Brzo čitanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Brzo čitanje je jedna od tehnika koja se koristi kako bi se sposobnost čitanja poboljšala. Brzo čitanje je metoda koja uključuje „zalogaje“ i umanjivanje subvokalizacije (unutrašnji govor). Mnogi dostupni kursevi oslanjaju se na knjige, video zapise, programe i seminare.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tahistoskop

Koreni brzog čitanja mogu se pronaći na početku 20. veka kada je usledila eksplozija publikacija i zatrpala čitaoce velikim brojem knjiga i materijala za čitanje, koje čitaoci nisu bili sposobni da pročitaju normalnom brzinom čitanja. Najraniji kursevi bazirani su na informacijama iz Britanskog vazduhoplovstva. Vazduhoplovstvo je razvilo aparat tahistoskop, kojim se omogućavalo da na velikom ekranu velikom brzinom i u različitim veličinama prikazuju neprijateljske avione. Aparat je razvijen kako bi uvećao sposobnosti pilota da razlikuju neprijateljske i savezničke avione na velikoj udaljenosti. Koristeći isti uređaj ljudima su prikazivane reči po istom principu od najvećeg formata ka najmanjem i od najmanje brzine ka najvećoj da bi na kraju povećavali broj reči koji se prikazuje, kako bi bili u mogućnosti da ih pročitaju. Ovom tehnikom se brzina čitanja uvećavala sa 200 na 400 reči u minuti. Međutim mnogi ispitanici su se žalili da se nakon završetka obuke njihova brzina čitanja vratila na staru. Kao nepouzdana tehnika, kasnije je postala samo deo treninga a ne kompletan kurs. [1]

Sve do kasnih 1950. nije razvijena pouzdana tehnika koja bi ubrzala čitanje. Evelin Vud, pronalazač i profesor, bila je istrajna u tome da shvati zašto neki ljudi prirodno brže čitaju, forsirajući sebe da čita što je brže moguće. 1958. listajući stranice pala je u očajanje, u tom trenutku shvatila je da pokret njene ruke iznad stranica direktno odvlači pažnju očima, i omogućava im da bez prekida prate pokret. Nakon čega je koristila ruku kako bi pratila tekst koji čita. Tehnikom je prvo učila studente na Univerzitetu u  Juti, a zatim je izdala knjigu pod nazivom „Evelyn Wood's Reading Dynamics“ u Vašingtonu 1959.[2]

Podstaknute pričama o javnim ličnostima koje su savladale brzo čitanje, npr. predsednik SAD-a Džon Kenedi, škole brzog čitanja bivale su sve popularnije i razvijale se u raznim pravcima. Među njima se pojavilo i foto-čitanje kod kojeg je bio akcenat na „fotografisanju“ veće štampane površine. Kenedi je takođe ohrabrivao svoje osoblje da se oproba u ovoj tehnici, čak je i u jednom intervjuu rekao da čita brzinom od 1200 reči u minuti. [3]

Vrste čitanja[uredi | uredi izvor]

Vrsta čitanja značajno utiče na brzinu. Čitanjem reč po reč, naše oči se vraćaju na prethodnu reč ili prethodni red, nekada čak gledamo jednu reč dugo iako smo je već pročitali. Ove tehničke greške usporavaju naše čitanje i umanjuju razumevanje pročitanog.

Tri vrste čitanja:[4]

  1. Unutrašnje čitanje (subvokalizacija), izgovaranje svake reči u sebi kao da čitamo na glas. Ovo je najsporija tehnika čitanja. Mnogi visoko inteligentni ljudi čitaju na ovaj način i njihova brzina ne prelazi 250 reči u minuti.
  2. Auditivno čitanje, izgovaranje reči na glas. Nešto brži proces
  3. Vizuelno čitanje, stvaranje slike od pročitanih reči. Najbrže čitanje.

