Pređi na sadržaj

Бебит (roman)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bebit
naslovna strana romana (prvo izdanje)
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovBabbitt
AutorSinkler Luis
ZemljaSAD
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1922.
Broj stranica432

Bebit (engl. Babbitt) (1922), Sinklera Luisa, satirični je roman o američkoj kulturi i društvu koji kritikuje prazninu života srednje klase i društveni pritisak ka konformizmu. Kontroverza koju je izazvao Bebit uticala je na odluku da se Nobelova nagrada za književnost dodeli Luisu 1930. godine [1].

Reč Bebit je ušla u engleski jezik kao „osoba, a posebno poslovni ili profesionalni čovek koji se bez razmišljanja pridržava preovlađujućih standarda srednje klase“. [2]

Teme[uredi | uredi izvor]

Posle društvene nestabilnosti i oštre ekonomske depresije koja je usledila nakon Prvog svetskog rata, mnogi Amerikanci 1920-ih videli su rast poslovanja i gradova kao osnovu za stabilnost. Građanski podstrekači (busterizam) i samostalni ljudi iz srednje klase predstavljali su posebno američke prikaze uspeha, u vreme kada je promocija američkog identiteta bila ključna u suočavanju sa rastućim strahom od komunizma.[3] U isto vreme, rastući gradovi srednjeg zapada, obično povezani sa masovnom proizvodnjom i pojavom potrošačkog društva, takođe su viđeni kao amblemi američkog napretka. Džordža F. Bebita, glavnog junaka romana, komitet za Nobelovu nagradu iz 1930. opisao je kao „ideal američkog popularnog heroja srednje klase. Relativnost poslovnog morala, kao i privatnih pravila ponašanja za njega je prihvaćen stav, i on bez oklevanja smatra da je Božija svrha da čovek radi, povećava svoje prihode i uživa u savremenim poboljšanjima.“ [4]

Iako mnogi drugi popularni romanopisci koji su pisali u vreme Bebitovog objavljivanja opisuju „Burne dvadesete“ kao eru društvenih promena i razočarenja u materijalnu kulturu, savremeni naučnici tvrde da Luis nije bio član „izgubljene generacije“ mlađih pisaca kao što su Ernest Hemingvej ili F. Skot Ficdžerald. Umesto toga, bio je pod uticajem progresivne ere; i promena u američkom identitetu koje su pratile brzu urbanizaciju zemlje, tehnološki rast, industrijalizaciju i zatvaranje granica. [5] Iako je progresivna era izgradila zaštitnu barijeru oko uglednog američkog biznismena, jedan književni naučnik je napisao da je „Luis imao sreću da dođe na scenu baš kada je careva odeća nestajala“. [6] Luisa su poredili sa mnogim autorima, koji su pisali pre i posle objavljivanja Bebita, koji su izneli slične kritike srednje klase. Iako je objavljena 1899. godine, mnogo pre Bebita, Teorija dokoličarske klase Torstena Veblena, koja je kritikovala potrošačku kulturu i društvenu konkurenciju na prelazu iz 20. veka, često je citirana radi poređenja. [7] Napisana decenijama kasnije, 1950. godine, Usamljena gomila Dejvida Rizmana je takođe upoređivana sa Luisovim delima. [8]

Zenit[uredi | uredi izvor]

Zenit je tipičan grad srednjeg zapada. Luis je bio veoma kritičan prema sličnostima među većinom američkih gradova, posebno u poređenju sa raznolikim — i po njegovom mišljenju, kulturno bogatijim — gradovima Evrope. Zenit je izmišljeni grad u isto tako fiktivnoj srednjozapadnoj državi „Vinemak“, pored Ohaja, Indijane, Ilinoisa i Mičigena. (U Bebitu se ne pominje Vinemak po imenu, ali Luisov naredni roman Martin Arousmit elaborira njegovu lokaciju.) Kada je Bebit objavljen, novine u Sinsinatiju, Dulutu, Kanzas Sitiju, Milvokiju i Mineapolisu su tvrdile da je njihov grad model za Zenit.[9] Sinsinati je imao možda najjače tvrdnje, jer je Luis tamo živeo dok je istraživao za knjigu. [10] Luisova prepiska sugeriše, međutim, da Zenit treba da bude bilo koji grad na srednjem zapadu sa populacijom između oko 200.000 i 300.000. [11]

