Буквар дечјих права

С Википедије, слободне енциклопедије
Буквар дечјих права
АуторЉубивоје Ршумовић
ИлустраторДобросав Боб Живковић
ЗемљаСРЈ
Језиксрпски
Жанрпоезија за децу
Издавање
Датум
издавања

1995
Љубивоје Ршумовић

Буквар дечјих права је књига Љубивоја Ршумовића која представља јединствен „превод“ Конвенције о правима детета УН на језик детета. Прво издање објављено је 1995. године. Књига је објављена као пројекат организације Пријатељи деце. Илустрације су дело Добросава Боба Живковића.[1] Буквар је преведен на енглески, италијански, мађарски, румунски, ромски, словачки и македонски језик.[2]

Конвенција о правима детета УН и Буквар дечјих права[уреди | уреди извор]

Конвенција о правима детета је ступила на снагу 1990. године, пошто ју је потписало 20 земаља укључујући и СФРЈ. Конвенцију су ратификовале, тј. прихватиле као обавезујућу, 192 од 194 државе чланице УН-а; преостале две су Сомалија и САД које су је само потписале. Ниједна друга конвенција УН о људским правима није била прихваћена тако брзо и са тако очигледним одобравањем као Конвенција о правима детета.[3]

Конвенција УН o правима детета обавезује земље потписнице да на адекватан начин упознају и децу са одредбама овог прописа. Љубивоје Ршумовић је то учинио на песнички начин, деци разумљиво, наводећи најважније чланове конвенције у стиховима.

Ршумовић је причао да нико није био заинтересован да штампа такав буквар, ни у тадашњој Југославији, ни у Србији и да је игром случаја колегиница и активсткиња шведске организације “Save the children“' Ана Книгли обезбедила финансијска средства. Тада је почела штампа "Буквара дечјих права".[4]

Стихове прати анкета у којој деца београдских основних школа коментаришу поједине чланове Конвенције. То чине и два лика, драматуршки и психолошки вешто уведена: Мргуд, који старомодно негира да деца имају било каква права, и Доктор за проблеме, који је на страни деце, и који их храбри да се и сама боре за своја права. Књигу прате два методичка уџбеника: „Шта да се ради“ аутора Проф. Иве Ивића, и „Како да се ради“ Љубице Бељански Ристић, који упућуји учитеље и наставнике у школама како са децом креативно да обрађују теме из ове књиге.[5]

За Буквар дечјих права, Ршумовић је добио награду UNESCA, на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију.[6]

Садржај[уреди | уреди извор]

Кроз стихове изражене у првом лицу, речима детета, наводе се чланови Конвенције о дечјим правима. Стихови су описи права која деци припадају, као што су: право да будем дете до 18. године, право да се поштује ко сам, какав сам и одакле сам, право да будем са својим родитељима, право да се слободно дружим са другом децом, право да будем информисан, право да ме лече ако сам болестан, право на игру, одмор, слободно време и слободне активности, право да не радим оно што је опасно и што ме омета у школовању и развоју итд.[7]

Делови Буквара дечјих права:

Све девојчице и момци гарави,
разних језика и разних нарави,
имају право на живот и наду,
да расту у миру, срећи и раду.
Игра ми је храна,
игра ми је пиће,
леп сам са свих страна,
ја сам људско биће.
Имам право да живим,
имам право да дишем,
природи да се дивим,
учим да читам и пишем.
Неправди стављена тачка,
чуј ме одрасли свете,
нећу да будем играчка,
хоћу да будем дете.
Ако ме тата бије,
ако ме мама лема,
к`о да ми тата није,
к`о да маме и немам.
Био сам срећан доскора,
сад тужно проводим век,
ал` имам право на доктора
и имам право на лек.
Биће правде на свету
и знања и лепоте,
деца ће спасти планету
од мржње и простоте.

Радионице[уреди | уреди извор]

У оквиру бројних радионица, Буквар дечјих права користи се као изванредно средство за развијање свести код деце о њиховим правима и одговорностима, као и за развијање саосећања за оне којима су та права ускраћена. Деца на занимљив и шаљив начин, кроз форму сукоба Мргуда и Доктора за проблеме, главних актера књиге, стичу основна знања из области права и одговорности.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Буквар дејчих права”. prijateljidece.org. Приступљено 18. 3. 2021. 
  2. ^ „Prijem povodom 45. međunarodnog susreta dece Evrope, "Radost Evrope". predsednik.rs. Приступљено 18. 3. 2021. 
  3. ^ „Људска права - Приручник за децу” (PDF). osce.org. Приступљено 18. 3. 2021. 
  4. ^ „Ršumović: Niko nije hteo da štampa "Bukvar dečjih prava", slika o Srbiji zbog toga bila loša”. 021.rs. Приступљено 18. 3. 2021. 
  5. ^ „Буквар дечјих права”. ljubarsum.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  6. ^ „Ljubivoje Ršumović”. laguna.rs. Приступљено 18. 3. 2021. 
  7. ^ „Буквар дечјих права-Деца су народ посебан”. miljakg.wordpress.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  8. ^ „Bukvar dečjih prava”. povratakprirodi.wordpress.com. Приступљено 18. 3. 2021.