Branislav Matić Beli

Branislav Matić Beli
Branislav Matić Beli
Puno ime	Branislav Matić
Datum rođenja	1952.
Mesto rođenja	Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti	4. avgust 1991. (38/39 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija

Branislav Matić Beli (Beograd, 1952 — Beograd, 4. avgusta 1991) je bio srpski i jugoslovenski kontroverzni biznismen, koji je zajedno sa Đorđem Božovićem Giškom bio osnivač Srpske garde, paravojne formacije Srpskog pokreta obnove.

Poslovanja

Branislav Matić Beli je rođen 1952. godine u Beogradu. Đorđe Božović Giška i Matić su se upoznali na Vrbicu 1964. godine u crkvi na Voždovcu i od tada su postali nerazdvojni prijatelji.

Napustio je Jugoslaviju i otišao u zapadnu Evropu. U Beograd se vratio 1981. godine. Tada se govorilo da je vlasnik najvećeg auto otpada u Amsterdamu i da se obogatio zahvaljujući preprodaji bonova za benzin u Jugoslaviji, po višestruko većoj ceni. Potom se pričalo da poseduje 70 auto otpada u Srbiji, koji zapravo služe za prodaju kradenih automobila koji su stigli švercom iz Evrope. Ipak, nijedna od ovih tvrdnji nikada nije dokazana.^[1]

Oženio se Tanjom, 21. januara 1989. godine. Sa njom je dobio sina Marka 19. oktobra 1990. godine, a već je imao dvoje dece.

Politička delatnost

Giška i Matić su najpre bili simpatizeri Slobodana Miloševića. Pozdravljali su njegove poteze oko ukidanja autonomnih pokrajina, kao i Vidovdanski miting na Gazimestanu 1989. godine. Giška je tada smatrao da on: "vraća minimum ponosa srpskom narodu." Međutim, kada su videli da se on ne odriče komunizma, bili su razočarani. Matić je kao bogat čovek, dao preko 20.000 maraka u okviru zajma za preporod Srbije. U svojoj kancelariji je držao Miloševićevu sliku, a štampao je i kalendare sa njegovim likom i natpisom "Slobo - volimo te".^[2]

Potom su se pridružili Vuku Draškoviću i Srpskom pokretu obnove. Matić je bio jedan od glavnih finansijera SPO-a. Na demonstracijama 9. marta 1991. godine, koje je organizovao Srpski pokret obnove na Trgu republike u Beogradu, vodeću organizacionu ulogu su imali Đorđe Božović Giška, Branislav Matić Beli, Aleksandar Knežević Knele i Jovan Otašević.^[3]

Srpska garda

Đorđe Božović Giška, Branislav Matić Beli i Jovan Otašević su 4. avgusta 1991. godine, održali smotru Srpske garde u Takovu i najavili podizanje Trećeg srpskog ustanka protiv Slobodana Miloševića. Odatle su krenuli za Gornji Milanovac, gde su Giška i Otašević izašli iz automobila, a Matić je sa suprugom i Giškinom devojkom otišao za Beograd.

Ubistvo

Po povratku iz Takova, Matić je ubijen 4. avgusta 1991. godine u 21.20 časova, ispred svoje kuće u Ulici Milana Raspopovića br. 3 na Voždovcu. Na njega je pucano iz automata uzi, dok je izlazio iz automobila, neposredno pošto su pre njega izašli njegova supruga Tanja Matić, komšinica sa dvoje dece i devojka Đorđa Božovića Giške. Napadači su se nalazili u belom kombiju beogradskih registracija (BG 920-039), a nakon pucnjave su ušli u automobil marke mercedes bez registarskih tablica.

U istrazi je na licu mesta pronađeno 27 čaura.^[4] Nije utvrđeno da li je bilo dva ili tri napadača, a njihov identitet nikada nije otkriven.

Reakcije

Samo dan nakon Matićevog ubistva, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković je izjavio^[1]:

Branislava Matića Belog, jednog od organizatora Srpske garde, na užasan način ubili su ljudi koji su iza sebe imali srpsku državu. (...) Predsedništvo SPO u ovom trenutku samo konstatuje da su ubistvo člana Štaba i pokušaj hapšenja komandanta Srpske garde u osnivanju usledili posle istupa poslanika Vojislava Šešelja u Skupštini Srbije. Poslanik Šešelj je Đorđa Božovića-Gišku okarakterisao kao “poznatog kriminalca”, a Branislava Matića – Belog kao “plaćenog ubicu”, navodeći da je on glavni finansijer Srpske garde.
— Vuk Drašković

Iz više izvora se čulo da je zapravo bilo planirano ubistvo Đorđa Božovića Giške. Kako se to nije desilo, policija je pokušala njegovo hapšenje 5. avgusta, odnosno samo dan nakon Matićevog ubistva.

