Vaclav Holar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vaclav Holar
Vaclav Holar
Datum rođenja13. juli 1607
Mesto rođenjaPrag, Kraljevina Bohemija, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti25. mart 1677
Mesto smrtiLondon, Kraljevina Engleska

Vaclav Holar (23. jul 1607 — 25. mart 1677) je bio bohemijski grafičar iz 17. veka, koji je veći deo svog života proveo u Engleskoj. On je na nemačkom govornom području poznat kao Vencel Holar; a na češkom kao Vaclav Holar. Posebno je poznat po svojim gravurama i bakropisima. Rođen je u Pragu, umro u Londonu, a sahranjen je u crkvi Svete Margarete u Vestminsteru.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Nakon što mu je porodica uništena nakon bitke na Beloj gori u Tridesetogodišnjem ratu, mladi Holar, koji je bio predodređen za advokatsku profesiju, odlučio je da postane umetnik. Najraniji njegovi radovi koji su preživeli do danas datirani su iz 1625. i 1626. godine; to su male ploče, a jedna od njih je kopija Direrove "Bogorodice s detetom", čiji je uticaj na Holarov rad uvek bio veliki. Godine 1627. bio je u Frankfurtu gde je bio šegrt kod poznatog gravera Mateusa Merijana. Godine 1630. živeo je u Strazburu, Majncu i Koblencu, gde je portretisao gradove, zamkove i pejzaže doline Srednje Rajne. 1633. preselio se u Keln.[1][2]

Godine 1636. privukao je pažnju čuvenog plemića i kolekcionara umetnosti Tomasa Hauarda, 21. grofa od Arundela, koji je tada bio u diplomatskoj misiji na carskom dvoru cara Ferdinanda II. Zaposlen kao crtač, putovao je sa Arundelom u Beč i Prag.[3] U Kelnu 1635. Holar je objavio svoju prvu knjigu. Godine 1637. otišao je sa Arundelom u Englesku, gde je ostao u grofovom domaćinstvu dugi niz godina.

Panorama Praga 1636. godine

Život u Engleskoj[uredi | uredi izvor]

Iako je ostao umetnik u službi lorda Arundela, izgleda da nije radio isključivo za njega, a nakon grofove smrti u Padovi 1646. godine, Holar je zarađivao za život radeći za razne autore i izdavače. Nakon smrti lorda Arundela 1646. godine, verovatno na zahtev Hendrika van der Borhta, urezao je komemorativnu grafiku urađenu po nacrtu Kornelija Šuta u Arundelovu čast, posvećenu njegovoj udovici Aleteji. Arundel sedi u melanholičnom stavu na svojoj grobnici ispred obeliska (možda u znak sećanja na Domicijanov obelisk koji je pokušao da uveze iz Rima), i okružen je umetničkim delima i njihovim personifikacijama.

Godine 1745, Džordž Vertu je odao počast njihovom druženju u vinjeti koju je objavio na prvoj stranici svog Opisa dela genijalnog crtača i gravera Vaclava Holara. Na njoj je bila bista Arundela ispred piramide, koja simbolizuje besmrtnost, okružena ilustrovanim knjigama i instrumentima Holarovog zanata.[4]

Tokom svoje prve godine u Engleskoj stvorio je „Pogled na Grinič“, koji je kasnije izdao Peter Stent, prodavac štampe. Dobio je trideset šilinga za ploču dužine skoro 0,9 m, mali deo njene sadašnje vrednosti. Posle je odredio cenu svog rada na četiri penija po satu, a vreme je merio peščanim satom. Holar je 4. jula 1641. oženio dvorsku damu grofice od Norfolka. Zvala se Trejsi; imali su dvoje dece. Arundel je napustio Englesku 1642, a Holar je prešao u službu vojvode od Jorka, vodeći sa sobom svoju mladu porodicu.[3]

Engleski građanski rat[uredi | uredi izvor]

Holar je nastavio da proizvodi radove tokom engleskog građanskog rata, ali je to negativno uticalo na njegov prihod. Sa drugim rojalističkim umetnicima, posebno Inigom Džounsom i graverom Vilijamom Fejtornom, izdržao je dugu opsadu Bejsing Hausa, a pošto je bilo stotinak ploča iz njegove ruke datiranih tokom 1643. i 1644. godine, mora da je svoju prinudnu dokolicu usmerio ka dobrom cilju.[3] Grafika iz 1643. i pod nazivom civilis seditio oličava rat sa zmijom sa glavom na svakom kraju koja se vuče u suprotnim smerovima ispred piramida i sfinge u Gizi. Holar je preuzeo svoju postavku direktno sa gravure objavljene u Džordž Sendis-ovom Relation of a Journey begun An. Dom 1610.[5]

