Каменаре

Координате: 43° 40′ 07″ СГШ; 21° 12′ 10″ ИГД / 43.6685° СГШ; 21.202833° ИГД / 43.6685; 21.202833
С Википедије, слободне енциклопедије
Каменаре
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.474
Географске карактеристике
Координате43° 40′ 07″ СГШ; 21° 12′ 10″ ИГД / 43.6685° СГШ; 21.202833° ИГД / 43.6685; 21.202833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина340 м
Каменаре на мапи Србије
Каменаре
Каменаре
Каменаре на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознака

Каменаре је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 474 становника (према попису из 1991. било је 505 становника).

Положај села[уреди | уреди извор]

Село се већим делом налази по странама доста стрмог нагиба а мањим у реци или потоку. Управо село је на развођу двеју коса које се од Благотина спуштају према Западној Морави а на изворишту омање реке која пролази кроз околна села. Ово село има најузвишенији положај међу темнићким селима. Кроз западни крај села протиче поток, који извире више села, код Сматовског Гробља, од кога после постаје Падешка или Бошњанска Река. Село је углавном изложено југу. Главни извори воде у Каменару јесу Динчицки извор и Водица.

Црква Свете Петке у Каменару.jpg

Историја[уреди | уреди извор]

Село је добило име због обиља камена, на коме се налази или због каменара (каменорезаца) који су су били на гласу. Код мештана, заступљено је народно предање да је село било насељено и у доба кнеза Лазара док одређени историјски списи наводе да село није постојало пре 18. века.Међутим,најстарији историјски спис који помиње Каменаре датира из 1530. године. и ту се Каменаре помиње као део Левачке нахије у Крушевачком санџаку.

Црква Св. Петке у Каменару сазидана је 1810. године на месту старије дрвене цркве која је датирала из раног 18. века. Црква је грађена по узору на моравски стил,са розетом и основом уписаног крста.

Каменаре је било једно од попришта последње битке у Другом светском рату између четника и партизана - Битке на Западној Морави,у којој су партизани доживели пораз. На платоу изнад села, између Парцана и Каменара, постоји спомен обележје палим борцима подигнуто 1960-их година[1].

Како је Каменаре једно од најзначајнијих села-произвођача јагода, 2007. у селу је покренута манифестација "Јагодијада".Након неколико година, због недостатака средстава и недостатка слуха од стране општинских власти, манифестација је угашена.[2]

У селу се налази подручно одељење ОШ "Брана Павловић" из Коњуха а прва зграда школе у селу Каменару подигнута је 1928. године. Такође, у селу постоји и КУД "Драгиша Петковић Гиле"

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Каменаре долази у ред раштрканих села. Куће су међусобно удаљене 300 до 500 метара а на рубовима села и више. Село се дели на Горњу – северо-западни и Доњу Малу – југоисточни део села. У селу се налази једно гробље, Дошевачко које се налази извише села.

Подаци о становништву из 1905. године[3]

  • Годићи (10 кућа, Св. Никола), досељени око 1760. године из Злегиње у окр. крушевачком.
  • Миладиновићи (6 кућа, Митровдан и Св. Јеремије), доселили се из Новог Пазара.
  • Јошићи (4 куће, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Ступња у окр. крушевачком.
  • Мијаиловићи (5 кућа, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), досељени из Бојника у Топлици.
  • Марићи (3 куће, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), досељени из Коњуха, а тамо су се доселили из Александровачке Жупе.
  • Секулићи (8 кућа , Св. Петка), досељени из Црне Горе, из племена Бјелопавлића. Један су род са Михаиловићима у Милутовца и Хајдуковићима из Обрежа.
  • Марковићи (6 кућа , Св. Јован и Спасовдан), доселили око 1790. године из Црне Горе.
  • Радивојевићи (9 кућа , Св. Петка и Св. Никола летњи), доселили из Грахова у Црној Гори, кад и Марковићи.
  • Петковићи (8 кућа, Св. Ђорђе и Ђурђевдан),доселили се у 19. веку

Сеоска слава је Бели Петак по Тројицама а црквена слава Света Петка Трнова

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Каменаре живи 383 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (42,9 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 109 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,35.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 611
1953. 632
1961. 624
1971. 589
1981. 563
1991. 505 493
2002. 474 484
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
473 99,78%
Црногорци
  
1 0,21%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Песникиња Милица Петковић Краљ, професор Медицинског факултета у Београду и носилац Партизанске споменице Властимир Годић и вајар Власта Миладиновић рођени су у овом селу.Такође, пореклом из овог села је и директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.

Током осамдесетих,у селу је објављиван хумористични недељник "Чуј да ти кажем".

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Boban, Tomic (2016-09-17). „Bitka na Zapadnoj Moravi (Bitka na Parcanskoj kosi)”. 37260 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-08. 
  2. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2022-01-08. 
  3. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]