once Princess Alice's Palace”. TheInTowner. Arhivirano iz originala 16. 10. 2019. g. Pristupljeno 10. 9. 2014. 
  18. ^ "Excerpt – 'The Imperial Cruise' by James Bradley." „New York Times”. Arhivirano iz originala 11. 12. 2016. g. Pristupljeno 23. 11. 2009. . November 18, 2009..
  19. ^ „President's Daughter, Fully Dressed, Jumps Into a Swimming Tank On Board a Steamship”. The Pittsburgh Press. 12. 9. 1905. str. 1. 
  20. ^ Quinn-Musgrove, Sandra L., and Kanter, Sanford. "America's Royalty: All the Presidents' Children". Greenwood Publishing Group, 1995 p. 149.
  21. ^ Roosevelt-Longworth, Alice. Crowded Hours. Ayer Publishing, 1988, p. 120-123.
  22. ^ Glass, Andrew (17. 2. 2009). „Alice Roosevelt marries in the White House, Feb. 17, 1906”. Politico. Arhivirano iz originala 7. 3. 2019. g. Pristupljeno 5. 3. 2019. 
  23. ^ Keegan, Rebecca Winters. „An American Princess”. Time. Arhivirano iz originala 5. 7. 2006. g. Pristupljeno 30. 12. 2008. 
  24. ^ Lawrence L. Knutson (June 7, 1999). "„Alice Roosevelt Longworth, wild thing”. Arhivirano iz originala 17. 05. 2006. g. Pristupljeno 30. 12. 2008. ". salon.com..
  25. ^ "„Princess Alice”. Arhivirano iz originala 06. 12. 2008. g. Pristupljeno 30. 12. 2008. ". Time (November 6, 1933). Associated Press..
  26. ^ Cordery, Stacy A. (2008). Alice: Alice Roosevelt Longworth, from White House Princess to Washington Power Broker (Ebook izd.). Penguin Books. str. 446—447. ISBN 9781440629648. Pristupljeno 28. 8. 2023. 
  27. ^ "„Disclaimer”. Arhivirano iz originala 06. 12. 2008. g. Pristupljeno 30. 12. 2008. ", Time magazine (October 24, 1932). time.com..
  28. ^ Felsenthal, C. Princess Alice: The Life and Times of Alice Roosevelt Longworth. St. Martin's Press, 1988, p. 242.
  29. ^ Cordery, S. A. Alice: Alice Roosevelt Longworth, from White House Princess to Washington Power Broker. Viking Penguin, 2007, p. 459.
  30. ^ Robenalt, James D. (2015). January 1973: Watergate, Roe v. Wade, Vietnam, and the Month that Changed America Forever. Chicago, Ill.: Chicago Review Press. ISBN 978-1-61374-967-8. OCLC 906705247. 
  31. ^ Robenalt, James D. (2015). January 1973: Watergate, Roe v. Wade, Vietnam, and the Month that Changed America Forever. Chicago, Ill.: Chicago Review Press. ISBN 978-1-61374-967-8. OCLC 906705247. 
  32. ^ Nixon, Richard (1990). In the Arena: A Memoir of Victory, Defeat, and Renewal. Simon and Schuster. str. 144. Pristupljeno 5. 4. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алис_Рузвелт_Лонгворт&oldid=27893875”