Oni koji koriste subvokalizaciju dok čitaju, pročitaju oko 250 reči u minuti. Oni koji se koriste auditornim čitanjem oko 450 reči u minuti. Dok oni koji se koriste vizuelnim čitanjem „čitaju“ oko 700 reči u minuti. Vešti čitači, čitaju između 280-310 reči bez umanjenog razumevanja, misli se na težu literaturu.[4]

Problemi u čitanju[uredi | uredi izvor]

Subvokalizacija[uredi | uredi izvor]

Je bezglasno izgovaranje teksta koji se čita. Uzrokovano je načinom na koji su deca učila da čitaju: fonetskim ili foničkim metodom ili metodom prepoznavanja. Veliki broj kurseva tvrdi da ova navika predstavlja najveću prepreku u unapređivanju brzine čitanja i da se nje moramo rešiti. Važno je znati da od subvokalizacije možemo imati koristi. Ne osporava se da u nekim situacijama ona koči čitaoca, naročito kada razumevanje zavisi od nje, međutim to nije uvek slučaj. Subvokalizacija se ne može potpuno eleminisati i ne treba. Ljudi koji dobiju uputstva da eleminišu subvokalizaciju, obeshrabre se i prestanu da uživaju u čitanju, jer pokušavaju da dostignu nemoguće. Sa jedne strane nemoguće je eleminisati naviku, ali moguće je postati manje zavisan od nje kada je u pitanju razumevanje. Pozitivna strana je da subvokalizacija može da se koristi kao pomoćno sredstvo za pamćenje onoga što se čita. Npr. pod pretpostavkom da ste manje zavisni od subvokalizacije možete svesno da je uvećate kada čitate neke važne segmente teksta, kako bi ih istakli od ostatka teksta. To će vam pomoći da shvatite da ono nije proces koji vas usporava. Mozak je u stanju da subvokalizuje do 2000 reči u minuti, ako zvuči nemoguće imajte na umu da postoje ljudi koji su sposobni da izgovaraju reči brzinom od 1000 u minuti.[1]

Podvlačenje prstom[uredi | uredi izvor]

Podvlačenje prstom se smatra problemom zbog pogrešnog uverenja da ono usporava čitanje. Iako je ono odličan metod za održavanje koncetracije na sam tekst. Nedostatak ove navike je to da veličina prsta i šake blokira vidik. Jednostavno rešenje ovog problema je korišćenje štapića ili olovke, koji naviku pretvara u savršen metod za ubrzavanje čitanja.[1]

Vraćenje i skretanje unazad[uredi | uredi izvor]

Postoje sličnosti i razlike između vraćanja i skretanja unazad. Vraćanje unazad je svesno vraćanje na reči, rečenice ili pasuse, kada mislite da ste propustili nešto ili pogrešno shvatili. Mnogi osećaju da moraju da se vrate kako bi razumeli tekst koji čitaju. Skretanje unazad je vrsta vizuelnog tika, nesvesno vraćanje na reči ili rečenice koje su trenutak pre toga pročitane. Skretanje i vraćanje unazad uvećavaju broj fiksacija po redu i time usporavaju proces čitanja. Obe navike su najčešće nepotrebne. Studije su pokazale da čitaoci koji su bili uvereni da im je potrebno da se vrate na određene delove teksta kako bi bolje razumeli, nisu pokazali razliku u razumevanju kada im nije bilo dozvoljeno da to urade. Zaključak je da to nije pitanje razumevanja već sumnje u sopstvene umne sposobnosti. Kako bi eleminisali ili umanjili ove dve navike potrebno sledite određene korake. Prvo, treba da prisilite sebe da ne čitate delove teksta za koje mislite da ste propustili. Morate postepeno uvećavati brzinu čitanja, i da zadržite ujednačen ritam očnih pokreta. Brzina i ritam otežavaju skretanje unazad i istovremeno uvećavaju sposobnost razumevanja pročitanog.[1]

Navedeni problemi – subvokalizacija, podvlačenje prstom, skretanje i vraćanje unazad, ne smatraju se tako velikim problemima koliko ljudi zaista misle. Ovo su navike koje se mogu menjati i u nekim slučajevima koristiti kao prednost.

Metoda navođenja[uredi | uredi izvor]

Ova tehnika „jednim potezom“ smanjuje skretanje i vraćanje unazad, uvećava brzinu i razumevanje, dopušta da se primi veći broj reči koje se inače primaju u jednoj fiksaciji i mnogo je manje naporna za oči. Oslanja se na periferni vid.