Široki pogled na London sa obale, 1647.
Holarov prikaz bitke kod Kadiza

Holar se pridružio Rojalističkom puku i zarobljen je od strane parlamentarnih snaga 1645. tokom opsade Bejsing Hausa. Posle kratkog vremena uspeo je da pobegne. U Antverpenu se 1646. ponovo sastao sa grofom od Arundela. Tokom ovog perioda nemira u građanskim ratovima, radio je u Antverpenu, gde je proizveo mnoga od svojih najpoznatijih dela, uključujući holandske gradske pejzaže, morske pejzaže, prikaze prirode, i dr. Godine 1652. vratio se u London i neko vreme živeo sa Fajtornom u blizini Templ Bara.[3]

U narednim godinama objavljeno je mnogo knjiga koje je ilustrovao: Ogilbijev Vergilije i Homer, Stejpltonov Juvenal i Dagdejlov Vorvikšir, Sveti Pavle i Monastikon (prvi deo). Međutim, njegov rad je bio slabo plaćen, a Holarove provizije su se smanjile pošto dvor više nije kupovao njegova dela nakon Restauracije. Za to vreme je takođe izgubio svog mladog sina, od kuge, koji je bio na glasu da ima umetničke sposobnosti.[3]

Nakon Velikog požara u Londonu, proizveo je neke od svojih čuvenih "Pogleda na London"; i možda je uspeh ovih ploča i drugih gradskih pejzaža, kao što je njegov Veliki pogled na Prag iz 1649. godine, podstakao kralja da ga 1668. pošalje u Tanger, da nacrta grad i utvrde.[6] Tokom njegovog povratka u Englesku, njegov brod, Meri Rouz, pod kapetanom Džonom Kemptornom, vodio je očajnički i uspešan sukob protiv sedam alžirskih ratnika; bitka koju je Holar urezao za Ogilbijevu Afriku,[3] objavljenu 1670.[7]

Živeo je osam godina nakon povratka, i dalje stvarajući ilustracije za prodavce knjiga, i nastavljajući da proizvodi dobro cenjena dela sve do svoje smrti; na primer veliku ploču Edinburga iz 1670. godine. Umro je u krajnjem siromaštvu, a njegove poslednje zabeležene reči bile su molba sudskim izvršiteljima da ne odnesu krevet na kome je umirao.[3] Holar je položen u grobnicu u crkvi Svete Margarete u Vestminsteru.

Katedrala Gospe od Antverpena

Radovi[uredi | uredi izvor]

Holar je bio jedan od najboljih i najplodnijih umetnika svog vremena. Njegov rad obuhvata oko 400 crteža i 3000 bakropisa. Holar je proizveo razna dela. Broj njegovih ploča je oko 2740 i one uključuju poglede, portrete, brodove, verske predmete, heraldičke subjekte, pejzaže i mrtve prirode u mnogim različitim oblicima. Primeri složenosti i obima njegovih projekata uključuju Portugalsku genealogiju od osam ploča i seriju insekata od 12 ploča objavljenu kao Muscarum Scarabeorum Vermiumque varie figure.[8] Reprodukovao je dekorativne radove drugih umetnika, kao u čuveni putir po Mantenjaovom crtežu.

Opsada Landresija

Jedan od najpoznatijih Holarovih bakropisa je slika katedrale Gospe od Antverpena iz 1649. godine. Živa figuralna dekoracija dela, tipična za Holarov stil, uključuje povorku ka ulazu u katedralu, kočiju, prolaznike i pse na trgu ispred crkve. Slika antverpenske katedrale bila je izložena 2013. godine u palati Lobkovič tokom izložbe biblioteke Lobkovič „Arhitektura u delu Petera Paula Rubensa i Vaclava Holara”.