Dok je sprovodio istraživanje za Bebita, Luis je vodio detaljne časopise, u kojima je sastavljao dugačke biografije za svakog od svojih likova. Za njegovog naslovnog lika ova biografija je čak uključivala i detaljnu genealogiju, kao i listu Bebitovih kurseva na koledžu. Zenitovi glavni junaci i porodice su dokumentovane u ovim časopisima, a mnoga od njih se ponovo pojavljuju u Luisovim kasnijim delima. [12] Plan grada je takođe zamišljen do detalja. Luis je nacrtao seriju od 18 mapa Zenita i okolnih područja, uključujući Bebitovu kuću, sa svim njenim nameštajem. [12]

Zenitova glavna vrlina je konformizam, a njegova religija je podsticaj. Istaknuti podstekači (busteri) u Zenitu su Vergil Gunč, trgovac ugljem; Sidni Finkelštajn, kupac ženske konfekcije za Parčer & Štajn robnu kuću (a ne kasniji pisac iz stvarnog života Sidni Finkelštajn); Profesor Džozef K. Pamfri, vlasnik Riteway Business College i „instruktor javnog govora, poslovnog engleskog, pisanja scenarija i privrednog prava“; i T. Čolmondeli "Čum" Frink, poznati pesnik sumnjivog talenta. Kao prodavac nekretnina, Džordž Bebit dobro poznaje vrline svog rodnog grada. U govoru pred upravnim odborom agencije za nekretnine, on kaže: „Možda je tačno da će Njujork, Čikago i Filadelfija nastaviti da budu ispred nas po veličini. Ali osim ova tri grada, koja su tako prerasla da nijedan pristojan belac, niko ko voli svoju ženu i decu i božje dobrote i voli da se rukuje sa komšijom u znak pozdrava, ne bi želeo da živi u njima — i dozvolite mi da vam kažem odmah ovde i sada, ne bih menjao visoko klasni razvoj površine Zenita za čitavu dužinu i širinu Brodveja ili Stejt ulice! — osim ova tri, svakome ko ima dovoljno činjenica je očigledno da je Zenit najbolji primer američkog života i prosperiteta koji se može naći." [13] Zenit je stoga predstavljen kao više od jednostavnog prosperiteta; bezbedan je i zdrav.

Ilustracija iz romana, str. 158

Radnja[uredi | uredi izvor]

U recenziji romana Smart Seta stoji: „Nema nikakve radnje... Bebit jednostavno postaje dve godine stariji kako se priča odvija.“ [14]

Prvih sedam poglavlja prate Bebitov život tokom jednog dana. Tokom doručka, Bebit obožava svoju desetogodišnju ćerku Tinku, pokušava da odvrati svoju 22-godišnju ćerku Veronu od njenih novootkrivenih socijalističkih sklonosti i podstiče svog 17-godišnjeg sina Teda da se više trudi u školi. U kancelariji diktira pisma i razgovara o reklamiranju nekretnina sa svojim zaposlenima. Postepeno, Bebit shvata svoje nezadovoljstvo "Američkim snom" i pokušava da uguši ova osećanja tako što ide na kampovanje u Mejn sa svojim bliskim prijateljem i starim cimerom sa fakulteta Polom Rizlingom. Iako putovanje ima uspona i padova, njih dvojica smatraju da je to sveukupni uspeh i odlaze sa optimizmom u pogledu godina koje su pred njima.

