Bitka na Zapadnoj Moravi

Bitka na Zapadnoj Moravi (Bitka na Parcanskoj kosi) - vođena je od 18. do 22. septembra 1944. godine i predstavlja jedan od poslednjih velikih okršaja između četnika i partizana u Drugom svetskom ratu.

Uvod

U pokušaju da pređe reku i prodre u Šumadiju četnike napada 2. proleterska divizija. Imala je verovatno oko 2.500 boraca, jer su na okupiranoj teritoriji komunisti uspeli da sprovedu sa­mo delimičnu mobilizaciju. Šumadiju je branila Rasinsko-toplička grupa korpusa pot­pu­­kovnika Dragutina Keserovića. Pod Keserovićevom komandom i dalje se nalazio 2. kosovski korpus kapetana Žike Markovića. Po­sle prva dva dana bitke, stigli su i de­lo­vi Varvarinskog korpusa, kao i slabije nedićevske posade iz oko­line.

   Na četničku mobilizaciju raspisanu 1. septembra omladina se rado odazvala, tako da je brojno stanje Keserovićevih jedinica, prema izjavi američkog poručnika Kramera, datoj pred Komitetom za pravedno suđenje Draži Mihailoviću 1946. go­dine u Njujorku, tada iznosilo “blizu 8.000 ljudi“.  Kruševački istoričar Adam Stošić, koji je Bitku na Za­pa­d­noj Moravi, skrivanu pola veka, prvi opisao, beleži:

   "Prema strategiji četničkih komandi, trebalo je zadrža­ti po svaku cenu prodor partizanskih jedinica preko Morave. Za­to su pored reke iskopani rovovi od Bogdanja do Bošnjana i ov­de se danonoćno stražarilo da bi se onemogućio prelaz pro­tiv­nika."

   Posle 5. septembra dolazilo je do gotovo svakodnevnih okr­š­aja južno i jugozapadno od Trstenika i Kruševca. Bila je to uve­­rtira za odlučujuću bitku, u koju komunisti polaze 18. sep­te­m­­b­ra. Preko Zapadne Morave oni kreću na dva sektora: Stopanja – Se­lište (iznad Kruševca) i Makrešane – Bošnjane – Vra­ta­re – Pa­dež (ispod Kruševca), isturajući napred 4. crnogorsku bri­gadu. Tri od četiri bataljona ove brigade uspeli su da pređu re­ku do četiri časa po­po­dne 19. septembra, posle “oštre borbe sa če­tnicima“, kako pi­še u komunističkom zborniku “Oslobođenje Kru­­ševca 1944“.

Tok bitke

   U no­ći između 19. i 20. septembra reku prelaze i jedinice ko­­je su nastupale na sektoru Makrešane – Padež. Tokom 20. sep­te­­m­bra vodile su se krvave borbe na levoj obali Zapadne Mo­ra­ve, ali odlučujući okršaji odigravaju se sutradan, 21. sep­te­m­­b­ra, ka­­da četnici kreću u protivofanzivu. Navodeći sve­do­če­­nje seljaka iz Bele Vode da su se partizani pri­likom bekstva davili u Zapadnoj Moravi, Stošić zaključuje: “Pa­r­­ti­­za­nske jedinice doživele su najveći poraz u kruševač­kom kra­ju u toku rata“.

Posle pobede u bici na Zapadnoj Moravi, Rasinsko-to­pli­č­ka grupa korpusa je nastavila da potiskuje 2. diviziju u pra­v­cu Kopaonika i Jastrepca. Pošto su potukli komuniste na des­nom krilu, četnici su u noći između 24. i 25. septembra oslobodili Ale­ksandrovac i Brus. U toku 25. septembra komunisti su se po­v­la­čili i na levom krilu, odstupivši preko Rasine, na padine Ja­s­trepca.

Kontraofanziva

   Komunisti su preduzeli protivnapad tokom 29. i 30. septe­mb­ra. Njihove jedinice ponovo su zauzele Brus i Aleksandrovac, ali nisu uspele da potisnu četnike do Zapadne Morave. Nova li­nija fronta uspostavljena je petnaestak kilometara od ove reke pre­ma Aleksandrovcu. Na levom krilu, četnici su 10. oktobra po­­novo odbacili komuniste preko Rasine, prema Jastrepcu. Sle­de­ćeg dana komunisti su povratili deo teritorije. Uspos­tav­lje­na je linija fronta na liniji Lju­bi­nci – Trnavci – Gornji Ste­poš – Donji Stepoš. Na tim po­lo­ža­ji­ma, i jedne i druge će za­te­ći odlučujući događaji 14. oktobra.

  Što se Nemaca tiče, oni su u ovo doba u Kruševcu držali ma­lobrojne jedinice, koje su se jedva kretale i glavnim drumovima. Po­ručnik Kramer piše kako mu je pukovnik Makdauel naredio da ot­krije, “ako postoji, bilo kakva vrsta saradnje “čet­nika s Nem­ci­ma“. Kramer je imao „neograničeno pravo kre­tanja i dodira s na­rodom“. Ne samo što nije otkrio nikakvu saradnju sa Nem­ci­ma, već je zajedno sa četnicima učestvovao u akcijama protiv njih.

Ishod i posledice

Za sada je poznat samo jedan izveštaj o gubicima tokom bit­ke na Zapadnoj Moravi i to je izveštaj Komande Srpske državne straže za Moravski okrug, koja se nalazila u Jagodini.

Sve pomenute lokacije nalaze se daleko od Zapadne Morave, na levoj obali reke. Donji Krčin je na polovini druma do Rekovca, tj. komunisti su uspeli da se probiju preko Morave čak oko 20 kilometara, a onda su oterani oko 50 kilometara, do nadomak Blaca. Kako izgleda, podaci Komande Moravskog okruga od­nose se samo na gubitke nastale tokom četničke protivofa­n­zi­ve, koja je počela na pomenutim položajima. Kao konačni mogu se uze­ti samo navodi o ranjavanju dva nedićevca, koji ujedno ukazuju na njihovo minimalno angažovanje.

Pobeda četnika usled koje su partizani naterani u povlačenje, dovela je do toga da se o ovoj bici ćuti duži vremenski period. Zahvaljujući istoričaru Adamu Stošiću,bitka je prvi put iscrpnije opisana. Ipak, na platou između Parcana i Kamenara tj. na Parcanskoj kosi, postoji spomen obeležje palim borcima u ovoj bici.

Izvori i reference

https://trimys.wixsite.com/37260/post/bitka-na-zapadnoj-moravi-bitka-na-parcanskoj-kosi