Antonije Arnot
Antonije Arnot | |
|---|---|
| Datum rođenja | 22. jul 1808. |
| Mesto rođenja | Segedin |
| Datum smrti | 23. septembar 1841. (33 god.) |
| Mesto smrti | Budim |
Antonije Arnovljev Arnot (Segedin, 22. jul 1808[1] — Budim, 11/23. septembar 1841[2]) bio je advokat po obrazovanju, a radio je kao publicista i profesor fizike u Kragujevačkom i Beogradskom Liceju. Njegov nastavnički rad značajan je u razvoju prirodnonaučnog obrazovanja u Srbiji iako se sam nije bavio naučnim radom.[3]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Potiče iz građanske porodice. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Segedinu. Potom je sa 17 godina upisao Licej u Kežmarku (današnja Slovačka), gde je dve godine (1825—1827) studirao prava i filozofiju,[1] zatim prava u Pešti, koja je završio 1831. Zakletvu za advokata „svih ugarskih prava” položio je 1832. godine. Već tada je srpskim krugovima je uživao ugled i kao stručnjak i kao čovek.[4]
Od 1831. je radio kao advokat u Budimu. Iste godine se oženio Jelisavetom Krajić,[1] sa kojom je imao sina Lazara.[4]
Još kao student je počeo da se bavi književnim radom.[1] Sarađivao je u Letopisu Matice srpske (1831—1834), gde je objavljivao poeziju i prozu, originalne i prevedene pesme, epitafe, epigrame, sentencije, basne, pripovetke, takođe članke iz istorije, filozofije i prirodnih nauka.[1]
Okupljao je književno-intelektualni kružok i učestvovao je 1833. u pokušaju osnivanja Književnog društva sa Janom Kolarom, Lazom Lazarevićem, Đorđem Mušickim, S. Stojanovićem i Jovanom Vilovskim,[1] na inicijativu Josifa Milovuka Stefana Stratimirovića, prvi pokušaj osnivanja pomenutog društva, početkom maja 1833. godine, doživeo je neuspeh. Iako je krajem marta 1835. godine Srpskom književnom društvu dozvoljen rad, ono nikada nije osnovano. Umesto toga Arnot je pokrenuo svoj list.[5] Izdavao je i uređivao časopis „Srbska novina ili magazin za hudožestvo, knjižestvo i modu” [3] koji je izdavao u Budimu 1838. i 1839. godine u Pešti.
Prvi broj je izašao 1/13. januara 1838. Nešto kasnije iz naziva časopisa je izostavio prvi deo naslova: „Srbska novina”. Ovaj ilustrovani žurnal za dame izlazio je dvaput nedeljno, četvrtkom i nedeljom. List je pisao o kulturnim kretanjima ne samo kod Srba, nego i kod ostalih centralnoevropskih i balkanskih naroda.[6] Prve godine je objavljivao u saradnji sa slikarem, bakrorescem i litografom iz Pešte Dominikom Perlaskom,[4] koji je radio, načešće posebne likovne priloge. Po savetima i prilozima ovih novina odevale su se srpske žene i muškarci krajem četvrte i u petoj deceniji 19. veka.[7] List je bio bogato ilustrovan, donosio je i bibliografske podatke o srpskim knjigama i novinama, literarne priloge i praktične pouke, a propraćen je i spiskom prenumeranata.[8] U časopisu je 1838. i 1839. godine objavljivao retrospektivne bibliografije srpskih pisaca od 1741. do 1839. godine.[3] Bio je veliki poznavalac srpskog književnog izdavaštva, posebno je bio obavešten i na kojoj knjizi trenutni pisci rade i koje knjige imaju u rukopisu. Posebno je poznavao književno izdavaštvo u Beču i Budimu. Beležio je sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku, bez obzira na to gde su štampane ili objavljene. U svom bibliografskom radu ispravljao je greške svojih prethodnika, što predstavlja važan izvor za srpsku književnu istoriju.[3]