Na dan kada je Bebit izabran za potpredsednika Busterovog kluba, saznaje da je Pol ubio svoju ženu Zilu. Bebit se odmah vozi u zatvor u kojem je Pol zadržan, pokušavajući da smisli načine da pomogne Polu. Ubrzo nakon Polovog hapšenja, Bebitova žena i ćerka odlaze u posetu rođacima, ostavljajući Bebita manje-više samog. Bebit počinje da se pita šta je zaista želeo u životu. Vremenom, Bebit počinje da se buni protiv svih standarda koje je ranije držao: uskače u liberalnu politiku sa poznatim socijalističkim parničarom Senekom Doanom, ulazi u vanbračnu vezu, odlazi na razne odmore i juri po Zenitu sa boemima i flapersima. Polako postaje svestan da su njegovi napadi na nekonformizam ne samo uzaludni već i destruktivni za život i prijatelje koje je nekada voleo.

Kada se Bebitova žena razboli od akutne upale slepog creva, Bebit žuri kući i odustaje od svake pobune. Tokom njenog dugog oporavka, oni ponovo raspiruju svoju intimnost i Bebit se vraća u nepristrasan konformizam. U poslednjoj sceni, Bebit otkriva da se njegov sin Ted tajno oženio Junis, ćerkom njegovog komšije. On nudi svoje odobrenje za brak, navodeći da se, iako se ne slaže, divi Tedu što živi svoj život pod svojim uslovima.

Bebit i porodica[uredi | uredi izvor]

Bebit je profesionalno uspešan kao prodavac nekretnina. Velik deo svoje energije u ranim poglavljima troši na penjanje na društvenoj lestvici kroz pomoćne funkcije, prodaju nekretnina i sklapanje dobrih odnosa sa raznim uglednicima. Prema Bebitu, svaki "pristojan" čovek u Zenitu pripada najmanje dvema ili trima "ložama" ili buster klubovima. Oni su dobri za potencijalna poslovna partnerstva, odvajanje od kuće i porodičnog života, i jednostavno zato što je „to trebalo da se uradi“. [15]

Iako je Luis nastojao da prikaže sredovečnog Amerikanca u Bebitu, on uključuje i mladalače snove i ideale svog lika. Bebit često razmišlja o svom promašenom cilju da postane advokat. Na koledžu je sanjao da odbrani siromašne od „nepravednih bogatih“, a možda čak i da se kandiduje za guvernera. Počeo je da se bavi nekretninama na koledžu da bi zaradio novac za životne troškove, ali je trajno nastavio posao sa nekretninama ubrzo nakon venčanja. Bebitovog najboljeg prijatelja, Pola, na sličan način proganjaju neostvareni snovi. Talentovani violinista, nadao se da će kao mlađi studirati u Evropi. Kada on i Bebit odlaze na put u Mejn, zaustavljaju se u Njujorku, gde Pol sa čežnjom gleda u okeanske brodove spremne da pređu Atlantik. Pol i dalje povremeno svira violinu; kada to čini "čak je i Zila ćutala kao usamljeni čovek koji je izgubio put ... ispleo svoju mračnu dušu u muzici." [16] Uprkos tome što je napustio svoje pređašnje ciljeve i ideale, Bebit i dalje sanja o „vilinskom detetu“: zamišljenoj ženi punoj života i veselja koja ga ne vidi kao otrcanog starog biznismena već kao „galantnog mladića“. Kao svoje vilinsko dete zamišlja razne žene, uključujući svoju sekretaricu, manikerku, devojku svog sina i na kraju Tanis Judik.

Pošto nije uspeo u svojim težnjama da i sam postane advokat, Bebit se nada da će njegov sin Ted ići na pravni fakultet. Ted, međutim, jedva da je zainteresovan za završetak srednje škole. Umesto da se fokusira na koledž, Ted snima oglase za dopisne kurseve i šeme zarade. U dramatičnoj poslednjoj sceni romana Ted objavljuje da je pobegao sa svojom devojkom, Junis Litlfild, i namerava da napusti koledž da bi postao inženjer. Junis je opisana veoma modernog izgleda, sa kratkom kosom i suknjama koje pokazuju kolena.

