Bezgrešno začeće Djeve Marije

Ne poistovećivati sa devičanskim rođenjem.

Marija, majka Isusa kao bezgrešno začeće.

Bezgrešno začeće (lat. immaculata conceptio) je dogma rimokatoličke Crkve, koju je formulisao papa Pije IX 8. decembra 1854. (Bula Ineffabilis Deus), a preuzeo Drugi vatikanski sabor (1964. u konstituciji Lumen Gentium, 56-59), po kojoj je Bogorodica slobodna od svake mrlje ili posledice od prvorodnog greha, samim svojim bezgrešnim začećem.

Sadržaj te istorija dogme

Dogma je nastala kao plod marijinske pobožnosti i razvoja marioloških nauka tokom istorije. Začeta od Joakima i Ane po telu na njenu dušu nije prešao Adamov greh. Djeva Marija je van propadljivosti od samog početka svoga bitisanja, javljajući se kao nova tvar, bez greha, obučena u jedinstvenu svetost. Po učenju rimokatoličke crkve, Marijin povlašteni položaj je zasnovan na Božijem planu spasenja ljudskog roda, što je znak čovekove pripreme za spasenje. Štaviše, reč je o jedinstvenom odnosu koji Djeva Marija ima sa Isusom Hristom, Bogom-Sinom: nova Eva sa novim Adamom.

Rimokatoličko učenje

Po rimokatoličkoj mariologiji, Djeva Marija je trebalo da bude saradnica Boga te što saobraznija sa njenim Sinom. Ta saobraznost izvodi se:

• a) iz Svetog pisma, gde Bog već u raju obećaje novu Evu, čiji će Sin đavolu satrti glavu. Anđeo Mariju pozdravlja kao punu milosti - a to znači, da nikad nije bila okaljana ni praroditeljskim ni vlastitim grehom. Kao Bogorodica – Majka Božijeg Sina - ne bi trebalo da bude okaljana grehom pa ni najmanjim, jer baš greh je najveći neprijatelj njenog sina Isusa Hrista. Iz njenog Božjeg majčinstva proizlaze dakle i sve druge odlike: njeno bezgrešno začeće, njeno devičanstvo, njen bezgrešni život i savršena saradnja sa Božjim planovima do Isusove smrti na Kalvariji, kao i njeno uznošenje na nebo dušom i telom.
• b) iz usmene tradicije; Rimokatolička dogmatika za ovu dogmu navodi naročito istočnu tradiciju: Jefrema Sirina, Irineja, Jovana Damaskina, Jovana Zlatoustog, Germana Carigradskog, Andreja Kritskog, Modesta i Sofronija Jerusalimskog. Ne bez razloga Katekizam katoličke crkve odaje priznanje istočnom hrišćanstvu:

  Oci istočne Predaje nazivaju Majku Božju „Presveta“ (Παναγία - Panagia), časte ju kao „slobodnu od svake ljage greha, kao oblikovanu od Svetog Duha i učinjenu novim stvorenjem“. Milošću Božijom, Marija je celog svog života ostala čista od svakog ličnog greha.

  .Dogmatična konstitucija o Crkvi "Lumen gentium" citira i neke zapadne teologe, među kojima je Jeronim, Avgustin, Ambrozije, Lav Veliki, Duns Skot i Slovenac Janez Šenleben. Poznato je, da takođe istočna liturgija slavi Bogorodicu Mariju u "Dostojno jest" kao „prečistu, presvetu i neporočnu Djevu“.
• b) iz papine dogmatske definicije, gde se kaže:

  Preblažena Djeva Marija u prvom trenutku svog začeća, jedinstvenom je milošću i povlasticom svemogućeg Boga, u predviđanju zasluga Isusa Hrista Spasitelja ljudskog roda, bila očuvana od svake ljage istočnog greha

• g) iz redovnog crkvenog učenja, što izražava takođe Drugi vatikanski koncil i Katekizam katoličke Crkve, gde čitamo:

Da bi bila Spasiteljeva Majka, Marija je „bila od Boga nadarena darovima koji su u skladu s tako uzvišenom ulogom. Anđeo Gavrilo, u času naveštenja, pozdravlja je kao „milosti punu“ . I doista, da bi naveštaju svog poziva mogla dati slobodan pristanak svoje vere, bilo je potrebno da bude sva nošena Božjom milošću. Tokom vekova Crkva je postala svesna da je Marija, ispunjena Božjom milošću, bila otkupljena već od svog začeća.

Pravoslavno učenje

Pravoslavna crkva se u nekim tačkama slaže sa katoličkim učenjem, a u nekima ne. Za neslaganje smatra pravoslavna crkva, da postoje sledeći razlozi:

• a) Ne postoji jasna biblijska osnova koja bi podržala tu dogmu, stoga je odnos između autoriteta magisterija i tumačenja Pisma neuravnotežen,
• v) Majka Gospodnja u božanskoj ikonomiji nije samo prosti „instrument“, nego saradnik u Ovaploćenju Logosa.
• g) Majka Gospodnja je van propadljivosti ne zbog rođenja, već usled useljenja božanskog Logosa u njenu utrobu.

Protestanti

Većina protestanata smatra Mariju Bogorodicom. Ipak se ne slažu sa učenjem Katoličke i Pravoslavne crkve, da je Marija bila Djeva pre, za vreme i posle Isusova rođenja. Takođe ne prihvataju dogmu o Marijinom bezgrešnom začeću.

Sveto pismo

Rudolf Bletler, gravura: “Neprijateljstvo ja zamećem između tebe i žene, između roda tvojeg i roda njezina; on će ti glavu satirati, a ti ćeš mu vrebati petu.“ (1 Mojs 3,15).

U svetom pismu nema izričitog učenja o Bezgrešnom začeću. Tradicija se poziva između ostalog i na citat iz 1. Mojsijeve knjige, što pokazuje takođe stara slika, ali i na anđeoski pozdrav Mariji, koji ju je pozdravio sa „Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!“ (Lk 1,28).

Zanimljivosti

Termin bezgrešno začeće (engl. Immaculate Conception) bio je inspiracija za kovanje termina „bezgrešno hvatanje” (engl. Immaculate Reception) koje označava čuveni potez fulbeka Pitsburg stilersa Franka Harisa u meču AFC divizijske runde NFL-a protiv Oukland rejdersa 1972. godine. Naime 30 sekundi pre kraja utakmice kvoterbek Stilersa Teri Bredšo je bacio pas za Džona Fukvu, za koga je akcija i bila dizajnirana. Međutim, sejfti Ouklanda Džek Tejtum je naleteo na tu loptu odbivši je direktno u ruke Harisa koji je, ni kriv ni dužan (otuda i „bezgrešno”), dobio priliku da istrči do end-zone što je i učinio postignuvši tačdaun za prolaz u narednu rundu.