U prvoj godini objavljivanja časopisa je odabrao 191 srpsih pisaca, a u narednoj godini je dodao još 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica. U predgovoru je objasnio da ona obuhvata imena svih srpskih pisaca raspoređenih po azbučnom redu i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka objavljena sa kritičkim napomenama. Nažalost, kompletna bibliografija nije objavljena, niti je sačuvana u rukopisu, a na osnovu objavljenih delova može se zaključiti da je bila retrospektivna, anotirana u azbučnom redosledu i veoma potpuna i obuhvata podatke i o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovića.[3]
Časopis obustavljen zbog malog broja prenumerata.[3]
Bavio se i prevođenjem s mađarskog, nemačkog i italijanskog jezika. Prevodio je Cicerona i Seneku, preveo je tragediju segedinskog senatora Arkadija Belana „Nesrećno pleme” napisanu na nemačkom, kao i komediju nepoznatog italijanskog autora „Znajemi vampir”.[6] Na Arkadija je uticao da počne da piše i na srpskom jeziku.[4] Autor je drame u četiri čina „Virginija ili Krvava žertva osvoboždenija”, objavljene u Budimu 1832. godine.[9] Na poziv Atanasija Nikolića[10] 1839. je prešao u Kneževinu Srbiju, predavao fiziku, najpre na Liceju u Kragujevcu.[1] Predavanja je držao najpre u vojnoj kasarni (špitalj) na Lepenici, a zatim u novom gradskom konaku. Nakon što je Licej preseljen u Beograd, akademske 1839/40. prvi predavač fizike je bio filozof Konstantin Branković, ali je fiziku predavao svega dva meseca. Antonije Arnot je zatim preuzeo nastavu, kao prvi stalni profesor fizike u Beogradu.
Još dok je bio u Kragujevcu se razboleo, tako da je jedva dočekao da pređe u Beograd. Juna 1841. je tražio da dobije odmor i ode u Budim, radi „sređivanja porodičnih prilika”. U Budimu je i umro, a sahranjen je na peštanskom groblju.[10] U Beogradu su ga iskreno ožalili. Njegovo mesto na Liceju preuzeo je Đorđe Mušicki.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e Božić 2004, str. 267.
- ^ a b Aleksijević & rukopis, str. 80.
- ^ a b v g d đ DFS & Antonije Arnoljev Arnot.
- ^ a b v g Aleksijević & rukopis, str. 74.
- ^ Dujmov & 23 5. 2013, str. 9.
- ^ a b Dujmov & 16 5. 2013, str. 9.
- ^ Politikin Zabavnik & 29. 1. 2010.
- ^ Ristić 2015, str. 171.
- ^ Arnovljev 1832, str. 1.
- ^ a b Aleksijević & rukopis, str. 77.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Božić, Sofija (2004). Leskovac, Mladen; Forišković, Aleksandar; Popov, Čedomir, ur. Srpski biografski rečnik knjiga 1, A-B. Novi Sad: Matica Srpska. ISBN 978-86-83651-49-8.
- „Srpski fizičari - Antonije Arnot”. Beograd: Društvo fizičara Srbije. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- Dujmov, Dragomir (2013). Jakovljević, Dragan, ur. „Šapat starog Budima (15): Detalji iz Vitkovićevih beležaka”. Srpske nedeljne novine. Budimpešta: Samoupravi Srba u Mađarskoj. 20. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- Dujmov, Dragomir (23. 5. 2013). Jakovljević, Dragan, ur. „Šapat starog Budima (15): Pokušaj osnivanja Srpskog književnog društva”. Srpske nedeljne novine. Budimpešta: Samoupravi Srba u Mađarskoj. 21. Pristupljeno 5. 3. 2019.
- Arnovljev, Antonije (1832). Virginija ili Krvava žertva osvoboždenija. Budim: Iždivenijem Jovana Foti. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- Aleksijević, Vlastoje D. Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stef. Karadžića, Biografsko-bibliografska građa, sveska 1: Slovo A–B. rukopis. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- „Pisali ste: Beč i Pariz po srpski”. Politikin Zabavnik. Beograd: Politika novine i magazini d. o. o. 3025. 29. 1. 2010. ISSN 0032-339X. Pristupljeno 3. 3. 2019.
- Ristić, Dejan (2015). „Narodna biblioteka Srbije nije nastala u Beogradu 1832.”. Glasnik. Beograd: Narodna biblioteka Srbije. ISSN 1820-1245. Pristupljeno 7. 3. 2019.