Dvoredno krstarenje

Metoda navođenje je vizuelno vođenje oka korišćenjem prsta ili nekog vodiča, olovke ili štapića kako bi se oko bez pauza kretalo preko teksta. Ono omogućava crtanje nevidljivih oblika na listu na kome se nalazi tekst u svrhu širenja vidnog polja za brzo čitanje. Npr. grupi polaznika na kursu brzog čitanja biće objašnjeno kako da pomoću prsta ili olovke prave oblike na stranici. To će im ubrzati obradu informacija u vizuelnom korteksu (deo mozga koji se nalazi u čeonom režnju zadužen za obradu vizuelnih informacija), povećati vidno polje da mogu da vide ceo red teksta, čak i da memorišu informacije za kasnije korišćenje. Takođe ovom metodom se smanjuje subvokalizacija i zamenjuje stvaranjem slike o onome šta čitate, time se postiže brže čitanje. Napor uložen da se pročita svaka reč tokom korišćenja tehnike umanjuje se upotrebom „S“ i „Z“ pokreta.[1][5][6]

Retrogradno krstarenje

Kako bi se najefikasnije iskoristilo pomoćno sredstvo, jednostavno se postavi ispod reda koji se čita i potrebno ga je pokretati ravnomerno dok čitate. Bez naglih pokreta po stranici ili zaustavljanja na mestima koja su idealna za fiksaciju grupe reči - mozak će dati instrukciju vašim očima gde treba da se zaustave dok budete ravnomerno povlačili vodič po redu. Potrebno je manje od sat vremena da se uspostavi ova tehnika. Naročito je korisno vežbati je u početku veoma velikom brzinom, ne obraćajući pažnju na razumevanje.[1][6]

Dvoredno krstarenje identično je originalnoj tehnici koja se koristi prilikom upotrebe pomoćnog sredstva prilikom čitanja, jedina razlika je u tome što se pomoću ove tehnike čita po dva reda istovremeno.[1]

Multiredno krstarenje je vrlo slično dvorednom krstarenju, s tim što vam dopušta da istovremeno primate onoliko redova koliko želite. Napredni brzi čitači obično u jednom mahu primaju od dva do osam redova.[1]

Retrogradno krstarenje ima svoju prednost što omogućava da se brzina čitanja udvostruči tako što pri povratku očiju na početak reda primate informacije, i to neće biti „prazan hod“ očiju radi povratka na početak reda. Čitanje unazad je lakše nego što se čini. Imajući na umu da mnoge kulture više vole čitanje s desna na levo, na primer Arapi i Jevreji. Kod retrogradnog krstarenja koristi se potpuno isti pokret ruke kao i kod dvorednog i multi-rednog krstarenja.[1]

Ove tehnike se mogu koristiti za kratak pregled, skeniranje, ispitivanje teksta, kao vežbe za uvećanje brzine čitanja, kao vežbe za poboljšanje razvoja perifernog vida, kao uobičajeni „trening" za vaše oči i, kako kažu najbolji brzi čitači, za normalno čitanje.

Brzo čitanje je tehnika koja se stiče vežbanjem. Čitanje neke materije podrazumeva i njeno razumevanje. Korišćenjem tehnike brzog čitanja razumevanje teksta se postiže u sledećim koracima: informativno, analitičko, detaljno, rekapitulaciono čitanje. Ovi koraci omogućavaju da se čitalac seti velikog dela pročitanog teksta.[7]

Tehnike preletanja i skeniranja[uredi | uredi izvor]

Tehnike preletanje i skeniranje dopuštaju vam da ih kombinujete sa tehnikom meta-navođenja sa posebnim naglaskom na mentalnu usredsređenost - sposobnost mozga da odabira potrebne informacije.

