Бродвејска мелодија

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brodvejska melodija
Filmski poster
Izvorni naslovThe Broadway Melody
RežijaHari Bomont
ScenarioSara J. Mejson
Norman Hjuston
Džejms Glison
Erl Boldvin (nepotpisan)
ProducentIrving Talberg
Lorens Vajngarten
Glavne ulogeČarls King
Anita Pejdž
Besi Lav
Direktor
fotografije		Džon Arnold
MontažaSem Zimbalist
StudioMetro-Goldwyn-Mayer
Godina1929.
Trajanje100 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet379 hiljada dolara[1]
Zarada4,4 miliona dolara[1]
IMDb veza

Brodvejska melodija (engl. The Broadway Melody) je američki filmski mjuzikl iz 1929. godine i prvi je zvučni film koji je osvojio Oskara za najbolji film. Jedan je od prvih mjuzikla koji je sadržao Tehnikolor sekvencu, što je pokrenulo trend upotrebe boja u naletu mjuzikla koji će se pojaviti na ekranima 1929–1930.[2] Danas, Tehnikolor sekvenca sačuvana je samo kao crno-bela. Film je bio prvi mjuzikl koji je objavio Metro-Goldwyn-Mayer i bio je prvi potpuno zvučni holivudski mjuzikl.

Scenario su napisali Norman Hjuston i Džejms Glison prema priči Edmunda Guldinga, a režirao ga je Hari Bomont. Originalnu muziku napisali su Artur Frid i Nasio Herb Braun, uključujući i popularni hit „You Were Meant for Me”. Klasik Džordža M. Kohana „Give My Regards to Broadway” koristi se uz uvodne kadrove Njujorka, u svom filmskom debiju. Besi Lav je bila nominovana za Oskara za najbolju glumicu za svoju ulogu.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Edi Kerns peva „Brodvejsku melodiju” i govori nekim devojkama iz hora da je doveo vodvilj sestara Mahoni u Njujork da je izvedu sa njim u najnovijoj reviji koju će producirati Frensis Zanfild. Harijet „Henk” Mahoni i njena sestra Kvini Mahoni čekaju Edija da dođe u njihov stan. Henk, starija sestra, ponosi se svojim smislom za posao i talentom, dok je Kvini hvaljena zbog svoje lepote. Henk je uverena da će uspeti, dok Kvini malo manje želi da stavi sve na kocku kako bi postale zvezde. Henk odbija ponudu njihovog ujaka Džeda da se pridruži 30-nedeljnoj putujućoj predstavi, ali pristaje da razmisli.

Edi, koji je veren za Henk, stiže i vidi Kvini prvi put od kada je bila devojčica i odmah je opčinjen. Kaže im da dođu na probu za Zanfildovu reviju da predstave svoj čin. Jedna plesačica sabotira njihov nastup stavljajući torbu u klavir, nakon čega se sukobi sa Henk. Zanfilda njih dve ne zanimaju, ali kaže da bi mu Kvini mogla biti od koristi, a ona ga moli da i Henk da deo, rekavši da će obe raditi za jednu platu. Ona ga takođe ubeđuje da se pretvara da su ga Henkine poslovne veštine osvojile. Edi čuje ovaj razgovor i postaje još više zaljubljen u Kvini zbog njene odanosti svojoj sestri. Tokom generalne probe za reviju, Zanfild kaže da je tempo „Brodvejske melodije” prespor i odbacuje Henk i Kvini iz numere.

U međuvremenu, jedna žena je povređena nakon što je pala sa rekvizita, a Kvini je izabrana da je zameni. Skoro svi su očarani Kvini, posebno ozloglašeni plejboj Žak „Džok” Voriner. Dok Džok počinje da se udvara Kvini, Henk je uznemirena što Kvini svoj uspeh gradi na svom izgledu, a ne na talentu.

Tokom narednih nedelja, Kvini provodi mnogo vremena sa Džokom, što Henk i Edi ne odobravaju. Zabranjuju joj da ga viđa, što rezultuje time da ih Kvini odbaci od sebe i pokvari odnos između sestara. Kvini je samo sa Džokom da bi se izborila sa svojim rastućim osećanjima prema Ediju, ali Henk misli da se namešta da bude povređena. Na kraju, Edi i Kvini priznaju ljubav jedno drugom, ali Kvini, ne želeći da slomi srce svoje sestre, ponovo beži kod Džoka.

