Буквар дечјих права
| Bukvar dečjih prava | |
|---|---|
| Autor | Ljubivoje Ršumović |
| Ilustrator | Dobrosav Bob Živković |
| Zemlja | SRJ |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | poezija za decu |
| Izdavanje | |
| Datum | 1995 |
Bukvar dečjih prava je knjiga Ljubivoja Ršumovića koja predstavlja jedinstven „prevod“ Konvencije o pravima deteta UN na jezik deteta. Prvo izdanje objavljeno je 1995. godine. Knjiga je objavljena kao projekat organizacije Prijatelji dece. Ilustracije su delo Dobrosava Boba Živkovića.[1] Bukvar je preveden na engleski, italijanski, mađarski, rumunski, romski, slovački i makedonski jezik.[2]
Konvencija o pravima deteta UN i Bukvar dečjih prava[uredi | uredi izvor]
Konvencija o pravima deteta je stupila na snagu 1990. godine, pošto ju je potpisalo 20 zemalja uključujući i SFRJ. Konvenciju su ratifikovale, tj. prihvatile kao obavezujuću, 192 od 194 države članice UN-a; preostale dve su Somalija i SAD koje su je samo potpisale. Nijedna druga konvencija UN o ljudskim pravima nije bila prihvaćena tako brzo i sa tako očiglednim odobravanjem kao Konvencija o pravima deteta.[3]
Konvencija UN o pravima deteta obavezuje zemlje potpisnice da na adekvatan način upoznaju i decu sa odredbama ovog propisa. Ljubivoje Ršumović je to učinio na pesnički način, deci razumljivo, navodeći najvažnije članove konvencije u stihovima.
Ršumović je pričao da niko nije bio zainteresovan da štampa takav bukvar, ni u tadašnjoj Jugoslaviji, ni u Srbiji i da je igrom slučaja koleginica i aktivstkinja švedske organizacije “Save the children“' Ana Knigli obezbedila finansijska sredstva. Tada je počela štampa "Bukvara dečjih prava".[4]
Stihove prati anketa u kojoj deca beogradskih osnovnih škola komentarišu pojedine članove Konvencije. To čine i dva lika, dramaturški i psihološki vešto uvedena: Mrgud, koji staromodno negira da deca imaju bilo kakva prava, i Doktor za probleme, koji je na strani dece, i koji ih hrabri da se i sama bore za svoja prava. Knjigu prate dva metodička udžbenika: „Šta da se radi“ autora Prof. Ive Ivića, i „Kako da se radi“ Ljubice Beljanski Ristić, koji upućuji učitelje i nastavnike u školama kako sa decom kreativno da obrađuju teme iz ove knjige.[5]
Za Bukvar dečjih prava, Ršumović je dobio nagradu UNESCA, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.[6]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Kroz stihove izražene u prvom licu, rečima deteta, navode se članovi Konvencije o dečjim pravima. Stihovi su opisi prava koja deci pripadaju, kao što su: pravo da budem dete do 18. godine, pravo da se poštuje ko sam, kakav sam i odakle sam, pravo da budem sa svojim roditeljima, pravo da se slobodno družim sa drugom decom, pravo da budem informisan, pravo da me leče ako sam bolestan, pravo na igru, odmor, slobodno vreme i slobodne aktivnosti, pravo da ne radim ono što je opasno i što me ometa u školovanju i razvoju itd.[7]
Delovi Bukvara dečjih prava:
Sve devojčice i momci garavi,
raznih jezika i raznih naravi,
imaju pravo na život i nadu,
da rastu u miru, sreći i radu.
Igra mi je hrana,
igra mi je piće,
lep sam sa svih strana,
ja sam ljudsko biće.
Imam pravo da živim,
imam pravo da dišem,
prirodi da se divim,
učim da čitam i pišem.
Nepravdi stavljena tačka,
čuj me odrasli svete,
neću da budem igračka,
hoću da budem dete.
Ako me tata bije,
ako me mama lema,
k`o da mi tata nije,
k`o da mame i nemam.
Bio sam srećan doskora,
sad tužno provodim vek,
al` imam pravo na doktora
i imam pravo na lek.
Biće pravde na svetu
i znanja i lepote,
deca će spasti planetu
od mržnje i prostote.
Radionice[uredi | uredi izvor]
U okviru brojnih radionica, Bukvar dečjih prava koristi se kao izvanredno sredstvo za razvijanje svesti kod dece o njihovim pravima i odgovornostima, kao i za razvijanje saosećanja za one kojima su ta prava uskraćena. Deca na zanimljiv i šaljiv način, kroz formu sukoba Mrguda i Doktora za probleme, glavnih aktera knjige, stiču osnovna znanja iz oblasti prava i odgovornosti.[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bukvar dejčih prava”. prijateljidece.org. Pristupljeno 18. 3. 2021.[mrtva veza]
- ^ „Prijem povodom 45. međunarodnog susreta dece Evrope, "Radost Evrope"”. predsednik.rs. Pristupljeno 18. 3. 2021.
- ^ „Ljudska prava - Priručnik za decu” (PDF). osce.org. Pristupljeno 18. 3. 2021.
- ^ „Ršumović: Niko nije hteo da štampa "Bukvar dečjih prava", slika o Srbiji zbog toga bila loša”. 021.rs. Pristupljeno 18. 3. 2021.
- ^ „Bukvar dečjih prava”. ljubarsum.com. Pristupljeno 18. 3. 2021.
- ^ „Ljubivoje Ršumović”. laguna.rs. Pristupljeno 18. 3. 2021.
- ^ „Bukvar dečjih prava-Deca su narod poseban”. miljakg.wordpress.com. Pristupljeno 18. 3. 2021.
- ^ „Bukvar dečjih prava”. povratakprirodi.wordpress.com. Pristupljeno 18. 3. 2021.