Alojz Zenefelder
Alojz Zenefelder | |
|---|---|
 Litografija Zenefeldera, iz Primeraka poliautografije. | |
| Datum rođenja | 6. novembar 1771. |
| Mesto rođenja | Prag, Kraljevina Bohemija |
| Datum smrti | 26. februar 1834. (62 god.) |
| Mesto smrti | Minhen, Kraljevstvo Bavarska |
Alojz Zenefelder (nem. Alois Senefelder; Prag, 6. novembar 1771 — Minhen, 26. februar 1834) je bio austrijski glumac i dramaturg koji je 1798. izmislio štamparsku tehniku litografije.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je kao Alojz Johan Nepomuk Franc Zenefelder (nem. Aloys Johann Nepomuk Franz Senefelder) u Pragu gde je njegov otac nastupao kao glumac. Obrazovao se u Minhenu i dobio je stipendiju za studiranje prava u Ingolštatu. Očeva smrt 1791. ga je naterala da napusti studije da bi izdržavao majku i osmoro braće i sestara, te je postao glumac i napisao uspešnu dramu Poznavalac devojaka (Connoisseur of Girls).
Zbog problema sa štampanjem njegovog komada Matilde fon Altenštajn (Mathilde von Altenstein) zapao je u dugove, pa pošto nije imao sredstava da štampa novi komad koji je napisao, Zenefeld je eksperimentisao sa novom tehnikom graviranja koristeći masno mastilo otporno na kiselinu kao resist na glatkom, fino granuliranom kamenu zolnhofenskog krečnjaka. Ubrzo je otkrio da se to može proširiti na štampanje sa ravne površine samog kamena, što je bio prvi planografski proces u štampi.
Udružio se sa porodicom Andre (André), izdavačima muzike, i postepeno doveo svoju tehniku do upotrebljivosti, usavršavajući i hemijske procese i posebne oblike štamparske prese potrebne za korišćenje kamena. On je tehniku nazivao „kameno štampanje“ ili „hemijsko štampanje“, ali je francuski naziv „litografija“ bio šire prihvaćen. A sa kompozitorom Francom Glajsnerom osnovao je izdavačku firmu 1796. koristeći litografiju.[2]
Vrednost novog jeftinog i tačnog procesa reprodukcije rano su prepoznale geodetske kancelarije širom Evrope. Zenefelder je 1809. imenovan za inspektora nove ustanove osnovane za ovu svrhu u Bavarskoj pod nazivom „Litografski institut“ u Minhenu. Slične institucije su kasnije osnovane pod njegovim nadzorom u Berlinu, Parizu, Londonu i Beču.[3]
1818. je osigurao patentna prava širom Evrope i objavio svoja otkrića u knjizi Sveobuhvatan udžbenik litografije (nem. Vollstandiges Lehrbuch der Steindruckerei), koja je 1819. prevedena na engleski i francuski jezik (engleski naziv — A Complete Course of Lithography). Ova Zenefeldova kombinovana istorija njegovog izuma i praktičan uvod u litografiju je ostala u štampi sve do ranog 20. veka.
Zenefelder je takođe uspeo da iskoristi i potencijal litografije kao umetničkog medijuma. Za razliku od ranijih tehnika umnožavanja, kao što je graviranje, koje su zahtevale i napredne zanatske veštine, litografija je omogućavala umetnicima da crtaju direktno na ploči koristeći već bliska pera. Već 1830. Andre su u Londonu objavili mapu (portfolio) umetničkih litografija pod naslovom Primerci poliautografije (engl. Specimens of Polyautography).[4]
Do 1820-tih litografija se dalje razvila i omogućila štampanje u punoj boji sa višestrukih ploča, a hromolitografija je do uvođenja process color štampe bila najvažnija tehnika štampanja u boji.
Zenefeldera je odlikovao kralj Maksimilijan Josip Bavarski a njegova statua stoji u Zolnhofenu, gde se još uvek vadi litografski kamen.
Doprinos Alojza Zenefeldera po značaju stoji rame uz rame sa otkrićem stereotipije Vilijama Geda, parnom presom Fridriha Koniga i linotip mašine Otmara Mergentalera i sasvim je prilično što je doživeo da vidi kako njegov proces postaje široko prihvaćen kako za umnožavanje umetničkih reprodukcija tako i kao prevladavajući metod za reprodukciju likovnih materijala u štamparskoj industriji.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Meggs, Philip B. (1998). A History of Graphic Design. John Wiley & Sons, Inc. str. 146. ISBN 0-471-29198-6.
- ^ p. 432 Duckles (1980) Vincent. London "Gleissner, Franz" in The New Grove Dictionary of Music and Musicians Macmillan
- ^ (PDF). 2014-04-27 https://web.archive.org/web/20140427140758/http://vermessung.bayern.de/file/pdf/4847/download_faltblatt_Lithographie.pdf. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-04-27. g. Pristupljeno 2020-05-19. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Henshaw, Mark (2003). „First Impressions”. National Gallery of Australia. Arhivirano iz originala 19. 7. 2016. g. Pristupljeno 24. 4. 2010.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Meggs, Philip B. (1998). A History of Graphic Design. John Wiley & Sons, Inc. str. 146. ISBN 0-471-29198-6.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- THE INVENTION OF LITHOGRAPHY Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. februar 2005) (OTKRIĆE LITOGRAFIJE) od Alojza Zenefeldera, (engleski prevod, 1911) (pretraživi faksimil na Bibliotekama Univeziteta u Džordžiji (University of Georgia Libraries); formati: DjVu i slojeviti PDF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. oktobar 2005))]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