Nakon što je bila svedok Kvininog žestokog ispada prema Ediju i njegove razorene reakcije na to, Henk konačno shvata da su zaljubljeni. Ona grdi Edija što je pustio Kvini da pobegne i govori mu da krene za njom. Henk tvrdi da ga nikada nije volela i da ga je koristila samo da bi unapredila svoju karijeru. Nakon što je otišao, Henk se slomi, nakon čega se smeje i jeca. Ona se dovoljno sabere da pozove ujka Džeda i prihvati posao u njegovoj 30-nedeljnoj predstavi.

U stanu koji je Džok nedavno kupio za Kvini održava se zabava, ali on insistira da njih dvoje provodu neko vreme sami. Kada se ona odupre njegovom nabacivanju, on kaže da je to najmanje što bi mogla da učini nakon svega što je učinio za nju. Počinje da bude grublji, ali Edi upada i pokušava da se bori sa Džokom, koji ga jednim udarcem izbacuje kroz vrata. Kvini trči do Edija i ostavlja Džoka i zabavu iza sebe.

Nešto kasnije, Henk i ujak Džed čekaju povratak Kvini i Edija sa njihovog medenog meseca. Odnos između sestara se popravlja, ali postoji očigledna nelagodnost između Henk i Edija. Kvini objavljuje da je završila sa šou biznisom i da će se nastaniti u njihovoj novoj kući na Long Ajlendu. Ona insistira da Henk živi sa njima kada se njen posao završi. Nakon što Henk ode sa novom partnerkom i ujakom Džedom, Kvini se žali što nije mogla da pomogne svojoj sestri da pronađe sreću koju zaslužuje. Ironično, Henkina nova partnerka je plesačica koja je pokušala da sabotira njihov čin kada su prvi put stigle u Njujork. Poslednja scena prikazuje Henk na putu do železničke stanice. Ona obećava svojoj novoj partnerki da će se vratiti na Brodvej za šest meseci.[3]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Promotivni poster
Poster
Glumac Uloga
Anita Pejdž Kvini Mahoni
Besi Lav Harijet „Henk” Mahoni
Čarls King Edi Kerns
Džed Prouti ujak Džed
Kenet Tomson Žak „Džok” Voriner
Edvard Dilon menadžer scene
Meri Doran Flo
Edi Kejn Frensis Zanfild

Muzičke numere[uredi | uredi izvor]

Muziku je komponovao Nasio Herb Braun, po tekstu Artura Frida.[4][5]

  • „Broadway Melody”
  • „Love Boat”
  • „You Were Meant for Me”
  • „Wedding of the Painted Doll”
  • „Boy Friend”
  • „Truthful Deacon Brown” – muzika i tekst Vilarda Robisona
  • „Lovely Lady”

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Kako ovo nije bio samo jedan od prvih napravljenih zvučnih filmova, već i jedan od prvih zvučnih mjuzikala, produkcija je pokušavala, uz dosta grešaka, da nauči kako pravilno snimiti zvuk. Nakon što bi se videle navale, setovi bi se često menjali da bi se poboljšao kvalitet snimanja, a scene bi se ponovo snimale, što je rezultiralo dugim danima za glumce i ukupnim dugim rasporedom snimanja.[6] Bilo je potrebno više od tri sata da se snimi kratka scena Besi Lav koja svira ukulele.[7] Za ranije snimke, kompletan orkestar je bio van kamere, ali, za kasnije snimke, glumci su pevali i plesali uz unapred snimljenu muziku.[6]

Proizvedena je i nema verzija filma, pošto je u to vreme još uvek bilo mnogo bioskopa bez zvučne opreme. Film je sadržao muzičku sekvencu za „The Wedding of the Painted Doll” koja je predstavljena u ranoj dvobojnoj tehnici (crveni i zeleni filteri). Boja je brzo postala povezana sa muzičkim žanrom, a 1929. i 1930. godine objavljena su brojna ostvarenja koja su ili sadržavala sekvence u boji ili su bile snimljene u potpunosti u boji; neki od ovih filmova su Neka predstava započne (1929), Brodvejske kopačice zlata (1929), Sali (1929), Život zabave (1930), između ostalih. Snimak u boji je sačuvan.

