Banka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
1970

Banka je poslovna organizacija, koja nudi finansijske usluge za profit. Tradicionalne usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, procesovanje novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Mnoge banke nude podršku finansijskih usluga preduzećima, industrijskim i drugima vrstama kompanija i korporacija, u cilju uvećavanja profita; npr., kreditiranje, paketi osiguranja, razna finansijska ulaganja, podršku u razmjeni tržišnih dobara.[1]

U suštini, banka posreduje između finansijski suficitarnih trasaktora, stvarajući sopstvene obaveze prema njima, i finansijski deficitarnih trasaktora i sektora, stvarajući potraživanja od njih. Na obaveze banka daje pasivnu kamatna stopu, a na potraživanja aktivnu. Razlika između aktivne i pasivne kamatne stope predstavlja profit banke.

Pojam Banka potiče od latinske reči banco, koja označava klupu (tezgu, u današnjem smislu šalter).

Prva moderna banka, Banka Svetog Đorđa (Casa di Sant Giorgio) je osnovana 1407 god. u Đenovi u Italiji.

Istorija[uredi]

Danas banke pružaju raznovrsne usluge, ali one zapravo imaju dva glavna zadatka. Prvi je zadatak primanje uloga od ljudi i čuvanje njihova novca dok im iznova ne zatreba; i drugi, da daju novac u zajam ljudima koji su im za to voljni platiti kamatu. Zbog toga je bankarstvo staro koliko i istorija. U starom Vavilonu, Egiptu i Grčkoj ljudi su se bavili bankarstvom. Hramovi su obično bili mesta gde se ulagao novac. U Rimu je 210. godine pre naše ere objavljena uredba kojom se na Forumu određuje mesto za menjače novca. Međutim, u srednjem veku uzimanje kamata se smatralo grehom, pa su neke zemlje zabranjivale svojim građanima da osnivaju banke. Naravno, neki su se ljudi i dalje time bavili. Tako su u srednjem veku menjači novca u Italiji obavljali svoj posao na ulici, na klupi; klupa se na italijanskom jeziku kaže banco, pa je otuda i došao naziv "banka". Savremeno bankarstvo prvi put se javilo u Veneciji 1587. godine, kada je osnovana Banco di Rialto. Ta je banka primala uloge i dozvoljavala ulagačima da pišu čekove na novac što su ga imali u banci. Godine 1619. Banco del giro preuzela je Banco di Rialto i davala priznanice na uloženo srebro i zlato; te su priznanice upotrebljavane kao novac. Amsterdamska banka, osnovana 1609, takođe je izdavala potvrde koje su upotrebljavane kao "bančin novac". U Engleskoj su zlatari istovremeno bili i bankari sve do 1694. godine, kada je utemeljena Engleska banka, koja je držala monopol na javno bankarstvo u Engleskoj sve do 1825. godine.

Bankarstvo[uredi]

Bankarstvo je sistem poslovanja, u čijoj osnovi se nalazi interes. Najvažniji posao banke kao osnovnog subjekta u sistemu bankarstva je interes na zajam - što znači da banka daje novac na zajam na određeno vreme a nakon isteka tog perioda dobija novac nazad uz uvećanu vrednost-kamatu ili interes. Postoji mnogo varijacija ali ovo je suština bankarstva. Banka obavlja i neke sporedne delatnosti (npr. investicione, sponzorske) ali sve one su u funkciji oplođenog novca - za bankara novac koji ne donosi dobit, nego stoji neoplođen, je novac koji gubi vrednost.

Bankarski poslovi[uredi]

Bankarski poslovi su poslovi koje banke obavljaju po tradiciji ili na osnovu zakonske reglulative. Ti poslovi banke, mogu se podeliti:

  • bilansnim kriterijumom
  • Funkcionalnim kriterijumom
  • po ročnosti

Prema bilansnom kriterijumu bankarski poslovi se dele na:

Po ročnosti bankarski poslovi se dele na:

  • Kratkoročne
  • Srednjoročne
  • Dugoročne

Prema funkcionalnom kriterijumu bankarski poslovi se dele na:

  • poslovi mobilizacije sredstava
  • kreditni poslovi
  • komisioni poslovi
  • sopstveni poslovi

Vrste Banaka[uredi]

Najstarije banke su bile univerzalnog karaktera, jer su za svoje komintete obavljale sve vrste poslova. Privredni razvoj, naručito trgovine i industrije, uslovio je specijalizaciju banaka. Tako da danas imamo:

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Đukić, Đorđe (2003). Bankarstvo. Beograd: Ekonomski fakultet. ISBN 86-403-0535-8.  Nepoznati parametar |coauthors= ignorisan [|author= se preporučuje] (pomoć)

Literatura[uredi]

  • Đukić, Đorđe (2003). Bankarstvo. Beograd: Ekonomski fakultet. ISBN 86-403-0535-8.  Nepoznati parametar |coauthors= ignorisan [|author= se preporučuje] (pomoć)