BVP M-80

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
BVP M-80

Borbeno vozilo pešadije M-80
Borbeno vozilo pešadije M-80

Osnovne karakteristike
Zemlja porekla Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Namena borbeno vozilo pešadije
Brzina na putu 65 km/h km/h
Doseg 350-500 km km
Dimenzije i masa
Dužina 6,42 m
Širina 2.9 m m
Visina 2.2 m m
Oprema
Glavno naoružanje top M-55 kalibra 20 mm
Sporedno naoružanje 4 h PO rakete 9M14M Maljutka (od toga dve u trupu vozila)
Oklop 9-14 mm mm
Motor HS-115
Snaga (KS) 191 kW 235 -{kw} M-80A KS
Posada
Posada 3 + 7

BVP M-80 je borbeno vozilo pešadije u potpunosti razvijeno i proizvedeno u bivšoj Jugoslaviji. Danas se nalazi u naoružanju vojske Srbije, Hrvatske, Slovenije i drugih bivših jugoslovenskih republika.

Razvoj[uredi]

Razvoj novog borbenog vozila pešadije, koji je u naoružanju JNA trebalo da zameni tada već zastareli oklopni transporter M-60, počeo je 1969. godine. Ispitivanje prototipa završeno je 1974. godine i na osnovu rezultata koje je novo vozilo pokazalo, doneta je odluka o proizvodnji prve tzv. „nulte“ serije. Prvi primerci novog borbenog vozila pešadije, pod oznakom BVP M-80, počeli su da pristižu u jedinice JNA 1979. god.

U vreme kada je uvedeno u naoružanje (1979) smatralo se da opštom koncepcijom, konstrukcionim rešenjem sklopova, agregata, podsistema i vozila u celini, tehničkim i tehnološkim nivoom rešenja, manevarskim sposobnostima i taktičko-tehničkim karakteristikama spada u red najsavremenijih vozila te kategorije u svetu.

Univerzalnom primenom formacijskog naoružanja za ciljeve na zemlji i u vazdušnom prostoru (topom kalibra 20 mm, spregnutim mitraljezom 7,62 mm, sa dva lansera PT raketa i ručnim bacačem RB M-57), savremenim rešenjem nišanskih i osmatračkih sprava (za dejstvo danju i noću), sredstvima veze i specijalnim uređajima (za NBH zaštitu, evakuaciju barutnih gasova, protivpožarnu zaštitu, za zagrevanje unutrašnjosti vozila, predgrevanje motora, zagrevanje pribora za osmatranje, izbacivanje prodrle vode itd.), BVP M80A, kao borbeno vozilo pešadije, omogućuje posadi borbu u klasičnom i nuklearnom ratu po različitim terenskim i vremenskim uslovima. Pored toga, vozilo pruža mogućnost vođenja borbe za šest članova posade ličnim naoružanjem, iz vozila.

Originalnim rešenjem transmisije u bloku (za koju je autor nagrađen najvećom armijskom nagradom i na kojoj je doktorirao), hodnim uređajem i ostalim podsistemima vozila, ostvarene su izuzetne dinamičke karakteristike vozila. Postignuto je sigurno upravljanje pri kretanju maksimalnim brzinama, efikasan zaokret u najtežim terenskim uslovima i pri savlađivanju vodenih prepreka plovljenjem, mali gubici brzine pri promeni stepena prenosa i sigurno kočenje u svim uslovima kretanja.

Na osnovu posebnih istraživanja: oblika oklopnog tela, karakteristika guseničnog lanca i oblika blatobrana, postignuta je brzina plovljenja više od 7 km/h. Vozilo savlađuje vodene prepreke plovljenjem iz pokreta bez posebne pripreme. Visok tehnički nivo i savremeno rešenje vozila u celini postignuti su kroz posebne naučnoistraživačke aktivnosti koje su obavljane u toku razvoja vozila, nizom posebnih koncepcionih, idejnih i originalnih konstrukcionih rešenja i primenom novih tehnologija i materijala. Međutim, posebno značajna dostignuća u realizaciji ovog sredstva ostvarena su u koncepciji vozila, prenosnika snage, kupole sa formacijskim naoružanjem, sistemu za osmatranje i upravljanje vatrom.

U trenutku kada je proizveden, M-80 se, prema svojim taktičko-tehnološkim karakteristikama, manevarskim sposobnostima i drugim osobinama mogao porediti sa sovjetskim BMP-1 i francuskim AMH 10P. Međutim, iako su mnogi stručnjaci na zapadu isticali sličnost M-80 sa sovjetskim BMP-1, jugoslovensko borbeno vozilo pešadije značajno se razlikovalo od svog sovjetskog konkurenta. Za razliku od BMP-1 koji ima šest nosećih točkova i top kalibra 73 mm, M-80 ima pet nosećih točkova i univerzalni top kalibra 20 mm. Jugoslovenski konstruktori smatrali su da je bolje vozilo naoružati topom pogodnim za dejstvo na ciljeve na zemlji i u vazduhu jer je sovjetski top kalibra 73 mm bio pogodan samo za dejstvo protiv slabo oklopljenih i mekih zemaljskih ciljeva (njime se nije moglo dejstvovati protiv neprijateljskih tenkova niti protiv niskoletećih aviona i helikoptera). Za borbu protiv neprijateljskih tenkova i oklopnih vozila, M-80 opremljen je sa dva lansera za protiv-oklopne rakete čime je ovo vozilo osposobljeno za dejstvo protiv svih neprijateljskih ciljeva koji se mogu pojaviti na modernom bojištu.