Bebitove nade za njegovu stariju ćerku Veronu se uglavnom sastoje od toga da ona sklopi dobar brak. Bebit je zabrinut zbog njenih socijalističkih političkih stavova. Knjige koje čita, uključujući poeziju Vačela Lindzija i eseje H.L. Menkena, posebno ga uznemiravaju jer prete vrlinama čvrstog građanstva.

Kritički prijem[uredi | uredi izvor]

U Bebitu (1922), Sinkler Luis je stvorio živog čoveka koji diše sa prepoznatljivim nadama i snovima, a ne karikaturu. Luis je svom izdavaču napisao: „On je svi mi Amerikanci sa 46 godina, napredan, ali zabrinut, koji želi — strastveno — da osvoji nešto više od automobila i kuće pre nego što bude prekasno. [17] Osrednjost Džordža F. Bebita je centralna za njegov realizam; Luis je verovao da je fatalna mana prethodnih književnih predstava američkog biznismena to što su ga prikazivali kao „izuzetnog čoveka“.

O romanu, Luis je rekao: „Ovo je priča o vladaru Amerike“ u kojoj je „umorni američki biznismen“ imao socio-ekonomsku moć ne svojom izuzetnošću, već militantnim konformizmom. Luis je američkog biznismena prikazao kao čoveka koji je duboko nezadovoljan i privatno svestan svojih nedostataka; on je „najteža žrtva sopstvene militantne tuposti” koja je potajno žudela za slobodom i romantikom. [18] Čitaoci koji su hvalili psihološki realizam portreta priznali su da se redovno susreću sa Bebitima u stvarnom životu. Objavljena dve godine nakon Luisovog prethodnog romana (Glavna ulica, 1920), priča o Džordžu F. Bebitu bila je veoma iščekivana jer je svaki roman predstavljao portret američkog društva u kome je „glavni lik doveden u sukob sa prihvaćenim poretkom stvari, dovoljno da ilustruje njegovu nemilosrdnost“. [19]

Društveni kritičar i satiričar H.L. Menken, vatreni pristalica Sinklera Luisa, rekao da je Bebit zapanjujuće delo književnog realizma o američkom društvu. [14] Menken je rekao da je Bebit književno oličenje svega što nije u redu u američkom društvu. [14] U kulturnoj klimi ranog 20. veka, kritičari istomišljenika i Menkenovi sledbenici bili su poznati kao „Babbitt-baiters“. [20]

Uprkos Menkenovoj pohvali Babita kao nepokolebljive društvene satire, drugi kritičari su utvrdili preterivanje u Luisovom prikazu američkog biznismena. U prikazu knjige „Od Mopasana do Menkena“ (1922), Edmund Vilson je rekao da Luisov književni „poklon skoro u potpunosti čini ljude gadnim” a likovi su neverovatni. [21] Drugi kritičar je odbacio Bebita kao „monstruoznu, urlajuću, nesavesnu satiru“ i rekao „g. Luis je najveštiji preterivač u književnosti današnjice.” [22] Bez obzira na to, u prvoj godini objavljivanja, 140.997 primeraka romana je prodato u SAD. [23] Sredinom 1920-ih, hvaljenje Bebita postalo je iritantno za američke biznismene, rotarijance i slične. Oni su istakli vrline organizacija u zajednici i pozitivan doprinos koji su industrijski gradovi dali američkom društvu. [24]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Bebit je dva puta pretvaran u filmove, što Turner Classic Movies opisuje kao „impresivno za roman koji jedva da ima radnju“. [25] Prva adaptacija bila je nemi film objavljen 1924. sa Vilardom Luisom u ulozi Džordža F. Bebita. Prema evidenciji Varner Brosa koštao je 123.000 dolara i zaradio 306.000 dolara. [26]

