Pređi na sadržaj

Борак (биљка)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Borak
Hippuris vulgaris
Hippuris vulgaris L.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
H. vulgaris
Binomno ime
Hippuris vulgaris
Sinonimi[1]
  • Limnopeuce vulgaris (L.) Vaill. ex Greene
  • Isnardia palustris Lucé
  • Caullinia hippuroides Raf.
  • Hippuris eschscholtxii Cham. ex Ledeb
  • Hippuris fluitans Lilj. ex Hising.
  • Hippuris fluviatilis Hoffm.
  • Hippuris generalis E.H.L.Krause
  • Hippuris melanocarpa N.Semenova
  • Hippuris palustris Gorter
  • Hippuris polyphylla Raf.
  • Hippuris verticillata Gilib.
  • Hippuris spiralis D. Yu.Gorter

Borak ili mačiji rep (lat. Hippuris vulgaris) je vrsta koja pripada familiji Plantaginaceae. Rod obuhvata četiri vrste, a H. vulgaris je jedina vrsta koja raste na teritoriji Srbije.[2] Ime roda potiče od starogrčkih reči ἵππος — konj i οὐρά — rep.

Borak je višegodišnja vodena biljka sa jednostavnom i golom stabljikom visokom do 45 cm. Stabljika je uspravljena, čvrsta, člankovita i pri vrhu sužena. Rizom je puzeći, ukorenjen. Listovi su linearni do linearno-lancetasti, raspoređeni su pršljenasto (do 16 u pršljenu). Cvetovi su sedeći i nalaze se u lisnim pazusima. Čašični listići izuzetno sitni, dok krunica nedostaje. Cveta od maja do avgusta, a oprašuje se anemofilijom. Kod ove vrste je prisutna proterogonija. Plod je jajasta orašica sa usečenim vrhom i zaostalim prašnikom i stubićem. Rasejava se hidrohorno i epizoohorno.[3]

Rasprostranjenje i stanište

[uredi | uredi izvor]

Vrsta ima cirkumborealno rasprostranjenje. Na Balkanskom poluostrvu je ograničenog i disjunktnog rasprostranjenja. U Srbiji je zabeležena u okolini Apatina, Sombora, Kaća, Zrenjanina, Sremskih Karlovaca, Novom Beogradu i Zasavici. Na velikom broju zabeleženih lokaliteta subpopulacije su iščezle. Zabeleženi lokaliteti predstavljaju južnu granicu areala ove reliktne vrste u Evropi. Vrsta raste u stajaćim i sporotekućim eutrofnim vodama, močvarama, malim jezerima i na obalama reka i potoka na peščanoj i glinovitoj podlozi.[3][4]

Ugroženost i zaštita

[uredi | uredi izvor]

Vrsta je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, proglašena kao strogo zaštićena vrsta na teritoriji Republike Srbije. Kao glavni negativni faktori navode se hidro-meliorativni zahvati i eutrofikacija vodenih staništa. Na Novom Beogradu vrsta je iščezla usled intezivne ubranizacije, dok je u rukavcima Begeja i Dunava, kao i u Petrovaradinskom ritu, nestala usled eutrofikacije koja je uslovila dominaciju snažnijih hidrofita. Neki lokaliteti borka se nalaze u okviru zaštićenih područja (Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, Specijalni rezervat prirode Zasavica, Specijalni rezervat prirode Carska bara).[4]

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Borak se pre svega koristio u ishrani i etnomedicini van evropskog kontinenta. Ljudi su ga na Aljasci brali tokom kasne jeseni i koristili kao dodatak čorbama od đigerice bakalara. [5] Međutim, ljudi su kozumirali i sirove listove i mlade izdanke. Melem od ove vrste se upotrebljavao kao efikasno sredstvo protiv rana po telu, dok se sirup primenjivao tokom kašlja i tuberkuloze. [6] Fitohemijska istraživanja su pokazala da borak sadrži iridoide i feniletanoide, kao i heksadekansku kiselinu i fitol koji čine ovu vrstu potencijalno upotrebljivom u farmaceutskoj industriji. [7]

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Hippuris vulgaris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 11. 2023. 
  2. ^ „Hippuris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 11. 2023. 
  3. ^ a b Josifović, M. (1973). Flora SR Srbije 5. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 54-55. 
  4. ^ a b Stevanović, V. (1999). Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. str. 296-298. 
  5. ^ Ager, T. A.; Ager, L. P. (1980). „Ethnobotany of the eskimos of Nelson Island, Alaska”. Arctic Anthropology. 17(1): 26—48. 
  6. ^ Shang, X.; Tao, C.; Mio, X.; Wang, D.; Wang, Y.; Yang, Y.; Pan, H. (2012). „Ethno-veterinary survey of medicinal plants in Ruoergai region, Sichuan province, China”. Journal of ethnopharmacology. 142(2): 390—400. 
  7. ^ Cianfaglione, K.; Papa, F.; Maggi, F. (2017). „Volatile components of horsetail (Hippuris vulgaris L.) growing in central Italy”. Natural Product Research. 31(19): 2316—2320. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Crvena knjiga flore Srbije


Ovaj takson je ubeležen u Crvenu knjigu flore Srbije
usled svoje ugroženosti ili nestanka sa teritorije Srbije.