Preletanje[uredi | uredi izvor]

Preletanje je postupak brzog čitanja koji obuhvata vizuelno pretraživanje rečenica na stranici, traganjem za ključnimi pojmovima. Da bi se stekao opšti uvid u taj materijal. Postiže se čitanjem početka i kraja teksta u svrhu rezimirinja informacija, i po potrebi čitanjem prve rečenice svakog paragrafa i odrediti da li je potrebno tražiti detaljnije u zavisnosti od svrhe čitanja teksta i potreba. Informacije skladištimo koristeći se mentalnim mapama. Mentalne mape su vizuelno hijerarhijsko organizovanje informacija, smeštanjem u „fioke“ u kojima su informacije međusobno povezane radi lakšeg rekapituliranja. Preletanjem, takođe, obuhvatamo naslove i podnaslove.[8][9][10][11]

Pokreti oka tokom primenjivanja tehnika

Nekim ljudima je ovo prirodan način pristupa tekstu, ali se uglavnom stiče vežbanjem. Preletanje je češće kod odraslih nego kod dece. Povezano je sa boljim sposobnostima čitanja i razumevanjem (700 reči u minutu) suprotno prosečnom čitanju kojim se daleko sporije razume pročitano(oko 200-250 reči u minutu),[12] naročito u tekstovima koji obiluju informacijama.

Skeniranje[uredi | uredi izvor]

Skeniranje podrazumeva bacanje pogleda na stranicu u potrazi za određenim delom informacije za kojim traga vaš mozak, proces kada aktivno tražimo informacije, koje smo izdvojili preletanjem. Skeniranje je jednostavniji proces od preletanja i obično se primenjuje kada tražite neku reč u rečniku, neko ime ili broj telefona u telefonskom imeniku, ili određenu informaciju u nekom udžbeniku ili izveštaju. Primena ove tehnike je jednostavna, ukoliko ste unapred sigurni da poznajete organizaciju materijala koji skenirate. Ona omogućava uštedu vremena koje mnogi ljudi troše u potrazi za željenim informacijama u pogrešnim delovima teksta.[1][13]

Skeniranje predstavlja prirodnu veštinu. Vi ga primenjujete svakodnevno prilikom putovanja od tačke „A“ do tačke „B“ , skenirajući okolinu kako biste ustanovili pravac, pronašli hranu, opazili ljude i predmete koji vas ugrožavaju ili vas fasciniraju. Prilikom čitanja, skeniranje predstavlja veštinu koja se naglo poboljšava vežbom percepcije.[1][13]

Vežba percepcije

Vežba percepcije – „Prvi broj u svakom redu ponavlja se negde u nastavku tog reda, a vaš je zadatak da ga pronađete što je brže moguće. Merite vreme štopericom.“

Obe tehnike podržane su čitanjem koje prati pomeranje ruke ili olovke ispod teksta, kako bi se oči „klizile preko teksta“ – meta-navođenje.

Efekat na razumevanje[uredi | uredi izvor]

Preletanje se uglavnom koristi za pretraživanje i shvatanje koja je tema i ideja teksta, naročito kada je ograničeno vreme. Dugan & Pejn (2009) su uporedili prelatanje sa normalnim čitanjem, dajući onoliko vremena koliko je dovoljno da se pročita samo pola teksta. Uočili su da ispitanici koji su koristili preletanje znatno bolje razumeli glavnu ideju teksta (uspeli su da prođu kroz ceo tekst) za razliku od grupe koja je čitala normalno (pročitali samo pola teksta). Nije bilo razlike u razumevanju manje važnih informacija u tekstu.[14] Preletanje teksta može da doprinese razumevanju kod slojevitog čitanja (informativno, analitičko, detaljno, rekapitulaciono čitanje), ili ponovnog čitanja.[15] Kasnija saznanja dokazuju da obučeni brzi čitači imaju bolje razumevanje i veću brzinu prelatanja za razliku od onih koji nisu prošli obuku. Na osnovu toga stručnjaci predlažu da je brzo čitanje korisnije za one koji „treba da prelete kroz velike količine tekstualnog materijala ili oni koji žele da poboljšaju svoje sposobnosti učenja“  a manje korisno za one koji čitaju „teško gradivo koje zahteva pažljivo čitanje i tumačenje svake rečenice“.[16]