Drugi je bio zvučni film iz 1934. sa Gajem Kibijem u glavnoj ulozi. Ta verzija, iako je donekle ostala verna Luisovom romanu, daje slobodu zapletu, preuveličavajući Bebitovu aferu i posao sa nekretninama. [25] Oba filma su bila produkcija Varner Brosa. [27] [28]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Phelps, William Lyon/ "Sinclair Lewis and the Nobel Prize", The Washington Post (December 7, 1930)
  2. ^ Merriam-Webster
  3. ^ Hunter, Gordon (2010). Introduction to Babbitt by Sinclair Lewis. New York: Oxford University Press. str. ix—xi. 
  4. ^ Karlfedt, Erik Axel. "Presentation Speech", accessed April 4, 2012, http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1930/press.html
  5. ^ Love 1993, str. 10
  6. ^ Love 1993, str. 42
  7. ^ Ames, Russell. "Sinclair Lewis Again", College English 10, no. 2 (1948): 78.
  8. ^ Love 1993, str. 12
  9. ^ Schorer 1961, str. 344
  10. ^ Schorer 1961, str. 301
  11. ^ Schorer 1961, str. 301–2
  12. ^ a b Hutchisson 1992
  13. ^ Lewis, Sinclair (1922). Babbitt. New York: Harcourt, Brace. str. 180. 
  14. ^ a b v Mencken, H. L., "Portrait of an American Citizen," The Smart Set 69 (October 1922) pp. 138–139
  15. ^ Babbitt, p.203
  16. ^ Babbitt, p. 204
  17. ^ Smith, Harrison, ur. (1952). Main Street to Stockholm: Letters of Sinclair Lewis, 1919–1930. New York: Harcourt, Brace and Company. str. 59. 
  18. ^ Lewis 2005, str. 15
  19. ^ Mollyneaux, Peter. "Babbitt," review of Babbitt, by Sinclair Lewis, Fort Worth Star Telegram (8 October 1922)
  20. ^ Hines 1967, str. 126
  21. ^ Wilson, Edmund. “From Maupassant to Mencken”, review of Babbitt, by Sinclair Lewis, Vanity Fair (December 1922): 25.
  22. ^ "Babbitt", review of Babbitt, by Sinclair Lewis, The North American Review 216 (1922): 716.
  23. ^ Hutchisson 1996, str. 89
  24. ^ Hines 1967, str. 132–134
  25. ^ a b Sterrritt, David, "Babbitt" Turner Classic Movies, accessed April 10, 2012
  26. ^ „Appendix 1”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 15: 1—31. 1995. doi:10.1080/01439689508604551. 
  27. ^ Babbitt na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  28. ^ Babbitt na sajtu IMDb (jezik: engleski)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Smith, Harrison, ur. (1952). Main Street to Stockholm: Letters of Sinclair Lewis, 1919–1930. New York: Harcourt, Brace and Company. str. 59. 
  • Hunter, Gordon (2010). Introduction to Babbitt by Sinclair Lewis. New York: Oxford University Press. str. ix—xi. 
  • Hines, Thomas S. "Echoes from 'Zenith': Reactions of American Businessmen to Babbitt" Business History Review 41, no. 2 (1967)
  • Hutchisson, James M. "All of Us at 46: The Making of Sinclair Lewis' Babbitt," Journal of Modern Literature 18, no. 1 (1992): 98.
  • Hutchisson, James M. (1996). The Rise of Sinclair Lewis: 1920–1930. State College, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN 0271015039. 
  • Lewis, Sinclair. "Unpublished Introduction to Babbitt," in Go East, Young Man: Sinclair Lewis on Class in America, ed. Sally E. Parry. . New York: Signet Classics. 2005. 
  • Love, Glen A. (1993). Babbitt: An American Life. New York: Twayne Publishers. 
  • Schorer, Mark (1961). Sinclair Lewis: An American Life. New York: McGraw-Hill. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bebit na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Bebit.
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Babbitt.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бебит_(роман)&oldid=27678027”