Prijem i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Oglas za film postavljen u većini časopisa tog vremena.

Film je postigao značajan uspeh i ostvario je profit od 1,6 miliona dolara za studio.[1] Ovo je bio film sa najvećom zaradom 1929. godine i osvojio je Oskara za najbolji film.[8]

Kritike kritičara u vreme objavljivanja filma su bile uglavnom pozitivne. Časopis Variety je napisao da „ima sve što nemi film treba da ima van svog dijaloga. Osnovnu priču sa nekim smislom, akciju, odličnu režiju, smeh, suze, nekoliko sjajnih izvedbi i dosta seksa”.[9] „Ima sve”, složio se Film Daily. „Sigurno će ostvariti profit i privući publiku svuda.”[10]

„Ovaj film je sjajan. Revolucionisaće zvučne filmove”, napisao je Edvin Šalert za Motion Picture News. „Režija je neverovatan pokazatelj šta se može učiniti u novom mediju.”[11]

Mordont Hol iz novina The New York Times napisao je mešovitu recenziju, nazvavši film „prilično pametno režiranom” iako „donekle očiglednim”, sa osećanjem „suviše velikodušno serviranim u većini sekvenci”. Hol je Kingov nastup nazvao „živim”, ali je o Aniti Pejdž napisao: „Njena gluma, posebno njen glas, ne poboljšava njenu ličnost. Ipak, mora se priznati da postoje devojke koje pričaju kao da su stvorene za ekran. Gospođice Pejdž, međutim, ne uspeva da ostavi utisak spontanosti, jer ona radije recituje nego izgovara svoje replike.”[12]

Džon Mošer iz The New Yorker-a je napisao: „Scenska pozadina omogućava jednu ili dve muzičke interpolacije, i nikome nije više drago od nas što govornici na šarmantan način uspevaju u veoma prijatnom baletu. Zbog toga ćemo pokušati da zaboravimo dijalog drame, i da je Džejms Glison ikada želeo da pripiše bilo kakvu zaslugu za nju.”[13]

Istorijski gledano, Brodvejska melodija se često smatra prvim kompletnim primerom holivudskog mjuzikla. Iako je film viđen kao inovacija u svoje vreme i pomogao je da se uvede koncept i struktura mjuzikl filmova, savremeni kritičari su film smatrali klišeom i preterano melodramatičnim.[14] Trenutno ima rejting odobravanja od 42% na sajtu Rotten Tomatoes na osnovu 26 recenzija, sa ponderisanim prosekom od 5,3/10. Konsenzus sajta je da je film „zanimljiv kao primer ranog holivudskog mjuzikla, ali inače je u suštini lišen privlačnosti za modernu publiku”.[15] Ocenjujući film 2009. Džejms Berardineli je napisao: „Brodvejska melodija nije izdržala test vremena na način na koji su to činili mnogi njeni umetnički savremenici. Neki od njenih nedostataka mogu se pripisati načinima na koje je žanr preoblikovan i unapređen tokom godina, ali neki su rezultat potvrđenog uverenja studija da bi gledaoci bili spremni da ignorišu lošu glumu i sporu režiju kako bi iskusili pevanje, igranje i razgovore na platnu.”[16]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Na 2. dodeli Oskara, Brodvejska melodija pobedila je u kategoriji za najbolji film. Hari Bomont je bio nominovan za najbolju režiju (izgubio od Frenka Lojda za Božanstvenu damu), a Besi Lav je bila nominovana za najbolju glumicu (izgubila od Meri Pikford za Koketu). Pre ceremonije 1930. godine nisu bile objavljivane nominacije. Pretpostavlja se da su Lavova i Bomont bili u razmatranju i da ih je kao takve navela Akademija filmskih umetnosti i nauka.