Opis[uredi]

BVP M-80 je naoružan sa topom kalibra 20 mm za dejstvo na ciljeve u vazduhu i na zemlji, spregnutim mitraljezom 7.62 mm, sa dva lansera za protivtenkovske rakete tipa Maljutka sa žičanim vođenjem i ručnim bacačem RB M-57. Pored osnovnog naoružanja, opremljen je i specijalnim uređajima za NHB zaštitu, protivpožarnu zaštitu, zagrevanje unutrašnjosti vozila, predgrevanje motora i izbacivanje prodrle vode. M-80 je osposobljen za dejstvo u uslovima nuhlearnog i hemijskog dejstva. Pored tri člana posade, nosi desant od šest pešadinaca koji mogu da dejstvuju ličnim naoružanjem iz vozila, kroz puškarnice na bočnim stranama i zadnjim vratima. Pešadija napušta vozilo kroz dvoja vrata sa zadnje strane vozila.

Vozilo je u potpunosti amfibijsko i savlađuje vodene prepreke plovljenjem i to bez prethodne primene. Brzina plovljenja iznosi 7 km/h.

Modifikacije[uredi]

M-80A1 Vidra[uredi]

Domaći stručnjaci koji su pratili razvoj savremenih borbenih vozila pešadije u svetu, odlučili su da izvrše određene modifikacije BVP M-80 kako ga učinili konkurentnim na svetskom tržištu naoružanja. Nova verzija vozila razvijena je neposredno pred izbijanje građanskog rata u SFRJ i imala je oznaku BVP M-80A1 Vidra. Novo vozilo razlikovalo se od postojećeg po novoj kupoli u koji je bio ugrađen automatski top M-86, kalibra 30 mm koji su stručnjaci Zastave-namenske razvili specijalno za ovo vozilo. Ugrađena je nova savremena nišanska sprava, a žiroskopska stabilizacija topa i nišanske sprave, zajedno sa novim servo sistemom za pokretanje kupole i topa omogućilo je dejstvo i iz pokreta. Vozilo je bilo opremljeno i novim poluautomatskim sistemom za navođenje PO „Maljutka“. Novi sistem je funkcionisao tako što operater više nije morao da navodi raketu (koju je pratio kroz optički uređaj zahvaljujući svetlećem markeru na zadnjem delu rakete) već je bilo dovoljno da drži na nišanu cilj, a raketa se sama usmerava prema njemu. Osim novog naoružanja, na kupoli su sa spoljne strane bile monitrane i četiri dimne kutije. Zbog izbijanja građanskog rata u SFRJ proizvedena je samo nulta serija novog borbenog vozila pešadije.

M-80/98A[uredi]

Nova verzija borbenog vozila pešadije pod oznakom M80/98A predstavljena je javnosti 2004. godine na poligonu u Nikincima. Najveće izmene pretrpela je kupola vozila dok su oklopno telo i hodni deo uglavnom isti kao i kod prethodne verzije.

U kupolu je ugrađen novi automatski top M86 kalibra 30 mm. Na kupoli je zadržan dvostruki lanser za PO 9M14 „Maljutka“. Pretpostavlja se da će tokom daljeg razvoja vozila ove zastarele rakete biti zamenjene nekim od savremenijih protiv-oklopnih raketa. Sa spoljne strane kupole, sa leve i desne strane nalaze se po dva bacača dimnih kutija dok se na krovu kupole nalazi mitraljez M-86 kojim se upravlja iz unutrašnjosti vozila.

Varijante:[uredi]

  • BVP M-80A KC – komadno vozilo čete
  • BVP M-80A KB – komandno vozilo bataljona
  • BVP M-80LT – lovac na tenkove
  • BVP M-80A SPA – samohodno protivavionsko oruđe
  • BVP M-80A-Sn – sanitetsko oklopno vozilo
  • BVP M-80A MOS – samohodni minopolagač

Borbena upotreba[uredi]

BVP M-80 korišćeno je u svim sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije. Iako se pokazalo kao relativno pouzdano, tokom eksploatacije u borbenim uslovima došli su do izražaja određeni nedostaci, a to su: slaba oklopna zaštita, nedovoljna vatrena moć, mali domet topovskog naoružanja i zastarela protivoklopna komponenta. Osim navedenog, činjenica da vozilo nije bilo opremljeno SUV-om (sistemom za upravljanje vatrom) uslovljavala je vatreno dejstvo vozila iz kraćih zastanaka pri kojima bi se vozilo izlagalo neprijateljskoj vatri.

Povezani sadržaji[uredi]

Povezani razvoji[uredi]

Imenovano sledovanje[uredi]

BMP-1 - M-80 - M-98 Vidra

Literatura[uredi]

  • Borbena vozila, general-major prod. dr. Milorad Dragojević, dipl. inž., Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd 1990.
  • Jane’s tanks and combat vehicles recognition guide, Christopher F. Foss, Harper Collins Publishers, 2000


Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: BVP M-80