Bosanski ustanak (1831−1832)

Veliki bosanski ustanak
Deo porasta nacionalizma u Osmanskom carstvu
1. Sarajevo 2. Stolac 3. Gacko 4. Trebinje. Hercegovina je označena tamnom bojom
Vreme 1831 – 1832. Mesto Bosanski pašaluk Ishod Osmanska pobeda Hercegovački pašaluk otcepljen od Bosanskog pašaluka
Sukobljene strane
Osmansko carstvo	Bosanski pobunjenici
Komandanti i vođe
Veliki vezir Rešid Mehmed-paša Ali-paša Rizvanbegović Smail-aga Čengić	Husein Gradaščević
Jačina
86.000	25.000
Žrtve i gubici
17.280	16.400

Mahmud II je sprovodio reforme a u Bosni se pojavio antireformni pokret. Nema uopšte reči ili namere o oslobađanju od Turaka. Takav istorijski podatak od strane begova nikada nije iskazan.

Bosanski ustanak je bio ustanak bosanskih begova protiv centralne vlasti Osmanskog carstva. Povod su bile reforme kojim je sultan Mahmud II namjeravao ukinuti ajanski sistem. Osim toga, pobunjenici su pored ukidanja reformi, tražili i određenu vrstu autonomije Bosne i ukidanje namjesništva, dopuštanje domaće vlasti, opozivanje ustupaka učinjenih prema susjednoj Srbiji, i ukidanje plana modernizovanja vojske (nizami-džedida).

Ustanak je izbio 1831. godine na području Bosanskog pašaluka, a ugušen je tokom 1832. godine. Direktna posledica događaja posle incidenta u dobar čas.

Ustanak, na čijem je čelu bio Husein-kapetan Gradaščević, takođe poznat kao Zmaj od Bosne, bio je proizvod nezadovoljstva bosanskih begova protiv centralne vlasti u Carigradu. Pokret u Bosni je odbijao sve nove reforme Carigrada, oni nisu hteli da skinu čalme (turban) i saruke i zamene fesovima. Razlika između srpskog i bosanskog ustanka je u tome što su prvi hteli da se iskoreni zulum, a drugi su hteli da ostane stanje kakvo je do tada postojalo. Pokret Huseina 1831/2. nikada nije išao za tim da se Bosna izdvoji iz turske zajednice i da se odrekne sultana. Sam Husein tražio je potvrdu svog vezirskog čina od sultana i Porte. Oni nikada nisu ispoljavali potrebu za hatišerifom i Husein je odbio predlog kneza Miloša da posreduje kod sultana. Džamija koju je Husein izgradio izražava njegov odnos prema Carigradu.

Otpor u Hercegovini

Husein-kapetan Gradaščević je pokušao da pokori hercegovačke age i begove, koji nisu hteli da mu se pridruže, ali u tome nije uspeo. Ali-paša Rizvanbegović je bio od onih koji su bili na strani sultana i njegovih reformi. Usled takvih neslaganja ko je za sultana a ko nije, došlo je do rata između njih samih. Husein je napao Ali-pašu Rizvanbegovića u Stolcu. Međutim, nije uspeo da ga savlada jer je Ali-paša pružio veliki otpor u svom stolačkom gradu. Zbog svoje nadutosti Huseina napušta veliki broj begova i kapetana. Bilo je, nema sumnje, zavisti i ljubomore zbog uspeha. Bilo je i načelnog neslaganja. Husein nije imao takta i zbog toga su ga mnogi napustili. Pošto sam Husein nije imao oslobodilačke namere, već uske, lične ciljeve, nije prihvaćen kao narodni ustanik za kojim će svi krenuti za slobodu. Međutim sa druge strane u narodu je bilo dosta hrišćana koji su u ovim dešavanjima videli nadu za trajnom slobodom i oslobođenjem od Istanbula, pa su iz tog razlog pristupili na stranu Zmaja od Bosne ne bi li dobili slobodu.

Posledice

Bosanski begovi nisu iskazali nameru da se oslobode sultana i prekinu svaku vezu sa Carigradom, nego da nateraju nadležne da njima omoguće veći uticaj na državne poslove. Begovi su smatrali da je Turska svojom pogrešnom politikom izgubila Srbiju i Grčku, pa se sada oni sami moraju braniti da ne izgube i Bosnu i Hercegovinu, u kojima se već javljaju ustanički pokreti.

Srbija je 1830. svojim ustankom dobila hatišerif o samoupravi, što je i značio veliki preokret za Srbiju. Danak Turskoj je tačno utvrđen, Hatišerifom se garantuje sloboda trgovanja, podizanja škola, crkava i manastira, organizovanja sopstvenih sudova i administrativnih organa. Predviđeno je da tursko stanovništvo može da stanuje samo u gradovima ili da napusti zemlju. Pored toga, Porta se obavezala da će vratiti i šest okruga, koje je Srbija izgubila 1813. godine. U isto vreme, 1830., izdat je i berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo u njegovoj porodici. U isto vreme takve težnje u Bosni ka svojom slobodom i nezavisnošću nisu uopšte postojale. Kada je knez Miloš ponudio Huseinu posredovanje kod sultana odbio ga je s puno omalovažavanja.

Iz ličnih interesa begova na čelu sa Huseinom došlo je do toga da je Hercegovina odvojena od Bosne, a za prvog vezira u Mostaru postavljen je stolački kapetan Ali-paša Rizvanbegović. To je bila nagrada za vernost sultanu i plod višegodišnjih Alipašinih napora usmerenih protiv bosanskog pokreta.

Vidi još

• Husein Gradaščević
• Bosna (1831-1832)
• Bosanski pašaluk
• Hercegovački pašaluk

Literatura

• Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-96413-3. 
• Stojančević, Vladimir (1981). „Srpski narod pod turskom vlašću u prvoj polovini XIX veka”. Istorija srpskog naroda. knj. 5, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 213—248. 
• Ćorović, Vladimir (1925). Bosna i Hercegovina. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Ćorović, Vladimir (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno delo. 
• Ćorović, Vladimir (1939). Političke prilike u Bosni i Hercegovini. Beograd: Politika. 

Spoljašnje veze

• https://archive.org/details/vaskrsdravesrpsk00nova