Nastavci[uredi | uredi izvor]

Studio je kasnije snimio još tri filma sa sličnim naslovima, Brodvejska melodija iz 1936, Brodvejska melodija 1938 i Brodvejska melodija 1940. Iako nisu direktni nastavci u tradicionalnom smislu, svi su imali istu osnovnu premisu grupe ljudi koji su pravili predstavu (u filmovima su se takođe ponavljali članovi glumačke ekipe koji su igrali različite uloge, pre svega plesačica Elenor Pauel koja se pojavila u sva tri).

Rimejk ovog filma je 1940. izdat pod nazivom Dve devojke na Brodveju. Još jedan film Brodvejska melodija planiran je za 1943. (glumili bi Džin Keli i Elenor Pauel), ali je produkcija otkazana kada je Keli odlučio da snimi film Devojka sa naslovnice (1944).[17] Brodvejski ritam, mjuzikl MGM-a iz 1944. godine, prvobitno je trebalo da nosi naziv Brodvejska melodija 1944.

Kućni mediji[uredi | uredi izvor]

Godine 2005, film je objavljen na DVD-u za region 1 specijalnog izdanja od strane studija Warner Bros. Takođe je uključen u izdanje od 18 diskova Kolekcija Oskara za najbolji film, koje je takođe izdao Warner Bros.[18]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ а б в The Eddie Mannix Ledger, Los Angeles, California: Margaret Herrick Library, Center for Motion Picture Study .
  2. ^ Richard W. Haines, list of first two-strip Technicolor (starting in 1928), in Technicolor Movies: The History of Dye Transfer Printing" (Jefferson NC: McFarland, 2010), 15. ISBN 0786480750, 9780786480753
  3. ^ Green, Stanley (1999) Hollywood Musicals Year by Year (2nd ed.), pub. Hal Leonard Corporation ISBN 0-634-00765-3
  4. ^ Bloom, Ken. Hollywood Song: The Complete Film Musical Companion, Vol. 1, 1995. Published by Facts On File, Inc. ISBN 0-8160-2668-8
  5. ^ "Music, The Broadway Melody (1929)" tcm.com, accessed March 4, 2011
  6. ^ a b Love, Bessie (27. 6. 1969). „A Broadway Melody Remembered”. The Christian Science Monitor. str. 8. 
  7. ^ Crafton, Donald (1990). „Three Seasons: The Films of 1928–1931”. The Talkies: American Cinema's Transition to Sound, 1926–1931. New York: Charles Scribner's Sons. str. 294. ISBN 978-0-684-19585-8. 
  8. ^ Wierzbicki, James (2008). Film Music: A History. Routledge. str. 116. ISBN 978-0-203-88447-8. 
  9. ^ Silverman, Sid (13. 2. 1929). „Broadway Melody”. Variety. New York: Variety, Inc. str. 13. Pristupljeno 10. 12. 2014. 
  10. ^ „Broadway Melody”. Film Daily. New York. 17. 2. 1929. str. 10. 
  11. ^ Schallert, Edwin (9. 2. 1929). „First Report on 'Broadway Melody'”. Motion Picture News. str. 433. 
  12. ^ Hall, Mordaunt (9. 2. 1929). „Review: "The Broadway Melody"”. The New York Times. 
  13. ^ Mosher, John (16. 2. 1929). „The Current Cinema”. The New Yorker. str. 83. 
  14. ^ Levy, Emanuel (2003). All about Oscar: The History and Politics of the Academy Awards. Continuum. str. 200. ISBN 978-0-8264-1452-6. 
  15. ^ „The Broadway Melody”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 2. 9. 2022. 
  16. ^ Berardinelli, James (1. 11. 2009). „The Broadway Melody”. Reelviews. James Berardinelli. Pristupljeno 10. 12. 2014. 
  17. ^ Hess, Earl J.; Dabholkar, Pratibha A. (2009). Singin' in the Rain: The Making of an American Masterpiece. Lawrence, KS: University Press of Kansas. str. 6–7. ISBN 978-0-7006-1656-5. 
  18. ^ Fischer, Lucy, ur. (2009). American Cinema of the 1920s: Themes and Variations. Rutgers University Press. str. 260. ISBN 978-0-8135-4485-4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Brodvejska melodija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бродвејска_мелодија&oldid=26228220”