Holar je bio poznat i po svojim topografskim radovima i svojim mapama. Često su pravljene po dizajnu drugih umetnika. Napravio je nekoliko mapa vojnih angažmana koje je nacrtao flamanski umetnik i kartograf Jakob van Verden. Primer je Opsada Landresija iz 1648. godine, graviranje na četiri ploče na četiri spojena lista papira. Sastoji se od plana grada Landresija, sa šumom Murinal u gornjem desnom uglu, dok je pod opsadom nadvojvode Leopolda Vilhelma od Austrije 1647. Neke od vojvodinih trupa prikazane su ispod drveta u prvom planu, sa kolima i puškama. Štampa takođe nudi šematski prikaz različitih pukova i snaga pod nekoliko komandanata i njihovih položaja u gradu. U levom prednjem planu može se videti francuska vojska kako se približava da napadne nadvojvodine snage.[9]

Gravura božura

Zbirke Holarovih radova čuvaju se u Britanskom muzeju u Londonu, sobi grafike u zamku Vindzor, Fišer biblioteci na Univerzitetu u Torontu i Nacionalnoj galeriji u Pragu. Holarova dela je prvi put katalogizovao Džordž Vertu 1745. godine, a drugo izdanje 1759. godine. Otiske su kasnije katalogizovali 1853. Gustav Parti i 1982. Ričard Penington. Novi kompletan ilustrovani katalog objavljen je u nemačkoj seriji New Hollstein. Veliki deo Holarovog rada dostupan je na internetu sa Univerziteta u Torontu u njegovoj digitalnoj kolekciji Vaclav Holar.[10] Biblioteka Folger Šekspir takođe sadrži oko 2000 grafika, crteža i drugih Holarovih dela.

Preživela je veoma retka originalna bakarna ploča koju je proizveo Holar, gravura grada Kingston na Halu u Jorkširu i čuva se u Britanskoj biblioteci.[11]

Holar je ugravirao knjigu o kostimima pod naslovom Livre curieux contenant la naifve representation des habits des femmes des diverses parties du monde comme elles s'habillent a present (Zabavna knjiga koja sadrži jednostavan prikaz odeće žena iz različitih delova sveta kako se sada oblače).[12] Knjiga obuhvata seriju od 28 ploča koje predstavljaju odeću običnih žena, uglavnom iz evropskih zemalja, iz 17. veka. Knjigu je 1662. godine u Parizu objavio Baltazar Monkorne.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Srednja umetnička škola Vaclav Holar, Visoka umetnička škola i Viša umetnička škola u Pragu, nosi njegovo ime.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Godfrey 1994[potrebna strana]
  2. ^ Pennington 1982[potrebna strana]
  3. ^ a b v g d đ e Javno vlasništvo Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  4. ^ Chaney 2011, str. 147–70
  5. ^ Chaney 2011, str. 154–5
  6. ^ Martin Malcolm Elbl, Portuguese Tangier (1471–1662): Colonial Urban Fabric as Cross-Cultural Skeleton (Toronto/Peterborough: Baywolf Press, 2013), 109-110.
  7. ^ „British Library”. www.bl.uk. Arhivirano iz originala 11. 02. 2022. g. Pristupljeno 12. 04. 2022. 
  8. ^ For these series see respectively, Connors, Joseph (mart 2019). „The Portuguese Genealogy of Wenceslas Hollar and the Lost Lisbon Monouments by Francois Duquesnoy”. Print Quarterly. 36 (1): 17—30. 
  9. ^ Wenceslaus Hollar, Jacob van Werden, Siege of Landrecies at the British Museum
  10. ^ Wenceslaus Hollar digital collection at library.utoronto.ca
  11. ^ Hollar's Hull Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jul 2021) at bryarsandbryars.co.uk
  12. ^ Hollar, Václav (1607-1677) Graveur de l'oeuvre reproduite (7. 9. 1643). „Livre curieux contenant la naifve representation des habits des femmes des diverses parties du monde comme elles s'habillent a present”. Gallica. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Edward Chaney, "Roma Britannica and the Cultural Memory of Egypt: Lord Arundel and the Obelisk of Domitian", in Roma Britannica: Art Patronage and Cultural Exchange in Eighteenth-Century Rome, eds. D. Marshall, K. Wolfe and S. Russell, British School at Rome, 2011, pp. 147–70.
  • Richard Godfrey, Wenceslaus Hollar: A Bohemian Artist in England (New Haven and London, 1994).
  • Richard Pennington, A Descriptive Catalogue of the Etched Work of Wenceslaus Hollar 1607–1677 (Cambridge, 1982).

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Griffiths, Antony; Kesnerová, Gabriela (1983). Wenceslaus Hollar : prints and drawings from the collections of the National Gallery, Prague, and the British Museum, London. London: British Museum Publications. ISBN 9780714107875. 
  • Gillian Tindall, The Man Who Drew London: Wenceslaus Hollar in reality and imagination (London, 2002).
  • Johannes Urzidil, Hollar, a Czech émigré in England (London, 1942).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вацлав_Холар&oldid=26544168”