Sahrana

Branislav Matić je sahranjen 6. avgusta 1991. godine na Novom bežanijskom groblju. Njegov kovčeg je nosio i Vuk Drašković, predsednik SPO-a, koji je potom održao oproštajni govor^[2]:

Dragi moj Beli, sve velike ideje, od postanja pa do danas, bivaju osuđene da prvo budu razapete, od Hrista na ovamo, sve što je veliko moralo je da se završi na Golgoti. Prođimo kroz našu istoriju: koga smo to velikog Srbina imali, a da nije trnovim vencem krunisan? SPO, kojemu si pristupio kada si shvatio da oni koje si pomagao ne zaslužuju da budu pomognuti i da vode Srbiju, ima tu sreću ili nesreću da najboljim glavama plaća ideje demokratije, duhovne i svakolike obnove naše nacije i otadžbine. (...) Dragi Beli, Srpska garda za koju si život dao će uskoro, veruj mi, a znam da me čuješ i da mi veruješ, uskoro biti garda Srbije. Srbija će imati svoju vojsku i njena najudarnija jedinica nosiće tvoje ime.
— Vuk Drašković

Potom se govorom od Belog oprostio Đorđe Božović:

Osveta, braćo sledi osveta za ovo, ovo ne može da prođe ovako. Ja od danas puštam bradu, bradu ću, braćo obrijati kada Srbija bude prethodno pobedila rat i kada je budem brijao krvlju njegovih dželata. Ja sam već preksinoć razmišljao da ubijem 10 dušmana i 10 njegovih dželata, nisam hteo, jer ubio bih Srbiju.
— Đorđe Božović Giška

Srpska reč, zvanično glasilo Srpskog pokreta obnove, posvetilo je Branislavu Matiću Belom čitav broj od 19. avgusta 1991. godine. Na naslovnoj strani se nalazila fotografija na kojoj Vuk Drašković nosi kovčeg sa telom Matića i naslov "Žrtva crvenog terora: Komandant Beli".^[5]

Epilog

Jovan Otašević tvrdi da je jedan od Matićevih ubica bio Naser Orić, tada pripadnik Savezne policije i član obezbeđenja Slobodana Miloševića, koji se nakon demonstracija 9. marta 1991. godine uhapsio Vuka Draškovića.^[3] Orić je samo dan nakon ubistva Branislava Matića Belog prešao na službu u policijskoj stanici Ilidža. Kasnije je postao istaknuti komandant jedinica Armije Bosne i Hercegovine na teritoriji Srebrenice tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Ubistvo Belog bilo je, na neki način, osveta države za 9. mart. Beli im je naročito smetao kao finansijer SPO. Posle ubistva, načelnik SUP prišao je njegovom ocu i zagrlio ga s rečima: "Čika Blagoje, sve ti je jasno." Slučaj je vodio jedan mlađi inspektor Blagoje Avramovski. Saslušavao je komšije, nešto istraživao, mislili smo da folira. Jednog dana se javio s rečima: "Saznao sam ko je ubio Belog." Nije stigao da podeli saznanje ni sa kim, jer su bačene tri bombe u kafić, na Voždovcu, u kome je sedeo.
— Jovan Otašević

Milica Otašević, supruga Jovana Otaševića, nastradala je 2008. godine na parkingu hotela "Avala". Mediji su pisali o nesrećnom slučaju ili samoubistvu^[6], mada su mnogi sumnjali u te navode, budući da je ona ostala jedini svedok ubistva Branislava Matića.

Vidi još

Reference

^ ^a ^b „Ubistvo Branislava Matića Belog: Smaknuće finansijera SPO”. Nova S. 7. jun 2020.
^ ^a ^b „I dobrotvore ubijaju - zar ne?” (PDF). Srpska reč. 26: 10—11. 19. avgust 1991.
^ ^a ^b „Orić ubio Belog kao osvetu zbog 9. marta”. Novosti. 25. 06. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „NEREŠENI ZLOČINI (VIII DEO): Smaknuće Belog, početak najsurovijeg poglavlja devedesetih”. 6. jun 2019. Arhivirano iz originala 28. 04. 2020. g. Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
^ „Žrtva crvenog terora: Komandant Beli” (PDF). Srpska reč. 26. 19. avgust 1991.
^ „Milica sama zapalila benzin?”. Novosti. 24. 7. 2008.

[:0-1] „Ubistvo Branislava Matića Belog: Smaknuće finansijera SPO”. Nova S. 7. jun 2020.

[:1-2] „I dobrotvore ubijaju - zar ne?” (PDF). Srpska reč. 26: 10—11. 19. avgust 1991.

[:2-3] „Orić ubio Belog kao osvetu zbog 9. marta”. Novosti. 25. 06. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] „NEREŠENI ZLOČINI (VIII DEO): Smaknuće Belog, početak najsurovijeg poglavlja devedesetih”. 6. jun 2019. Arhivirano iz originala 28. 04. 2020. g. Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)

[5] „Žrtva crvenog terora: Komandant Beli” (PDF). Srpska reč. 26. 19. avgust 1991.

[6] „Milica sama zapalila benzin?”. Novosti. 24. 7. 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]