Buklija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ploska

Ploska, buklija ili čutura je posebno izrađena flaša za rakiju. Ima posebnu namenu i posebno mesto u domaćinstvu i tradiciji. Pri objavljivanju svadbe se poziva upravo buklijom[1]. Napuni se rakijom, dok se u južnim krajevima Srbije sipa i vino, okiti se venčićem od cveća, koje vremenom vene, se ne skida, dok se ne pozove i zadnji gost i svadbarskim peškirom, ako je u pitanju ženidba, a ukoliko se radi o udaji, onda se stavlja maramica od nekog finog materijala i pozivar kreće od kuće do kuće da poziva rodbinu, komšije i prijatelje na svadbu.

Običaj je da se prvo pozove kum, a zatim stari svat ili starojko, a nakon toga, sve ostale zvanice. Pozivar nosi bukliju i torbu od vune, darovnicu i retko ide sam. Bitno je da osoba koja je započela pozivanje, da to i završi. Pri dolasku u dom, domaćin ga sačeka i onda se razmenjuju zdravice, oglasi veselje i pozove na slavlje. Domaćin popije iz buklije, nazdravi i tako odgovara potvrdno na poziv. Buklija se dopuni rakijom, a domaćica uzima cveće iz svoje bašte i dodatno ukrašava bukliju, a uz to se pozivaru daju i pokloni u vidu: novca, jastuka, košulja, jorgana i razni drugi pokloni. Pozivar nakon obavljenog rituala, napušta kuću i ide dalje. Pozivar ne može da bude osoba ženskog pola, a pozivar je ulavnom otac, brat ili deda. Ovaj običaj pozivanja, karakterističan je još uvek za seoska područja, dok se u gradu, ovaj vid pozivanja, uveliko izgubio.

Zanimljiv je i običaj, da se na dan svadbe ostavlja jedna kuća, koju treba poslednju pozvati na veselje. Uglavnom, uzima se porodica, koja je dobrostojeća, ne misli loše domaćinu i mladencima. Takođe, u narodu kruži verovanje, da bukliju iz kuće, ne treba nikome davati da je koristi, osim članovima domaćinstva.


U nekim krajevima je buklija bila čutura koju su konjanici nosili obešenu o remen preko ramena, a u kojoj je mogla biti rakija, ali i voda ili vino (Bora Stanković, Nečista krv).

Ploska je jedan od tradicionalnih simbola, detalja kulture, koji se vezuju za srpski narod[traži se izvor], međutim ima je i kod Hrvata[2].

Izrada[uredi]

Ploska se sastoji iz balona za rakiju okovanog mesinganim obručem i grljka. Balon koji je ujedno i najvažniji deo ploske, izrađen je iz tri dela:drvenog prstena oko koga su mesingani obručevi i dva dna izrezbarena različitim motivima. U unutrašnjosti balona se ne nalazi staklena (niti bilo kakva druga) boca, jer su pomenuti delovi sastavljeni posebnom tehnikom sušenja drveta (svaka ploska se suši najmanje jednu godinu), bez upotrebe lepka ili nekog drugog fiksativa.

Sa obe strane su nacionalni i verski motivi (svetitelji, grb) ali i drugačiji motivi, kao što su seoski i poljoprivredni, ili šare a neretko se i ime vlasnika nađe na određenom delu ploske.

Simbol Srpstva[uredi]

Ploska se danas smatra jednim od simbola srpske kulture i u novije vreme predstavlja poznat suvenir iz Srbije.[3]

Galerija[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Svatovski časnici O običaju pozivanja na svadbu
  2. ^ Rječnik lokalizama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (april 24, 2008) (na jeziku: engleski) Život i običaji u Imotskoj krajini, Silvestar Kutleša, 1993, Matica hrvatska, Zagreb
  3. ^ Suveniri Srbije | Suvenir Srpska šljiva, pljoska

Spoljašnje veze[uredi]

  • Sajt o Ploski
  • Zlatna buklija, nagrada na festivalu etno-filma u Velikoj Plani