Softver[uredi | uredi izvor]

Vežba očiju za brzo čitanje

Računarski programi dostupni su kako bi pomogli onima koji žele da nauče brzo čitanje. Neki programi predstavljaju niz reči kao smisleslene celine, zato što mozak lakše razume tekst kao niz slika pre nego što ga razdvoji na manje segmente. Da bi povećali brzinu čitanja, neki stariji programi zahtevaju da gledate u centar ekrana dok se linije teksta šire, zahtevajući veći fokus kod perifernog vida. Oni takođe prikazuju objekat koji skače po ekranu sa jedne pozicije na drugu i traži od korisnika da prati objekat samo očima bez pomeranja glave. Neki naučnici demantuju ovu vežbu tvrdeći da se se čitanje može ubrzati isključivo čitajući tekst, i smatraju da objekat treba da bude zamenjen tekstom. Noviji programi koriste pripremljene tekstove, koji prikazuju određeni broj reči za određeno vreme i time definišu brzinu čitanja. Često koriste obojene reči da ukažu na šta čitalac treba da obrati pažnju. Od njih se ne očekuje da čitaju izgovarajući reči već da čitaju stvarajući sliku o onome što je pročitano. Vežbe su takođe namenjene da čitalac umanji subvokalizaciju.

Kompjuterski ekran[uredi | uredi izvor]

Kako bi ubrzali čitanje na kompjuterskim ekranima veoma je važno da podesite ekran.

Osvetljenost – potrebno je podesiti ujednačeno, čisto, nežno svetlo koje ne blješti. Neodgovarajuća osvetljenost može umanjiti brzinu čitanja i do 50%. [17]

Kontrast – Jak kontrast olakšava čitanje, samim tim poboljšava razumevanje i ubrzava čitanje. Neki koriste različite kombinacije boje slova i pozadine na kojoj su slova. Npr. crna slova na beloj pozadini, narandžasta na crnoj ili bela na marinsko-plavoj. Eksperimentisanjem ćete doći do vama odgovarajuće. Ukoliko svetlost u prostoriji varira, shodno tome podešavajte i kontrast na ekranu.[17]

Korišćenje navođenja – Dugo, tanko, pomoćno sredstvo, recimo kineski štapić ili igla za štrikanje od velike je koristi prilikom čitanja sa kompjuterskog ekrana. Omogućava čitanje iz udobnijeg položaja i na većoj udaljenosti od ekrana. Tehnika je identična tehnici čitanja iz knjige. Za tehniku navođenja možete koristiti i kompjuterski kursor, podešavajući brzinu skrolovanja i pomeranja kursora. Korišćenje ove tehnike smanjuje napor u očima na koje se žale osobe koje čitaju sa kompjuterskih ekrana, kao i ukočenog vrata i grča u ramenima. Takođe je važno da pravilno sedite.[1]

Neslaganja[uredi | uredi izvor]

Glavna neslaganja između onih koji podržavaju brzo čitanje i onih koji demantuju prednosti ove tehnike su između brzine čitanja i razumevanja teksta.  Tvrdi se da oni koji se služe tehnikom menjaju razumevanje teksta za brzinu čitanja. Kako navodi istraživanje 50% razumevanja teksta je neupotrebljivo. Oni koji podržavaju tehniku stoje iza toga da individua može naći balans imeđu brzine i razumevanja i time može unaprediti svoje sposobnosti čitanja. Oni koji demantuju tehniku tvrde da je čitanje od 25,000 reči u minuti (svetski rekord) nemoguće uzimajući u obzir anatomiju oka i tekst, „to je kao da trčite brzinom većom od brzine svetlosti“.[18]

Slično ovoj tehnici, tehnika foto-čitanje može da ubrza čitanje do 25,000 reči u minuti. 1999. objavljen je članak u kome NASA preispituje da li ova tehnika može da ubrza čitanje i razumevanje pročitanog. Pet identičnih tekstova sa pitanjima za proveru podeljeno je ispitanicima. Kod onih koji su prošli obuku ove tehnike nije primećena prednost u ukupnom vremenu koje im je bilo potrebno i razumevanju. Prema njegovim rečima „ova tehnika može doprineti da pojedinac preceni svoje mentalne sposobnosti“ – Duning-Krugerov efekat, [19]tvrdi da je ovo i dokazano u narednom eksperimentu:

Poslednji zadatak za stručnjaka u foto-čitanju bio je da pročita tri poglavlja iz knjige psihologije i da odgovore na pitanja. Bilo joj je potrebno 73 minuta da pročita tri poglavlja (oko 361 reč u minuti). Zatim je devet minuta čitala veče pre testa i istog jutra kada je trebala da odgovara na pitanja koristila je razne tehnike foto-čitanja i rekapitulacije gradiva. Nakon toga odgovarala je na pitanja. Odgovorala je na 6 pitanja tačno/netačno i na 30 pitanja sa više ponuđenih odgovora, međutim nije pokušavala da odgovori na pitanja koja se popunjavaju ili kratka esejska pitanja. Stoga njeno razumevanje je bilo veoma nisko, odgovorila je tačno na samo dva od sedam bazičnih pitanja sa više ponuđenih odgovora (29%). Na tačno/netačno pitanja odgovorila je tačno na 4 od 6 (67%), i na ostalih 23 pitanja sa više ponuđenih odgovora samo 8 tačno (35%). Rezultati su veoma niski, nešto malo iznad prosečnih (50% i 25%). Nije položila test. Važno je istaći da je nakon foto-čitanja izjavila da je na skali do 5 razumevanje teksta 4,5. Štaviše, navela je da je zapamtila oko 68% meterije za test. Ovaj visok nivo samopouzdanja u vezi sa razumevanjem teksta ostao bi nepromenjen da nije podvrgnuta testiranju, nakon kojeg je istakla da je razumevanje znatno manje.

Časopis „Psychological Science in the Public Interest“ je 2016. objavio članak[20]u kome autori dolaze do zaključka da ne postoji magični štapić kojim ćemo ubrzati čitanje i održati razumevanje osim da čitamo više tekstova i proširujemo vokabular. Autori demantuju tehnike brzog čitanja od smanjivanja subvokalizacije, čitanja više reči odjednom („zalogaji“), povećenja perifernog vida, boje koje se smenjuju u svakoj liniji teksta koje olakšavaju praćenje.

Ronald P. Karver, profesor psihologije naveo je da studenti koji najbrže čitaju, čitaju samo 600 reči u minuti što je duplo brže od onih koji najsporije čitaju. Tvrdi da su brzine koje se mogu dostići tehnikama brzog čitanja od preko 1000 reči u minuti,[21] ništa drugo nego preletanje preko teksta a ne čitanje.[22]

Svetski rekorderi[uredi | uredi izvor]

Na takmičenjima u brzom čitanju rade se testovi koji su bazirani na čitanju romana. Čitalac treba da pročita roman što je brže moguće i da održi govor pred ljudima koji su detaljno pročitali knjigu. Govor treba da sadrži komentare o glavnim likovima i ambijentu kao i o zapletu, filozofiji, simbolizmu, metaforama i temi.[23]

Najveći broj takmičara čita između 1000 i 2000 reči u minuti sa oko 50% razumevanja. Ana Džouns je 4 puta bila svetski šampion sa rekordnih 4200 reči u minuti i razumevanjem od 67%. [24]

