Banka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
1970

Banka je poslovna organizacija, koja nudi finansijske usluge za profit.[1] Tradicionalne usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, procesovanje novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Mnoge banke nude podršku finansijskih usluga preduzećima, industrijskim i drugim vrstama kompanija i korporacija, u cilju uvećavanja profita; npr., kreditiranje, paketi osiguranja, razna finansijska ulaganja, podršku u razmjeni tržišnih dobara.[2] U suštini, banka posreduje između finansijski suficitarnih trasaktora, stvarajući sopstvene obaveze prema njima, i finansijski deficitarnih trasaktora i sektora, stvarajući potraživanja od njih. Na obaveze banka daje pasivnu kamatna stopu, a na potraživanja aktivnu. Razlika između aktivne i pasivne kamatne stope predstavlja profit banke.

Pojam Banka potiče od latinske reči banco, koja označava klupu (tezgu, u današnjem smislu šalter). Prva moderna banka, Banka Svetog Đorđa (Casa di Sant Giorgio) je osnovana 1407 god. u Đenovi u Italiji.[3]

Istorija[uredi]

Danas banke pružaju raznovrsne usluge, ali one zapravo imaju dva glavna zadatka. Prvi je zadatak primanje uloga od ljudi i čuvanje njihova novca dok im iznova ne zatreba; i drugi, da daju novac u zajam ljudima koji su im za to voljni platiti kamatu. Zbog toga je bankarstvo staro koliko i istorija. U starom Vavilonu, Egiptu i Grčkoj ljudi su se bavili bankarstvom. Hramovi su obično bili mesta gde se ulagao novac. U Rimu je 210. godine pre naše ere objavljena uredba kojom se na Forumu određuje mesto za menjače novca. Međutim, u srednjem veku uzimanje kamata se smatralo grehom, pa su neke zemlje zabranjivale svojim građanima da osnivaju banke. Naravno, neki su se ljudi i dalje time bavili. Tako su u srednjem veku menjači novca u Italiji obavljali svoj posao na ulici, na klupi; klupa se na italijanskom jeziku kaže banco, pa je otuda i došao naziv "banka". Savremeno bankarstvo prvi put se javilo u Veneciji 1587. godine, kada je osnovana Banco di Rialto. Ta je banka primala uloge i dozvoljavala ulagačima da pišu čekove na novac što su ga imali u banci. Godine 1619. Banco del giro preuzela je Banco di Rialto i davala priznanice na uloženo srebro i zlato; te su priznanice upotrebljavane kao novac. Amsterdamska banka, osnovana 1609, takođe je izdavala potvrde koje su upotrebljavane kao "bančin novac". U Engleskoj su zlatari istovremeno bili i bankari sve do 1694. godine, kada je utemeljena Engleska banka, koja je držala monopol na javno bankarstvo u Engleskoj sve do 1825. godine.

Bankarstvo[uredi]

Bankarstvo je sistem poslovanja, u čijoj osnovi se nalazi interes. Najvažniji posao banke kao osnovnog subjekta u sistemu bankarstva je interes na zajam - što znači da banka daje novac na zajam na određeno vreme a nakon isteka tog perioda dobija novac nazad uz uvećanu vrednost-kamatu ili interes. Postoji mnogo varijacija ali ovo je suština bankarstva. Banka obavlja i neke sporedne delatnosti (npr. investicione, sponzorske) ali sve one su u funkciji oplođenog novca - za bankara novac koji ne donosi dobit, nego stoji neoplođen, je novac koji gubi vrednost.

Bankarski poslovi[uredi]

Bankarski poslovi su poslovi koje banke obavljaju po tradiciji ili na osnovu zakonske reglulative. Ti poslovi banke, mogu se podeliti:

  • bilansnim kriterijumom
  • Funkcionalnim kriterijumom
  • po ročnosti

Prema bilansnom kriterijumu bankarski poslovi se dele na:

Po ročnosti bankarski poslovi se dele na:

  • Kratkoročne
  • Srednjoročne
  • Dugoročne

Prema funkcionalnom kriterijumu bankarski poslovi se dele na:

  • poslovi mobilizacije sredstava
  • kreditni poslovi
  • komisioni poslovi
  • sopstveni poslovi

Vrste Banaka[uredi]

Najstarije banke su bile univerzalnog karaktera, jer su za svoje komintete obavljale sve vrste poslova. Privredni razvoj, naručito trgovine i industrije, uslovio je specijalizaciju banaka. Tako da danas imamo:

Vidi još[uredi]

Globalizacija u bankarskoj industriji[uredi]

U modernom vremenu došlo je do ogromnih smanjenja prepreka globalnoj konkurenciji u bankarskoj industriji. Povećanje telekomunikacija i drugih finansijskih tehnologija, kao što je Blumberg, omogućilo je bankama da prošire svoj doseg širom sveta, jer više ne moraju biti bliski kupci kako bi upravljali svojim finansijama i svojim rizikom. Rast prekograničnih aktivnosti takođe je povećao potražnju za bankama koje mogu pružati različite usluge preko granica različitim nacionalnostima. Međutim, uprkos ovim smanjenjima barijera i rastu prekograničnih aktivnosti, bankarska industrija nije ni približno globalizovana kao neke druge industrije. U SAD, na primer, vrlo malo banaka se čak brine o Rigl-Nilovom zakonu, koji promoviše efikasnije međudržavno bankarstvo. U velikoj većini zemalja širom sveta, tržišno učešće banaka u stranom vlasništvu je trenutno manje od desetine svih tržišnih udela banaka u određenoj državi. Jedan od razloga što bankarska industrija nije u potpunosti globalizovana je da je pogodnije da lokalne banke daju kredite malim preduzećima i pojedincima. S druge strane, za velike korporacije nije važno u kojoj se državi nalazi banka, jer su finansijske informacije korporacije dostupne širom sveta.[4]

Reference[uredi]

  1. ^ „Bank of England”. Rulebook Glossary. 1. 1. 2014. Pristupljeno 13. 7. 2018. 
  2. ^ Đukić, Đorđe; Bjelica, Vojin; Ristić, Života (2003). Bankarstvo. Beograd: Ekonomski fakultet. ISBN 978-86-403-0535-8. 
  3. ^ Macesich, George (30. 6. 2000). „Central Banking: The Early Years: Other Early Banks”. Issues in Money and Banking. Westport, Connecticut: Praeger Publishers (Greenwood Publishing Group). str. 42. ISBN 978-0-275-96777-2. doi:10.1336/0275967778. Pristupljeno 12. 3. 2009. »The first state deposit bank was the Bank of St. George in Genoa, which was established in 1407.« 
  4. ^ Berger, Allen N; Dai, Qinglei; Ongena, Steven; Smith, David C (1. 3. 2003). „To what extent will the banking industry be globalized? A study of bank nationality and reach in 20 European nations”. Journal of Banking & Finance. 27 (3): 383—415. doi:10.1016/S0378-4266(02)00386-2. Pristupljeno 28. 1. 2016 — preko Google Scholar. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]