Hovard Stefen Berg iz Sjedinjenih Američkih Država ušao je u Ginisovu knjigu rekorda, sa razumevanjem čita 25.000 reči u minuti.[25]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k Buzan, Toni. Brzo čitanje. ISBN 8682683067. 
  2. ^ Frank, Stanley D. (1990). The Evelyn Wood seven day speed reading and learning program : remember everything you read! : double your reading speed, improve your comprehension and recall, sharpen your concentration, meet deadlines with ease. New York: Barnes & Noble. ISBN 1-56619-402-4. OCLC 30984608. 
  3. ^ „Some Well-known Speed Readers”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2020. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  4. ^ a b „Three Types of Reading”. 
  5. ^ Hunter, Henry (2018-03-22). „Speed Reading Techniques”. How 2 Become (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-15. 
  6. ^ a b Goldentouch, Lev; PhD (2015-05-02). „Metaguiding”. Key To Study (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-15. 
  7. ^ „Here is a Method to Improve Reading Speed by GetAcademicHelp.net”. getacademichelp.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-15. 
  8. ^ „How to read an academic article - part 7”. www.lenmholmes.org.uk. Pristupljeno 2020-05-15. 
  9. ^ „Study Skills | Effective reading strategies”. learnline.cdu.edu.au. Pristupljeno 2020-05-15. 
  10. ^ „How to read an academic article”. www.lenmholmes.org.uk. Pristupljeno 2020-05-15. 
  11. ^ „How to Read a Paper” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 02. 2015. g. 
  12. ^ Just, Marcel Adam; Carpenter, Patricia A. (1987). „Speedreading” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 02. 2020. g. Pristupljeno 15. 05. 2020. 
  13. ^ a b Beale, Abby Marks (2013-02-04). „Skimming And Scanning: Two Important Strategies For Speeding Up Your Reading”. How to Learn (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-15. 
  14. ^ Duggan, G. B.; Payne, Stephen J. (2009). „Text skimming: the process and effectiveness of foraging through text under time pressure”. Journal of Experimental Psychology: Applied (na jeziku: engleski). 15 (3): 228—242. ISSN 1076-898X. doi:10.1037/a0016995. 
  15. ^ Lemov, Doug, 1967-. Reading reconsidered : a practical guide to rigorous literacy instruction. Driggs, Colleen,, Woolway, Erica, 1979-. San Francisco, CA. ISBN 978-1-119-10434-6. OCLC 932302978. 
  16. ^ Skeptical Inquirer (na jeziku: engleski), 2020-05-04, Pristupljeno 2020-05-15 
  17. ^ a b „Best Monitor Brightness and Contrast Settings for Eyes IrisTech”. Iris - Software for Eye protection, Health and Productivity (na jeziku: engleski). 2018. Pristupljeno 2020-05-15. 
  18. ^ Seidenberg, Mark (2017-01-03). Language at the Speed of Sight: How We Read, Why So Many Can't, and What Can Be Done About It (na jeziku: engleski). Basic Books. ISBN 978-0-465-08065-6. 
  19. ^ „PRELIMINARY ANALYSIS OF PHOTOREADING” (PDF). 
  20. ^ Rayner, Keith; Schotter, Elizabeth R.; Masson, Michael E. J.; Potter, Mary C.; Treiman, Rebecca (2016). „So Much to Read, So Little Time: How Do We Read, and Can Speed Reading Help?”. Psychological Science in the Public Interest: A Journal of the American Psychological Society. 17 (1): 4—34. ISSN 2160-0031. PMID 26769745. doi:10.1177/1529100615623267. 
  21. ^ Noah, Timothy (2000-02-19). „The 1,000-Word Dash”. Slate Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-15. 
  22. ^ „speed-reading - The Skeptic's Dictionary - Skepdic.com”. skepdic.com. Pristupljeno 2020-05-15. 
  23. ^ „RULES – World Championships”. Speed Reading Championships (na jeziku: engleski). 2018-10-24. Pristupljeno 2020-05-15. [mrtva veza]
  24. ^ „New chapter for speed reader Anne Jones”. Hexham Courant (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-15. 
  25. ^ Frank, Michael. „How to read a book: Lessons from the World’s Fastest Reader” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-15. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Buzan, Toni (2000). Brzo čitanje. Beograd: Finessa ISBN 86-82683-06-7.
  • Just, M.A. & Carpenter, P.A. (1987). The Psychology of Reading and Language Comprehension. Boston: Allyn & Bacon.
  • Buzan, Toni; Buzan, Bari (1999). Mape uma. Beograd: Finessa ISBN 86-82683-03-2.
  • Mushy, Sarah (2019). Speed reading. San Francisco: NewCo ISBN 9781095284544.
  • Horsley, Kevin (2017). Unlimited memory. Granger, Indiana: Tck Publishing ISBN 9781974052486

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брзо_читање&oldid=27676785”